Pogani pagani

Željko Pavićević
Autor 9.12.2021. u 08:54

Izdvajamo

  • Sve u svemu, ponovo prolazimo kroz dečje bolesti mlade demokratije ponovo suočeni sa neodgovornom i bahatom vlasti i neorganizovanom i nepoverljivom opozicijom. Manipulacije i neistine potpomognute huškačkom retorikom koja dolazi sa obe strane političke svakodnevice usitnjavaju dovoljno podeljen narod jačajući diskontinuitet i debalans političke svesti trajno urušavajući dovoljno urušen sistem vrednosti. U takvoj atmosferi teško da se može objasniti šta je u interesu građana i teško da se može izroditi ikakva korist za običan narod vidno pogubljen u moru informacija, istinitih i lažnih. Otuda razumem onaj deo građanstva koji nemo posmatra ono što se dešava, svestan činjenice da se već jednom „opekao“, da ništa promenio nije i da proživljava ponovo već viđen „sadržaj“ sa manje-više istim „facama“ na političkoj sceni. Želim da verujem da ćemo stasati i kao nacija prepoznati šta nam je u interesu kako bismo opstali u vremenima koja dolaze.

Povezani članci

Pogani pagani

Foto: S. Kljajić/DW

Ne mogu da verujem. I ne želim da verujem da živim u zemlji gde su na vlasti oni kojima ništa sveto nije. Okruženi nekim, meni stranim svetom, manipulišu javnim mnjenjem plasirajući neistinu kako bi zaštitili svoje „carstvo“. Zaštitili od koga i zarad čega? I kome će ostaviti takav jedan nakaradan svet koji stvaraju? Svojoj deci, unucima… Prosto mi je neverovatno da se u vremenu kada vladaju moderne tehnologije, mediji zloupotrebljavaju kako bi se široke narodne mase huškale, iritirale i provocirale. Sa jedne strane nalaze se nezadovoljni građani kojima je zlo od onoga što im se svakodnevno dešava, a sa druge strane su pogani isprani mozgovi zaslepljeni ljubavlju prema nepostojećem božanstvu oličenom u liku i delu velikog vođe, a nekada potrčka četničkog vojvode.

Ne bih o protestima koji kuljaju Srbijom niti o problemu koji svakako može uticati na ekološku stabilnost naše male zemlje. Ovih dana se mnogo piše o tome kako u domaćim tako i u stranim medijima. Ne bih ni o provokacijama koje je na račun bivše vlasti, one koja je vođena u senci Borisa Tadića, pre nekoliko dana izneo predsednik Srbije, a u vezi su sa aktivnostima koje bi omogućile proizvodnju baterija bez kojih javno mnjenje zaslepljeno sadržajima sa svojih mobilnih aparata ne bi moglo da funkcioniše normalno u nekom, verujem, kraćem vremenskom periodu. Sve je to sastavni deo folklora koji se odigrava pred našim očima poslednjih nekoliko godina, decenija. Ne bih ni o Tadićevom Zakonu o informisanju koji je sam po sebi nakaradan i kao takav bio usvojen od onih koji ga danas osporavaju. Ono što me čini tužnim jeste odnos vlasti, ali i opozicije prema medijima i informacijama koje sa nalaze u etru, kao i o odnosu građanstva prema onome što mu se servira. Poražavajuće i bedno.

Odnos građana prema vestima u etru je identičan bilo da se posmatrači realnosti nalaze u redovima opozicije ili vlasti. Drvlje i kamenje na svaku vest koja ne ispunjava očekivanja zaraćenih strana uz neizostavne psovke koje krase komentare po društvenim mrežama i portalima kojih je, zahvaljujući bogatstvu našeg jezika, mnogo i nikad dosta. Pratioci vesti me podsećaju na ona dva ovna na brvnu koja istovremeno sa suprotnih strana krenuše da pređu preko reke, nesvesni da će se utopiti u bujici gluposti, manipulacija i psovki duž toka nabujale reke prepucavanja opozicije i vlasti. Uvek je narod bio tu da se prima na besede šarlatana, ratuje i gine u ime njih, miri se kada za to dođe vreme i onda kada napravi puni krug, krene ispočetka.

Vesti su takve da vas neće motivisati da napravite nešto dobro, već da iz revolta istrčite pred rudu kako bi se borili za ciljeve drugih, predstavljene tako da idu u vašu, našu korist. Iako je procenat koristi za javnost zanemarujući, interes se posmatra kao relativan pojam. Ono što je interes odnosno korist jednom, drugom je šteta. Ipak, većina odlučuje šta je korisno ili štetno za nju i tako „interes“ dobija na značaju makar bio štetan po javnost. To su, čini mi se, u danima iza nas pokušali da nam objasne Tadić i Vučić i ne znam koliko su u tome uspeli, a u vezi je sa aranžmanom sklopljenim sa Rio Tintom.

Blokade puteva širom Srbije treba da nas odalje od „interesa“ države, pojedinca, kompanije… Međutim, pojedini mediji masovne demonstracije održane prošlog vikenda vide kao „šačicu“ nezadovoljnih građana koji onemogućavaju normalan život svojih sugrađana. Sličnom scenariju pribegavao je RTS tokom velikih protesta protiv Miloševićevog režima  ’90-ih godina prošlog veka. Teško da se radi o šačici nezadovoljnih sugrađana, a „metode“ kojima se služe pojedini mediji neće doneti ništa dobro to je sigurno, ko god da „pobedi“.

Znamo kako je prošao bivši urednik Informativnog programa RTS Milorad Komrakov i zgrada RTS tokom protesta 5. oktobra. Međutim, znamo kako se provuklo uredništvo i vlasnik Pink televizije u danima posle sloma Miloševićevog režima, da bi danas svojim informativnim programom, u znak zahvalnosti za to što su opstali kao televizija u najtežem periodu svog bitisanja, trovali svest i duh svojih gledalaca praveći od njih grupu građana ispranih mozgova. Da zlo bude veće, ta grupa nije uopšte mala. No, ostaje nam da se nadamo da zaslepljenost lažnim informacijama i ljubav prema vlastodršcima neće trajno oštetiti svest ovog dela građana i građanki Srbije.

I dok pojedini mediji u zemlji i svetu izveštavaju profesionalno o situaciji u Srbiji, međunarodna zajednica ostaje ravnodušna prema „ispadima“ predsednika Srbije uz neizostavni perverzan odnos i čudnu podršku režimu u zemlji. Paradoks je da se isti scenario, samo nekoliko decenija kasnije, toleriše jednom od bivših lidera crveno-crne koalicije Miloševićevog režima. Paradoks je i da se u vremenu kada se akcenat stavlja na ekologiju i zaštitu životne sredine daje tiha podrška projektu koji je sve osim ekološki uz prećutno odobravanje usvajanja zakonskih rešenja koja umnogome štete građanima Srbije i koja, uzimajući u obzir stanje svesti vlasti, mogu biti zloupotrebljena. Toliko je konfuzije u vazduhu da njegova zagađenost šteti zdravoj pameti.

Sve u svemu, ponovo prolazimo kroz dečje bolesti mlade demokratije ponovo suočeni sa neodgovornom i bahatom vlasti i neorganizovanom i nepoverljivom opozicijom. Manipulacije i neistine potpomognute huškačkom retorikom koja dolazi sa obe strane političke svakodnevice usitnjavaju dovoljno podeljen narod jačajući diskontinuitet i debalans političke svesti trajno urušavajući dovoljno urušen sistem vrednosti. U takvoj atmosferi teško da se može objasniti šta je u interesu građana i teško da se može izroditi ikakva korist za običan narod vidno pogubljen u moru informacija, istinitih i lažnih. Otuda razumem onaj deo građanstva koji nemo posmatra ono što se dešava, svestan činjenice da se već jednom „opekao“, da ništa promenio nije i da proživljava ponovo već viđen „sadržaj“ sa manje-više istim „facama“ na političkoj sceni. Želim da verujem da ćemo stasati i kao nacija prepoznati šta nam je u interesu kako bismo opstali u vremenima koja dolaze.

Željko Pavićević
Autor 9.12.2021. u 08:54