Efikasnije procesuiranje ratnih zločina i poštovanje prava civilnih žrtava rata uslov za članstvo u EU

tačno.net
Autor 20.7.2016. u 13:15

Efikasnije procesuiranje ratnih zločina i poštovanje prava civilnih žrtava rata  uslov za članstvo u EU

U Briselu je 18. jula 2016. godine održana međuvladina konferencija predstavnika država članica Evropske unije (EU) i Srbije, na kojoj su otvorena poglavlja 23 (pravosuđe i osnovna prava) i 24 (pravda, sloboda i bezbednost) u okviru pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Fond za humanitarno pravo (FHP) pozdravlja ovaj korak u evropskim integracijama Srbije, ali i naglašava da je pred institucijama Srbije još uvek mnogo posla u primeni mehanizama tranzicione pravde i suočavanja sa nedavnom ratnom prošlošću.

Otvaranje poglavlja predstavlja početak dugog puta prilagođavanja pravnim i civilizacijskim tekovinama Evropske unije i uspostavljanja standarda vladavine prava koji važi za sve države članice. Poglavlje 23 predviđa niz mera za unapređivanje celokupnog pravosuđa, garantovanje temeljnih prava svih građana i sveobuhvatnu borbu protiv korupcije. Za Srbiju, ovo poglavlje obuhvata i vrlo specifična pitanja suočavanja sa nasleđem ratova u bivšoj Jugoslaviji, kao što su gonjenje i kažnjavanje počinilaca zločina u ovim sukobima, ali i pružanje pravde žrtvama tih zločina.

Pregovaračkom pozicijom EU pred Srbiju su postavljena jasno definisana tzv. prelazna merila, od čijih ispunjenja će zavisiti dalji tok pregovora o pristupanju. U oblasti suočavanja sa prošlošću, ona predviđaju delotvornu primenu Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina u cilju istraživanja, procesuiranja i suđenja ratnih zločina; usvajanje i primenu tužilačke strategije za istraživanje i gonjenje ratnih zločina; jačanje istražnih, tužilačkih i sudskih tela, čime bi se obezbedio proaktivan pristup i poverljivost istraga; obuku novog i postojećeg kadra; poboljšanje zaštite svedoka i sistema podrške žrtvama; garantovanje prava žrtvama i njihov pristup pravdi bez diskriminacije.

Takođe, Srbija mora da adekvatno istraži sve navode o zločinima, kao i da jednako tretira sve osumnjičene, bez odavanja utiska da bilo ko može biti iznad zakona i bez obzira na nacionalnost osumnjičenih ili žrtava. Srbija mora da poveća učinak u pogledu istraga, gonjenja i presuda kada se radi o počiniocima višeg ranga, kao i da obezbedi proporcionalnost kažnjavanja i kaznenu politiku koja je u skladu sa međunarodnim krivičnim standardima. Ostali zahtevi uključuju već pomenutu regionalnu saradnju radi izbegavanja sukoba nadležnosti i gonjenja ratnih zločinaca bez diskriminisanja, konstruktivnu saradnju sa susednim državama u traženju i identifikovanju odnosno utvrđivanju sudbine nestalih osoba, kao i punu saradnju sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ). Navedena merila će se po potrebi menjati ili dopuniti kako se pregovori budu odvijali, a od Srbije se takođe očekuje da u svim ovim oblastima prepozna i koristi ekspertizu civilnog društva i da se sa njim uključi u stvarni i sistematski dijalog.

FHP ističe i da su, uprkos izjavama zvaničnika Srbije da se u pregovaračkoj poziciji EU nije udovoljilo zahtevima Hrvatske, neki od uslova koji su isticani s hrvatske strane našli svoje mesto u Zajedničkoj poziciji EU. Ovi uslovi predstavljaju suštinske mere koje treba da preduzmu srpski pravosudni i drugi organi, a ne „bilateralna pitanja”, kako je to do sada objašnjavano. Tako, EU naglašava potrebu za svrsishodnom regionalnom saradnjom i dobrosusedskim odnosima u procesuiranju ratnih zločina, što podrazumeva izbegavanje sukoba nadležnosti i krivični progon bez ikakve diskriminacije. Stav EU je i da svi problemi u okviru regionalne saradnje moraju biti u potpunosti razrešeni pre punopravnog članstva u EU. FHP smatra da se problemi koji se tiču sukoba nadležnosti i regionalne saradnje mogu preduprediti isključivo kroz suštinsko unapređenje pravnog okvira regionalne saradnje, jer je sadašnji nivo te saradnje ispod zadovoljavajućeg nivoa, posebno imajući u vidu broj neprocesuiranih počinilaca i neobavezujući karakter saradnje.

Oslanjajući se na svoje prethodne nalaze iz izveštaja o napretku Srbije za 2014. i 2015. godinu, kao na i rezoluciju Evropskog parlamenta o napretku Srbije u 2015. godini, EU posebno insistira na zaštiti prava žrtava i pristupu pravdi bez diskriminacije. FHP napominje da obezbeđivanje i poštovanje prava žrtava u Srbiji podrazumeva u prvom redu donošenje novog zakona o civilnim žrtvama rata koji bi bio u skladu sa međunarodnim standardima, odnosno koji bi priznao sve civilne žrtva rata koje žive u Srbiji i pružio im odgovarajuće reparacije. Podsećanja radi, osim EU, kritike na račun obespravljenosti civilnih žrtava Srbiji su uputili i Komesar za ljudska prava Saveta Evrope, ali i više komiteta UN.

Ne obazirući se na brojne kritike međunarodnih institucija kao i domaće stručne javnosti, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja objavilo je u decembru 2014. godine novi nacrt zakona o civilnim žrtvama, koji zadržava ista diskriminatorna rešenja ali i dodatno unazađuje položaj žrtava. Sa druge strane, Akcionim planom Vlade za Poglavlje 23 jeste predviđena mera usaglašavanja pojma „žrtve” sa međunarodnim instrumentima o ljudskim pravima – međutim, za ovu meru nadležna institucija je Ministarstvo pravde, iz čega se stiče dojam da institucije države, pored toga što deluju netransparentno, deluju i nekoordinisano i na svoju ruku. Najzad, u ranijim verzijama Akcionog plana pomenuta mera bila je predviđena za prvu polovinu ove godine, dok je u aktuelnoj verziji pomerena za početak 2017. godine, te još uvek nema podataka da li je napravljen pomak u njenoj realizaciji.

FHP smatra da je izuzetno važno što su pitanja odnosa države prema zločinima iz 1990-ih godina prošlog veka, kao i prema žrtvama tih zločina, formulisana kao konkretna merila od kojih će zavisiti ulazak Srbije u EU, budući da više od dvadeset godina nakon oružanih sukoba institucije Srbije nisu pokazale zainteresovanost da samostalno reše probleme u ovoj oblasti. Istovremeno, ovo je prilika za predstavnike institucija da deklarisanu privrženost evropskim integracijama zemlje obogate konkretnim i suštinskim koracima u promeni svog odnosa spram prošlosti, ka priznanju i prihvatanju sudski utvrđenih činjenica i očuvanju sećanja na sve žrtve.

Tagovi:
tačno.net
Autor 20.7.2016. u 13:15

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija