Na Svetski dan voda, pijemo kancerogenu, umesto ispravnu i svima dostupnu vodu

Povezani članci

• Pse ubijaju, zar ne? Kaja je uginula sa ekserom u glavi
• Višenamensko (s)lepilo
• Senja Perunović: Uzrečice i Tito turist
• Veći broj žutih traka predstavlja rešenje za kolapse
• PORTO HENDEK, fantazmagorije jedne vječne kasabe
• ZAMEO IH VJETAR

Svetski dan voda dočekujemo uz porazne vesti da, samo u Vojvodini, preko 650,000 ljudi koristi kancerogenu vodu. Opsežno istraživanje BIRN-a samo je dodatno pokazalo pogrešnu politiku države prema zajedničkim dobrima.

Smatramo da pristup kvalitetnoj vodi mora da bude obezbeđen svakome u količini koja ispunjava sve svakodnevne ljudske potrebe.

Izmenivši zakonsku regulativu po kojoj je voda od „javnog dobra“ postala „prirodno bogatstvo“, vlasti su omogućile privatnom interesu da zakorači i u ovaj sektor, prateći svetski trend po kome privatnik treba da se stara o javnom interesu.

Iako izvorišta još ne mogu da se privatizuju, već samo da se izdaju na korišćenje, logika privatno-javnog partnerstva je ista: stanovništvu idu rizik, veće dažbine i obećanja o unapređenoj infrastrukturi i usluzi, dok neko pakuje i prodaje vodu koja treba da bude javna, a postaje sve nedostupnija.

Najočigledniji pokazatelj pogrešne politike države je Zrenjanin, gde su lokalne vlasti još pre tri godine obećale početak rada postrojenja za prečišćavanje voda do kraja te iste, 2015. Danas je u ovom gradu nivo arsena gotovo 20 puta viši nego što je dozvoljeno, a postrojenje i dalje ne radi. Kompanija koja je rukovodila procesom izgradnje još uvek ne radi zato što postojeći zakon, srećom, još ne dozvoljava da privatno preduzeće distribuira vodu za piće.

Čak i ako grad preuzme pogon od privatnih investitora, kako je najavila premijerka Ana Brnabić početkom godine, Zrenjanincima i Zrenjaninkama – ako se još tako budu zvali – ostaje stara vodovodna infrastruktura, te će im iz česama i dalje curiti zagađena, žućkasta voda.

Jednako je ozbiljna situacija i u drugim gradovima Srbije, gde više od 40 odsto testiranih uzoraka vode za vodosnabdevanje nije prošlo fizičko-hemijsku ili mikrobiološku ispravnost, kako pokazuju podaci Instituta za javno zdravlje “Batut”.

U Kikindi, mrka voda miriše na fekalije i amonijak, dok je u Novom Bečeju 60 odsto vodovodnih cevi od azbesta, te je nivo arsena 27 puta viši od dozvoljenog. Cevi, često azbestne, toliko su stare da grad gubi oko 40 odsto vode usled curenja na instalacijama.

Čak i u Beogradu, od kog vlasti stvaraju pokazni primer budućim investitorima, od sedam ispitanih vodovoda, samo su tri u potpunosti ispravna.

U publikaciji “Voda je zajedničko dobro”, naši prijatelji iz Centra za politike emancipacije ukazuju da se sve odluke donose “iza zatvorenih vrata upravljačkih odbora”. Time se stanovništvo isključuje iz procesa odlučivanja o stvarnim potrebama zajednice i jednog pitanja koje je političko, a ne menadžersko. Umesto ulaganja u poboljšanje sistema prečišćavanja voda i unapređenja infrastrukture, vlasti prepuštaju upravljanje vodom kao javnim i zajedničkim dobrom privatnim ulagačima pružajući im još jednu priliku za zaradu, zanemarujući osnovna prava sopstvenih građana i građanki.

Tamo gde su vodovodi, izvorišta i infrastruktura privatizovani u bilo kojoj meri, dolazi do dramatičnog urušavanja standarda stanovništva, i drastičnog porasta cene vodosnabdevanja, što, bez pokušaja da to promeni ili predupredi, predviđa i Strategija upravljanja vodama koju je usvojila Vlada Srbije.

Smatramo da je neophodno izmeniti ili doneti novi Zakon o vodama i uvesti decentralizaciju upravljačkog ustrojstva nad vodama kao javnom i zajedničkom dobru, kako bi se dobila jasna predstava o potrebama stanovništva. Ugledajmo se na pozitivan primer iz susedstva, Sloveniju, koja je u Ustav države unela odrednicu da je voda ljudsko pravo.

Levi samit Srbije će i dalje istraživati i pratiti ovaj zabrinjavajući proces nametanja neodrživih rešenja zasnovanih na kratkoročnim dobicima i neodgovornog odnosa prema budućnosti. Obaveštavajući javnost o pogrešnim politikama vlasti, ponudićemo održive, demokratske, alternativne politike koje obezbeđuju svima dostupno, kvalitetno vodosnabdevanje.