Izveštaj o vremenu

Čedomir Petrović
Autor 21.10.2018. u 18:29

Izdvajamo

  • Ja kad god vidim nekog popa, kao da vidim Tasu kelnera kako uzima iza uveta mastiljavu olovku, dune i pljune u nju, presavije blokče, nakašlje se i pita: Izvolte, moliću lepo, šta smo imali? Da vidimo… Dva opela. Jeste imali mala ili velika? Jedno malo i jedno veliko opelo, dođe petnaest iljada. Šta ste još imali? Jedan parastos. Tri iljade. Jedno crkveno venčanje, deset iljada… Kolko ste imali krštenja deteta? Jedno krštenje, al’ plaća i otac i kum. Svako posebno. Piše vam tako u jelovniku… Hoću da kažem u našem crkvenom cenovniku. Srećni otac dođe sedam iljada, a kum pet iljada. Jel bio neki ispraćaj u vojsku? Nije. Jebiga. Zajeba nas država s tim civilnim služenjem vojske… Da vidimo kolko je sve to đuture? Nije mnogo… Četres iljada. Bakšiš primamo, jer kao Mitropolija SPC mi smo u „materijalnoj nemoći“, što bi reko naš šef sale Amfilohije… I još kaže da je prirodno da SPC gradi stanove i drži hotele. Sve je to u slavu Boga i za dobro naroda. Izvolte račun… Amin.

Povezani članci

Izveštaj o vremenu

Neka se pomeša srpska i albanska krv, ne u krvnoj osveti, ne na bojnom bolju, nego u deci, u nekoj novoj deci i novim generacijama koje će imati dve vere i dve domovine, Srbiju i Kosovo i ljubavlju rušiti sve granice i podele i otvoriti prozore stanova, da vekovna memla mržnje, osveta i zločina izađe iz njih, a da uđe dah mira i spokojnog zajedničkog života. U školama deca neka budu zajedno u istim učionicama, neka uče i nauče srpski i albanski jezik i neka se igraju zajedno, neka slave sve rođendane i sve verske praznike zajedno.

Petak, 12. oktobar Temperatura u Prištini 22 °C

Čujem galamu na stepeništu…

Uleće Agaton, francuski buldog moje Jovane, koji je često i kod nas. Laje i viče s vrata: Našli su Žiku! Skačem sa stolice i bacam se u zagrljaj Agatonu. Jurimo po sobi i vrištimo: Žika, Žika… Žile majstore! Agaton me liže po nosu i ušima, ne moram da se umivam. Kaže mi: Pozvao sam celo društvo da proslavimo… Upadaju u stan jedan za drugim – Vića, Crni, Zvončica, Hogar, Betoven, Lola, Miki, Buda, Viršla, Lobelija, Kiki, Murinjo, Maks, Zoja, Nole, Bob… Stidljivo se pojavljuju i nekoliko njih iz Urgentnog centra, koji nas čuvaju noću. Stan je mali da primi sve kuce iz kraja.

Odlazim do naše Bilje, kupujem kobasice i rebarca za kuce i džak hrane. Dele između sebe. Galama je neopisiva. Uzimam čašu piva i dajem svakom po prst pene. Bacaju se na mene i ode cela flaša. Jure niz stepenice i odlaze u dvorište gde se nastavlja veselje.

Napisali smo i pismo Žiki sa željom da živi još dugo. Na kraju pisma svi su se svoješapno potpisali.

Hteli smo da iznajmimo mini-bus, da se svi potrpamo u njega i da odemo da tražimo Žiku, kad je nestao posle teške nesreće u kojoj je nastradala njegova Marija.

Ostajemo sami Agaton i ja. Daj još jedan prst piva. Lizne mi uvo i šapne: Dobar si ti. Jel mogu da spavam noćas kod tebe i bake? Normalno.

Ležali smo u krevetu. Agaton me zagrlio i ja njega. Na šta misliš? Na Žiku.

I ja. I njegova Marija je sada srećna kad zna da su našli Žiku. Jeste. I Žile je srećan da više nije uplašen i sam… Vidiš, Agatone, da u ovoj zemlji ima još uvek mnogo dobrih ljudi. Agatone, jel’ me slušaš? Hrkao je. Umoran od prevelikog uzbuđenja, zaspao je.

Pokrio sam mu stomačić, šurkule i jajca, da ne nazebe…

Subota, 13. oktobar Temperatura u Karlobagu 22°C

Voditi Crnu Goru, a biti napadan sa svih strana, nije nimalo lako. Hajde od neprijatelja i domaće fukare, to je vazda bilo, ali da te ruše braća, pojedinci iz bivše vlasti Srbije i sadašnje Srpske pravoslavne crkve, to je izdaja ravna svim onim koje je Srbija činila i čini prema Crnoj Gori.

Mnogo je teških bitaka vodila Crna Gora da dočeka nezavisnost, ulazak u NATO i sledeću stanicu, članstvo u EU. Crna Gora se hrabro pridružila sankcijama Evropske unije protiv ruskih zvaničnika i priznala nezavisnost Kosova.

Mnogo se uplićemo u život Crne Gore i još uvek ne možemo da prebolimo to što je otišla od nas i nikad se ne pitamo kako to da svi odoše, a mi ostadosmo sami.

Hoće Crna Gora da ima svoj jezik, neka ga ima. Hoće svoju samostalnu pravoslavnu versku zajednicu u Crnoj Gori, kao što i Ukrajinska traži svoju autokefalnost u Kijevu. I to je njihovo pravo i ako ima božje pravde, dobiće je.

Hoće Crna Gora da zabrani ulaz pojedincima iz Srbije, da bi sačuvali mir i stabilnost svoje zemlje. Pametno. Pustiti u kuću nekog ko te ne priznaje i ko radi protiv tebe, bilo bi suludo.

Srbija troši nepotrebnu energiju da reši probleme drugih više nego svoje sopstvene.

I bilo bi pošteno reći, da nije bilo svih ovih godina Mila Đukanovića, da vodi Crnu Goru, mnogo toga ne bi imala, što danas ima.

Nedelja, 14. oktobar Temperatura u Ogulinu 22°C

Bila je duboko u sebi ranjiva, nesigurna, preemotivna.

Pocepala je nagradu koju je dobila u Kanu. U stvari pocepao je onaj deo Srbije koji i danas pljuje i cepa sve ono što je najbolje i što oni nikada ne mogu da stvore.

Oni mediokriteti i šalabajzeri koji i danas vode kulturu u Beogradu.

Po pozorištima, na filmu i RTS kao njeni direktori i urednici.

Dragan je bio pritka, oko koga se uvijala kao vinova loza i davala najlepše plodove. Štitio je od vetrova koji su je čitavog života savijali i pokušavali da polome, ali se ona uvek vraćala još jača.

Kada je otišao, nije mogla bez njega.

Milena je bila najlepši ukras u svakom domu Jugoslavije…

Ponedeljak, 15. oktobar Temperatura u Karlovcu 22°C

Bosna i Hercegovina mora biti opet jedna, jedinstvena, suverena država, sa tri ravnopravna naroda u svemu i u razlikama koje je neraskidivo vezuju.

I ne može Dodik, koji priziva opet nove ratove i nove zločine, glorifikujući ratnog zločinca Mladića i nipodaštavajući genocid u Srebrenici, ne može predstavljati Srpski narod u Bosni i Hercegovini.

Mirna Bosna, može biti samo ako žene majke vode Predsedništvo Bosne i Hercegovine. Samo one mogu voditi zemlju, bez sukoba i ratova, jer znaju kako je nositi u sebi nov život, davati mu svoju krv i mleko i gledati ga kako raste i postaje čovek. Samo one znaju, kako se kida utroba i telo, kad izgubiš dete i samo one mogu da mu uskrate život, kad vide da postaje monstrum.

Ovakav sastav „novog“ Predsedništva BiH neće dugo trajati i može biti tragičan kao nikad do sada.

Saučesnici su sva tri naroda koja su ga izabrala.

Utorak, 16. oktobar Temperatura u Virovitici 22°C

Pojedini lekari Hitne pomoći namerno nisu stizali na vreme i nisu obavljali reanimaciju pacijenata, da bi tako privatnim pogrebnim preduzećima obezbedili zaradu. Provizija koju bi lekari dobijali bila je 300 evra po pokojniku.

Jednom su pogrešili i u žurbi, živog dedu stavili u sanduk, a ne na nosila.

Kada je sanduk počeo da se spušta, od truckanja, mirisa tamjana, sveća i zapevanja popa, deda se probudio, odškrinuo poklopac, ustao i rekao: Jebote, al’ je ovde hladno… Jel’ ovi počeli sa grejanjem?

Oni u prvim redovima popadali su kao kegle.

Dedina supruga i njen ljubavnik pandrknuli su na licu mesta. Fotograf i mnogi prisutni ostali su sa trajnim nervnim posledicama u vidu nekontrolisanog trzanja glave i ruku.

Tu je bio kraj dotle uspešne, dugogodišnje saradnje lekara i pogrebnika.

Sreda, 17. oktobar Temperatura u Zemunu 22°C

Krv je ta koja spaja i krv je ta koja uništava umove, zemlje i ljude.

Koliko prelepih, mladih Albanki i Srpkinja ima na Kosovu i koliko mladića, naočitih Albanaca i Srba. Kako će se upoznati kada žive u strogo podeljenim mestima, šetaju suprotnim stranama ulica, sede u kafićima u kojima su gosti samo Albanci ili samo Srbi.

Neka se nađu na sredini ulice, neka pruže ruke jedni drugima, neka se upoznaju i neka Adnan zavoli Jasminu, a Teodora Samina i Esad i Vesna i Nermina i Pavle neka imaju puno dece sa imenima albanskim i srpskim.

Neka se pomeša srpska i albanska krv, ne u krvnoj osveti, ne na bojnom bolju, nego u deci, u nekoj novoj deci i novim generacijama koje će imati dve vere i dve domovine, Srbiju i Kosovo i ljubavlju rušiti sve granice i podele i otvoriti prozore stanova, da vekovna memla mržnje, osveta i zločina izađe iz njih, a da uđe dah mira i spokojnog zajedničkog života.

U školama deca neka budu zajedno u istim učionicama, neka uče i nauče srpski i albanski jezik i neka se igraju zajedno, neka slave sve rođendane i sve verske praznike zajedno.

Tako se postiže mir. Trajan i dugovečan.

Četvrtak, 18. oktobar Temperatura u Tokiju 22°C

Ja kad god vidim nekog popa, kao da vidim Tasu kelnera kako uzima iza uveta mastiljavu olovku, dune i pljune u nju, presavije blokče, nakašlje se i pita: Izvolte, moliću lepo, šta smo imali? Da vidimo… Dva opela. Jeste imali mala ili velika? Jedno malo i jedno veliko opelo, dođe petnaest iljada. Šta ste još imali? Jedan parastos. Tri iljade. Jedno crkveno venčanje, deset iljada… Kolko ste imali krštenja deteta? Jedno krštenje, al’ plaća i otac i kum. Svako posebno. Piše vam tako u jelovniku… Hoću da kažem u našem crkvenom cenovniku. Srećni otac dođe sedam iljada, a kum pet iljada. Jel bio neki ispraćaj u vojsku? Nije. Jebiga. Zajeba nas država s tim civilnim služenjem vojske… Da vidimo kolko je sve to đuture? Nije mnogo… Četres iljada. Bakšiš primamo, jer kao Mitropolija SPC mi smo u „materijalnoj nemoći“, što bi reko naš šef sale Amfilohije… I još kaže da je prirodno da SPC gradi stanove i drži hotele.

Sve je to u slavu Boga i za dobro naroda. Izvolte račun… Amin.

Autor je dramski umetnik iz Beograda

Danas

Čedomir Petrović
Autor 21.10.2018. u 18:29

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija