Kraj rešavanja misterije broja 17.6

Povezani članci

• Rat se mogao izbjeći da nije bilo Sarajevskog atentata
• Razija Mujanović: Sad sam tu zbog novih djevojčica
• Esad Bajtal: RELIGIJA, FAŠIZAM I ANTIFAŠIZAM U BiH
• SVETSKI DAN IGRE 2020.: TERPSIHORA ZA IGORA PASTORA
• Ćoki, javi se!
• Odisejeva zima

U poslednjim raspravama o budžetu, ministri i premijer kao glavni uspeh vlade navode pad stope nezaposlenosti na 17.6%. Mi smo se ovde već bavili misterijom tog pada pošto je on protivrečio drugim podacima koji su iznosili zvanični organi – pogotovo činjenici da je broj zaposlenih manji nego ranije, a pad broja registrovanih nezaposlenih kod Nacionalne službe za zapošljavanje nedovoljan da objasni ovoliki pad stope nezaposlenosti.

Piše; Vladimir Milutinović, Dvogled

Međutim, samu stopu nezaposlenosti nismo dobro tumačili, što sad možemo ispraviti zahvaljujući tome što cifre iz Ankete o radnoj snazi za referentni period (III kvartal 2014.) ipak postoje (fajl na stranici RZS, koji sam ja prevideo, pronašao @dmisic).

Naime, ja sam mislio da je u razlomku stope nezaposlenosti (StN) samo jedna cifra (imenilac) dobijena pomoću istraživanja javnog mnjenja (Anketa o radnoj snazi), dok je brojilac u razlomku zvanični broj nezaposlenih sa sajta NSZ. Na ovaj zaključak navodili su i izveštaji u medijima u kojima je cifra od 741.000 registrovanih nezaposlenih i njen pad u poslednjih 8 meseci navođena kao povezana sa stopom nezaposlenosti od 17.6%.

Stvar je međutim u tome da te dve vrednosti nemaju nikakve direktne veze, jer su OBE vrednosti iz razlomka stope nezaposlenosti dobijene istraživanjem javnog mnjenja. Preciznije, SVI BROJEVI povezani sa StN od 17.6% dobijeni su anketom, odnosno, istraživanjem javnog mnjenja. Zbog toga je broj nezaposlenih kojim operiše stopa nezaposlenosti 529.953 a ne 741.000 kako je prema evidenciji NSZ (529.953 je 17.6% od 3005090 aktivnih građana). Stopa nezaposlenosti uzima u obzir i neformalnu nezaposlenost o kojoj su podaci dobijeni anketom.

Meni se, očigledno, ovo činilo neverovatno, pošto sam verovao da se stopa nezaposlenosti mora ticati neke REALNE zaposlenosti. Odnosno da zaista NIJE nezaposlen samo neko ko je ZAISTA zaposlen (koji dobija neto platu, a za ostatak su plaćeni doprinosi). Ako čak dopustimo da je onaj ko radi kod nekog na crno, ili samostalno obavlja neki posao koji nigde nije registrovan, takođe zaposlen, što jeste bitno znati, onda se najpre postavlja pitanje kako se promene na ovom neformalnom tržištu rada mogu pratiti, pošto ne mogu preko pozitivnih podataka, pošto ovaj rad ne ostavlja nikakav trag.

Iz tih razloga je smišljena Anketa o radnoj snazi, istraživanje javnog mnjenja koje obično obuhvata oko 23.000 ljudi. Oni se, u toku jedne nedelje, ispituju o svojim poslovima, i na osnovu njihovih izjava projektuju se cifre o neformalno i formalno zaposlenim i nezaposlenim, a aktivnim licima. U metodološkim objašnjenjima ankete jasno se kaže da se u obzir u anketi uzimaju izjave ispitanika, a ne njihov formalni status. Nezaposleni sa Zavoda nemaju nikakve veze sa nezaposlenima iz Ankete.

Po definicijama koje se koriste u Anketi o radnoj znazi, zaposlen je svako ko je u toku ispitivane nedelje, radio barem 1 sat i za to dobio naknadu u novcu ili u naturi. Ova definicija „zaposlenosti“ čini se očiogledno preširoka i nepraktična pošto ne govori ništa o sposobnosti  nekoga da se od rada izdržava, makar i na neformalnom tržištu.

S druge strane, „nezaposlen“ je u anketi samo onaj ko je bio spreman da se javi na posao u referentnoj nedelji, ili je čekao najavljen posao u sledećih 3 meseca, dok u suprotnom, ako je želeo i mogao da radi, ali nije bio spreman iz bilo kog razloga da u toj nedelji prihvati posao, onda nije nezaposlen već je „neaktivno lice“ (takvih koji žele i mogu da rade, ali nisu bili spremni da to čine u ispitivanoj sedmici je 333.644 – oko 55.000 više nego pre godinu dana – svejedno, oni ni koji način ne utiču na cifru 17,6)

Po anketi, u Srbiji ima otprilike jednak broj aktivnih i neaktivnih lica i taj broj se u poslednje vreme nije značajno menjao. Iz ankete o radnoj snazi proizilazi da je pad stope nezaposlenosti na 17.6% posledica toga što se oko 75.000 ljudi u poslednjih godinu dana preselilo iz kategorije nezaposleni u kategoriju zaposleni (ranije nezaposlenih 603553, sada 529953), MAKAR tako što su u toj nedelji, po vlastitoj izjavi, radili barem 1 sat i za to dobili naknadu, makar i u naturi.

TO je dakle, uspeh o kome se govori ovih dana. Ovaj pad ne mora imati veze ni sa čim što je navođeno kao njegovo objašnjenje: novog formalnog zapošljavanja NEMA, smanjenog „rada na crno“ NEMA (ministarstvo finansija čak tumači porast neformalne zaposlenosti kao PORAST rada na crno, iako su mere vlade – subvencije i inspekcija – ciljale na to da se  rad na crno smanji). Pad stope nezaposlenosti nema nikakve veze ni sa iseljavanjem, pošto se broj aktivnih građana u stvari POVEĆAO (ranije 2.997.556, sada 3.005.090), a jedino oni su relevantni za stopu nezaposlenih.

Cifra 17.6 je dakle, deo jednog istraživanja javnog mnjenja, opterećena svim manama takvih istraživanja – mogućnošću greške, preširokim i drugačijm definicijama pojmova, mogućnošću manipulacije podacima (nadam se da to ne treba dokazivati makar u predizbornim istraživnjima). Ona može biti onoliko fiktivna koliko su fiktivna predviđanja uspeha na izborima.

Ona jednako može ne govoriti ništa, kao što može govoriti JEDINO o povećanju rada na crno i raznih drugih oblika neformalnog rada, a to baš i nije pohvalno za vladu.

Nasuprot tome, cifra od 17.6% navodi se kao uspeh vlade koji ima veze sa realnim i formalnim zapošljavanjem, iako NIŠTA u podacima ne navodi na taj zaključak.

Cifra 17.6, između realnog i fiktivnog, tipičan isečak našeg matriksa.

ps.

biće još brojeva, makar smo nešto naučili