Povodom oslobađajuće presude za zločine u Tenji

Povezani članci

• Svetislav Basara:Panto rhei
• Ja sam i Srđan i Valter
• Krivična prijava protiv pripadnika policije za zločin nad 53 albanska civila u Pokleku
• Dokaz demokratičnosti belih listića
• Služba u pozadini
• “Korak pobednika”

Sudsko veće Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu (Veće), donelo je 6. aprila 2015. godine presudu kojom je optuženog Žarka Čubrila oslobodilo od optužbe za ratni zločin protiv civilnog stanovništva, počinjen u prvoj polovini jula meseca 1991. godine u Tenji (Republika Hrvatska). Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da je odluka Veća zasnovana na pogrešnom  tumačenju  ključnih  dokaza  i  zanemarivanju najvažnijih  delova iskaza svedoka-očevidac

Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) teretilo je Žarka Čubrila da je u prvoj polovini jula meseca 1991. godine, kao pripadnik Teritorijalne odbrane (TO), iz improvizovanog zatvora koji se nalazio u bioskopskoj sali „Partizan“ u Tenji, izveo 11 civila hrvatske nacionalnosti, mahom starijih osoba (Ivana Valentića, Mariju Cerenko, Anu Horvat, Katicu Kiš, Peru Mamić, Josipa Medveda, Stipu i Evicu Penić, Josipa Prodanovića, Vladimira Valentića i Franju Burča), a potom naredio Jovi Ličini i Savi Jovanoviću, pripadnicima TO, da im vežu ruk Vezane civile je ukrcao u kamion i odvezao na jedno mesto u blizini stočnog groblja u Boboti. Na groblju je naredio civilima da izađu pa je, prilikom izlaska iz kamiona, svakom od civila iz automatske puške pucao u glavu.

Predsedavajući Veća, sudija Dragan Mirković, tokom usmenog obrazloženja presude naveo je da sud može zasnovati presudu samo na činjenicama u čiju je izvesnost uveren, ali da Veće nije uvereno u izvesnost činjenica navedenih u optužbi protiv Žarka Čubrila. Po nalazu Veća, iskazi svedoka Milana Macakanje i Jove Ličine, koji su tokom postupka teretili optuženog Čubrila da je ubio civile, sadrže „niz nelogičnosti“. Svedok Macakanja je naveo da su civili ubijeni u blizini stočnog groblja, i da je on u tom trenutku bio pored kamiona, dok je svedok Jovo Ličina naveo da se ubistvo civila dogodilo u šumi, a da Macakanja uopšte nije izlazio iz kamiona. Prema rečima predsedavajućeg Veća, sud nije mogao na pouzdan način utvrditi ko je sve prilikom odvoženja civila bio sa njima, niti ko je tačno vozio kamion. Predsedavajući Veća je ukazao da je veći broj svedoka naveo da se prilikom uvođenja civila u kamion skupio veći broj ljudi, ali niko od svedoka nije spomenuo da je među tim ljudima bio prisutan i optuženi Čubrilo. Iako nemaju neposrednih saznanja o samom događaju, oštećeni su navodili da su iz priča povodom njihovog stradanja čuli da je Macakanja ubio svoju priju Anu Horvat, ali niko nije čuo da je u ubistva umešan Čubrilo. Konačno, prema rečima predsedavajućeg Veća, tela stradalih civila do danas nisu pronađena, pa se stoga ni na osnovu rezultata obdukcije nisu mogli proveriti iskazi svedoka Ličine i Macakanje.

FHP smatra da je sud, donoseći oslobađajuću presudu, precenio uočene razlike u iskazima glavnih svedoka Macakanje i Ličine, dok je grubo zanemario ključne delove njihovih iskaza koji se odnose na sam čin pogubljenja civila u Tenji, u pogledu kojih između njih postoji potpuna saglasnost. Naime, i pored postojanja izvesnih razlika u njihovim iskazima, oba svedoka koji su bili očevici ubistva civila, o kritičnom događaju daju identičan iskaz – da su civili neposredno pre ubistva silazili jedan po jedan sa kamiona i da ih je optuženi Žarko Čubrilo ubijao ispaljujući im iz automatske puške hice u glavu. Razlike u iskazima ova dva svedoka, koje se odnose na to ko je vozio kamion i gde je tačno mesto ubistva (Macakanja navodi da je to bilo na stočnom groblju a Jovo Ličina da su kraj istog prošli i ubrzo se zaustavili),  nisu  takve prirode da bi dovele u  sumnju  odlučnu  činjenicu  o  kojoj svedoci govore na identičan način – ko je i na koji način ubio civile.

Tokom usmenog obrazloženja odluke, predsedavajući Veća se pozvao i na iskaze oštećenih koji  nisu  bili u  Tenji  u vreme  kritičnih događaja  i  koji  stoga o  ubistvu njihovih  članova porodica imaju krajnje nepotpuna i posredna saznanja. Sa druge strane, predsedavajući Veća se nije osvrnuo na iskaz svedoka Jove Rebrače, koji bi morao imati veću dokaznu snagu nego iskazi oštećenih. Naime, ovaj svedok je 1991. godine bio komandant TO u Tenji, pa su njegova saznanja, s obzirom na tu funkciju i prisustvo u Tenji, daleko veće dokazne vrednosti od saznanja oštećenih. Svedok Rebrača je na suđenju izjavio da je, prema njegovim posrednim saznanjima, Žarko Čubrilo jedan od „učesnika u tom događaju“.

FHP napominje i da su zločini u Tenji i okolini u kritičnom periodu u velikoj meri ostali neistraženi, te da do danas ni jedan počinilac ovih zločina nije osuđen. FHP je 2011. godine podneo   krivičnu  prijavu  TRZ-u  protiv  30  pripadnika  TO,  JNA,  lokalne  policije  i  drugih formacija, od kojih se jedan broj izvesno nalazi u Srbiji, zbog ubistva 29 civila iz Tenje, protivpravnog lišavanja slobode, zatvaranja, mučenja i primene mera zastrašivanja nad desetinama civila, te progona i raseljavanja oko 3000 hrvatskih meštana. Na okolnosti navedene u prijavi FHP je predložio ispitivanje 37 svedoka i pribavljanje spisa predmeta Županijskog suda u Osjeku br. Krz-49/08-8, kao i druge relevantne dokumetacije. Pred Županijskim sudom u Osijeku vođen je postupak protiv Boška Surle, ali je on pravosnažnom presudom oslobođen odgovornosti.

Podaci o predmetu

Predmet  protiv  Žarka  Čubrila  ustupljen  je  pravosudnim  organima  Srbije  na  osnovu Sporazuma o saradnji u progonu učinilaca krivičnih dela ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida, zaključenog između TRZ i Državnog odvjetništva Republike Hrvatske.

Optužnica protiv Žarka Čubrila i Bože Vidakovića podignuta je 22. juna 2012. godine, a glavni pretres počeo je 29. oktobra 2012. godine. Tokom postupka sud je ispitao 43 svedoka, a FHP je u predmetu zastupao oštećene.

TRZ je istom optužnicom teretilo i Božu Vidakovića za ratni zločin protiv ratnih zarobljenika i ratni zločin protiv civilnog stanovništva, izvršene u Tenji u periodu od 7. jula do kraja avgusta 1991. godine, ali je postupak u odnosu na njega 2014. godine razdvojen, jer iz zdravstvenih razloga optuženi nije bio u mogućnosti da pristupa sudu, a teretio se za potpuno različite i nepovezane događaje u odnosu na optuženog Žarka Čubrila.

Ovde možete pročitati izveštaje FHP-a sa suđenja Žarku Čubrilu.