Neoliberalizam u jednoj lekciji

tačno.net
Autor 8.10.2014. u 15:17

Izdvajamo

  • Liberalizam je ideologija tržišta, i to ideologija u neutralnom smislu, jer je tu bilo ipak i dosta filozofije (Lok, Hjum, Kant itd). Neoliberalizam je ideologija privatizacije, ideologija koja privatnim monopolima radi protiv tržišta. To je ideologija u negativnom smislu, jer ima strukturu ideologije (okrenuta je protiv zajedničkog).

Povezani članci

Neoliberalizam u jednoj lekciji

Piše: Vladimir Milutinović

Neoliberalizam nema samo problem sa ekonomijom (ne vidi uspešna javna preduzeća, ne vidi da Nemačka ima besplatne državne fakultete) nego sa filozofijom, tačnije, neoliberali su mahom ljudi koji ne poznaju filozofiju. Verovatno su nekada davno čuli da je Marks bio filozof, pa su onda rešili da s tim nemaju nikakve veze, šta ja znam. Međutim, marksizam, ovaj, filozofija :), se mora znati, što rekao Bata Stojković, jer ona proizvodi promene u realnosti.

Da su se malo više potrudili oko filozofije, libertarijanci i neoliberali su mogli shvatiti da se realnost sastoji od DVE vrste stvari – privatnih i zajedničkih stvari. Obe su potrebne da bi društvo funkcionisalo. To je, ukratko, glavna filozofska lekcija, a glavna lekcija o neoliberalizmu je da on ne poštuje ovo osnovno filozofsko pravilo. Henri Hazlit, koji kod nas ni kriv ni dužan slovi za neoliberala, u svojoj knjizi “Ekonomija u jednoj lekciji” nigde ne krši ovo osnovno filozofsko pravilo.

Osnovno filozofsko pravilo možemo da prikažemo ovom šemom:

f lekcija1

Dakle, partikularnim, privatnim stvarima, potrebne su zajedničke da bi fukcionisale. Za ilustraciju ovog pravila dovoljno je navesti primere šaha ili fudbala, gde nisu dovoljni igrači i njihova volja i umeće, nego su potrebna i zajednička pravila da bi se igra odvijala. Slično je i sa pojmom koji je (neo)liberalima drag, sa tržištem. Tržište je u stvari skup zajedničkih pravila igre, a ne samo igrači koji konkurišu jedni drugima.

Pošto neoliberalizam nije ideologija tržišta, nego privatizacije, ona se ne obazire na ovaj balans privatnog i zajedničkog, već jednostavno traži da se što više stvari privatizuje. Otuda agresivno bojanje zajedničkih stvari negativnim terminima „paraziti“, „korupcija“ itd. Neoliberalizam obavezno prati i stav da je sve relativno i da su zajedničke stvari naprosto nelegitimne, da predstavljanju „nametanje“ nečega individuama, čak da su nemoralne. Šema neoliberalizma je ova:
sema_nlb
Hazlitovski rečeno, mana neoliberalizma je u tome što ne vidi posledice privatizacije svega na tržište (to znači ukidanje tržišta, kao skupa zajedničkih normi) i na društvo uopšte. Pri tom, za neoliberalizam nije važno da li se neko zalaže da se novac iz zajedničkog u privatno prevacuje pitem subvencija, ili putem privatizacije zajedničkog protstora (putem monopola ili oligopola). Kada bi subvencije bile znak da niste neoliberal, onda ni Dinkić (ko je sad pa taj?) ne bi bio neoliberal, a jeste.

Postoji i jedna varka koju treba prevazići. Verovatno je da u Švajcarskoj ima više privatnih stvari nego u Srbiji, ali to ne znači da je balans iz osnovne filozofske lekcije obavezno narušen. Švajcarci to nadoknađuju izrazitim osećajem za zajednička pravila i insistiranjem na demokratiji, uključujučći direktnu demokratiju, što je par exelans potvrđivanje zajedničkog. Neoliberali su, po pravilu, protiv demokratije, a direktna demokratija im je čak smešna.

varka

Dakle, liberalizam je ideologija tržišta, i to ideologija u neutralnom smislu, jer je tu bilo ipak i dosta filozofije (Lok, Hjum, Kant itd). Neoliberalizam je ideologija privatizacije, ideologija koja privatnim monopolima radi protiv tržišta. To je ideologija u negativnom smislu, jer ima strukturu ideologije (okrenuta je protiv zajedničkog).
Ps. Tu se krije i najbolji način da otkrijete da li je neko ko za sebe tvrdi da je liberal to i zaista. Pitajte ga šta misli o filozofiji. Ako u njegovom odgovoru preovlađuju pozitivni termini, on je klasični liberal, a ako se izražava u negativnim terminima, onda je neoliberal.

Dvogled

tačno.net
Autor 8.10.2014. u 15:17