Kako je u Bavaništu, vojvođanskom selu, proslavljen svejugoslovenski praznik i poslata poruka ljubavi

Slobodan Dukić
Autor 31.5.2022. u 15:06

Kako je u Bavaništu, vojvođanskom selu, proslavljen svejugoslovenski praznik i poslata poruka ljubavi

Fotografije: Bavaniste – Pidikanci na okupu

Jugosloveni! Dođite da se družimo i volimo! Ovaku poruku, imitirajući lansiranje drona, poslao je buket malih mažoretkinja, obučenih u crvene haljinice sa jugoslovenskom trobojkom na grudima, 25. maja, na Dan mladosti, u Bavaništu, selu u Vojvodini. Pidikanci, kako sebe zovu, upisali su se tako krupnim slovima u knjigu YU nostalgičara. Njihova priredba u čast ovog dana, kad je voljena zemlja disala istim plućima, bila je veličanstveni prepis naših nekadašnjih svetkovina. Sve je bilo kao nekad na stadionu JNA. Predaja Titove štafete, barjaci sa petokrakom, Kozaračko kolo, logorske vatre i Titovke na glavama mladih i starih.

Tako je to, kad vam je srce na jugoslovenskoj strani. Bavaništani su se, kao retko ko na ovaj način, uzdigli iz pepela urušene Jugoslavije. Poslali su poruku ljubavi na dan koji je na svim meridijanima bila čitana  kao simbol jugoslovenskog sveta poznatog po tekovinama zajedništva i civilizacijskim dostignućima. Pevali su partizanske pesme i igrali Kozaračko kolo, bavaništanske inadžije, baš u ovo vreme fašistoidnog divljanja, po razrovanoj utrobi Juge, tražeći izgovore za nove sukobe. I poleteli su simbolično dronovi kao beli golubovi. Tamo. Amo. Iz ravničarske pitomine, jezdeći do Vardara, Triglava, put putovali do Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske… Uz kliktaj dođite braćo, tamo amo da se skupa poigramo, kako je nekad pevao pesnik.

“Mi smo obični, normalni ljudi, koji se sećaju kako se može dobro živeti od sopstvenog rada, putuje bez ograničenja i straha, željni druženja sa dobrim ljudima, koji cene čoveka po veličini duše, a ne po imenu, poreklu, niti bilo kom drugom verskom, nacionalnom ili političkom obeležju ili pripadnosti. Ovo je bila prilika da prenesemo našoj deci i unucima sećanje na srećno detinjstvo, osećaj bezbrižnosti, vrednosti i važnosti svojoj državi, kojeg više nema. Želja nam je da širimo bratstvo i jedinstvo, prevashodno u našem selu, ali i šire, gde god ima dobrih ljudi, naročito na teritoriji SFRJ. Jugoslavije nema na geografskoj karti, ali mi je čuvamo u našim sećanjima i srcima. Vidimo se sledeće godine u isto vreme!”, poručili su Pidikanci.

Malo ko je u informativnom prostoru, prepuštenom slavljenju sopstvenog etniciteta po svaku cenu i ruženja komšija, posvetio ovoj priredbi, u čast Dana mladosti, medijsku pažnju. Kiselo je to grožđe za novinare sa krstačama o vratu. Meni je ovaj događaj u malom Bavaništu, ostrvu bratstva,  jedinstva i jugoslovenstva uzburkao krv i osnažio malaksalo srce. Baš kao i Fatimi Timi Hadžalić iz bosanskog Tešnja koja je na Facebooku napisala: “Uh, uh kako bih voljela da sam bila tu. Poželjela sam Jugu i ovakvo slavlje”.

 

 

Slobodan Dukić
Autor 31.5.2022. u 15:06