On i njegov narod

Željko Pavičević
Autor 14.5.2020. u 08:28

On i njegov narod

Bez naroda „On“ je ništa. To u stvari znači da je „On“ ipak nešto i bez naroda, ali da se ne vidi šta je to što „On“ jeste. Svaki pojedinac koji ume da misli, u godinama iza nas mogao je jednostavno da shvati ko je „On“. A kada se vidi ko su njegovi obožavatelji, onda je lako zaključiti zašto je „On“ tu gde jeste. Žalosno je i teško živeti u blizini njih, slušati ih, gledati ih. Ljubitelji njegove pogane i lažljive pojave i ne zaslužuju bolje od onoga što im se dešava jer da zaslužuju bolje za bolje bi se i borili. Oni su otpad civilizacije, a ovo ovde parče Balkana je jedna najobičnija deponija.

Bezube gluperde ograničenih mentalnih sposobnosti, neočešljane i neopranih zuba, zaslepljene programom zluradih medija, ne znaju za bolje od onoga što im „On“, veliki folirant tihog glasa, bolesnog pogleda i lažnog morala, plasira svakodnevnim performansima u kojima je nadmašio i Marinu Abramović. Oni, taj polusvet, u stanju je da njega stavi ispred rođenog deteta, a „On“ još na te nenormalne gestove moralnog posrnuća reaguje poput kakve plačipičke. Da ti se sloši od toliko empatije u njegovom glasu.

„Baba, ubili su Vučića!“

Mladima, onom delu koji ne uživa blagodeti kriminalnog i moralno posrnulog društva, koji do

izražaja ne dolazi od bagre zgužvanog lica, ne preostaje ništa drugo no da se ili sprdaju ili povuku, poput kakvih hajduka u jatacima, u svoje jazbine, gde god one bile, i sačekaju svoje vreme, ako ono ikada dođe. Svaka druga aktivnost pokazala se kao trošenje ogromne količine energije čiji rezultat je bio stvaranje ogorčenog i besciljnog materijala čija istrošenost u ovakvim okolnostima još dugo neće biti nadoknađena. A jalova i podeljena opozicija samo arči tu energiju do besvesti. Troši je kao da je ima napretek. Besciljni demagozi, magarci koji u decenijama svog političkog bitisanja ništa pametno smisliti nisu mogli osim da posude ideje velike trojke Drašković-Đinđić-Pešić i nateraju ono malo svojih vernika da lupaju u šerpe, pište u pištaljke i vrte čegrtaljke. Kreativni haos koji bi izgleda trebalo da nam da nadu da će „On“ proći baš kao što je prošao i onaj što je danas pod lipom.

Priglupi lovci na plen sumnjivih diploma, oni koji su toliko glupi da svoju glupost skrivaju dobrim držanjem podignute glave i glasnim govorom, koji više podsećaju na nabrijanog gusana nego na stabilnu ličnost, okruženi šlihtarama i dupeuvlakačima koji u njih gledaju kao u suve genije, plasiraju stavove od kojih mi se najblaže rečeno povraća. Pričaju mnogo, a glupo. Takve ili poželiš da oteraš u tri lepe ili ih jednostavno ignorišeš. Jadno je što ih ima svuda i što su potpomognuti delovanjem i ponašanjem ološokratije na vlasti. Tito i Sloba, koliko god bili štetni u zaštiti ideja koje su plasirali, nisu imali ovoliko pavijana i ovakvu marvu u svojim redovima. Količina gluposti u etru je toliko velika da guši.

A mišljenje je kao dupe, svako ga ima i svako ga iznosi kako bi „izgledao“ pametno bez obzira što je najveći broj njih poslednju knjigu pročitao tokom svog školovanja. Oni koji su nešto pročitali i po završetku škole obično daju sebi za pravo da komentarišu sve, ali baš sve.

Multimedijalne ličnosti, velikog apetita i malog mentalnog kapaciteta postale su zahvaljujući društvenim mrežama magovi modernog doba, priglupe sveznalice sakrivene iza izmišljenog imena i lošeg avatara. Znaju sve i svakog. Bez trunke ljudskosti drže lekcije svakome ko se u jednom delu svojeg iskaza ne slaže sa njihovim stavom. Ovakvih likova je jednako mnogo koliko i predstavnika stranke koja svojim naprednim delovanjem vodi u budućnost u koji više ni sam predsednik ne veruje.

Zarobljeni u 90-im uz već uveliko dosadan i otupeo Utisak nedelje, opozicionari pokušavaju da oružjem davnih dana pobede zlo, koje su svojim nepromišljenim delovanjem, doveli na vlast zajedno sa svim onim talogom koji su „5. oktobra“ ostrugali sa vlasti. Ovakvu opoziciju vlast može samo poželeti, a „On“ je ima i sa njom ovako pogubljenom u prostoru i vremenu, može da vlada decenijama. Ovakva opozicija, sastavljena od onog što je najgore u ovom narodu, ne može da uradi ništa da valja. Oni jedino mogu, baš kao što je i „On“, jednog dana da postanu nešto što će ovaj narod usled nemoći i beznađa na vlast dovesti. Bez naroda „Oni“ su ništa. To u stvari znači da su „Oni“ ipak nešto i bez naroda, ali da se ne vidi šta su to što „Oni“ jesu.

Željko Pavičević
Autor 14.5.2020. u 08:28

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija