Preteći leci i postovi Putinovim protivnicima u Beogradu

Mila Đurđević
Autor 24.1.2023. u 09:18

Preteći leci i postovi Putinovim protivnicima u Beogradu

Foto: RSE

Beograd je od Moskve udaljen više od 2.000 kilometara, ali u oba grada kritičari režima Putina suočavaju se sa pretnjama.

Pretnje antiratnim aktivistima, državljanima Rusije i Ukrajine koji organizuju i učestvuju u skupovima podrške Ukrajini od početka ruske invazije na tu zemlju i medijima u Srbiji koji nisu proruski orijentisani, stižu od desničarskih pokreta i organizacija.

Za sada, nijedna od tih organizacija niti njihovi pripadnici nisu sankcionisani.

Poslednji događaj u nizu su izlepljeni plakati u centru Beograda, sa fotografijom predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog i natpisom “NATO terorista”.

Letke potpisuje ekstremno desničarska organizacija “Konzervativni pokret Naši”, a 22. januara ubačeni su i u dvorište televizije N1 na Novom Beogradu, kao i u ulaz redakcije lista “Danas”.

Reč je o medijima koji u izveštajima kritikuju odnos Srbije i Rusije.

Konzervativni pokret Naši je neregistrovana organizacija. Otvoreno podržava rusku invaziju na Ukrajinu, protivi se evropskim integracijama Srbije i zastupa antimigrantske stavove.

Nastala je od Srpskog narodnog pokreta “Naši”, neregistrovane organizacije, čiju je zabranu 2012. tražilo Republičko javno tužilaštvo, između ostalog, zbog izazivanja nacionalne, verske, rasne i seksualne mržnje i diskriminacije.

Međutim, Ustavni sud je tada procenio da nisu ispunjeni uslovi za zabranu njihovog rada.

Talas pretnji

Desničarske organizacije i pokreti mahom koriste rusku mrežu Telegram na kojoj u objavama targetiraju predstavnike ruske i ukrajinske dijaspore koji učestvuju u antiratnim skupovima.

Neformalna desničarska organizacija Narodna patrola objavila je 19. januara na svom Telegram kanalu da ruskim liberalima u Srbiji “otkazuje gostoprimstvo” uz pretnju da će se “njihove zastave gaziti”.

Zvanični Beograd odbija da uvede sankcije Moskvi iako se Srbija usaglasila sa rezolucijama Ujedinjenih nacija i deklaracijama Evropske unije kojima se osuđuje ruska invazija.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu do decembra 2022, prema zvaničnim podacima, u Srbiju je došlo više od 200.000 Rusa.

Pojedini su došli kako bi nastavili nesmetano da rade za zapadne kompanije, s obzirom na to da je Evropska unija (EU) sankcionisala Moskvu. Drugi su, pak, došli bežeći od mobilizacije.

“Ja to razumem kao pretnju”, ovako je u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) objavu ultra desničarske neformalne organizacije Narodna Patrola na Telegram kanalu prokomentarisao Petr Nikitin iz Ruskog demokratskog društva.

Rusko demogratsko društvo je udruženje ruske dijaspore u Srbiji. Njegovi članovi protive se ruskoj invaziji na Ukrajinu.

 

Nikitin u Srbiji živi godinama. Od početka ruske invazije na Ukrajinu, zajedno sa ukrajinskim i beloruskim antiratnim aktivistima organizuje i učestvuje u skupovima podrške Ukrajini u Beogradu.

Sa njegovim javnim delovanjem, kako je naveo za RSE, počinju pretnje.

“Pre toga nisam dobijao pretnje”, rekao je Nikitin.

Poruke koje je dobijao, prema njegovim rečima, obiluju uvredama i psovkama.
Nikitin je rekao da se povodom pretnji nije obraćao policiji ni tužilaštvu.

“Smatram da je jedan od ciljeva takvih poruka da mi oduzmu vreme i energiju da ne mogu u potpunosti da se posvećujem antiratnim delatnostima, zato ih nisam prijavljivao”, pojasnio je Nikitin.

Pretnje nakon krivičnih prijava protiv ‘Vagnerovaca’

Pretnje Nikitinu je preko Telegram kanala 19. januara uputila i ruska desničarska organizacija “Z Orlovi”.

“Razlog… ne biste verovali, ali da, PMC (privatna vojna kompanija) Vagner… Liberali su sami sebe potkopali u ovoj temi. Ili sanjaju da će svirači svetski poznatog orkestra konačno doći po njih i ozbiljno ih kazniti”, naveli su u objavi na ruskom jeziku.

Uz post su objavili fotografije antiratnih aktivista, nazivajući ih pogrdnim imenima.

Povod je bila krivična prijava koju je Rusko demokratsko društvo tog dana podnelo tužilaštvu u Beogradu protiv Damnjana Kneževića, lidera Narodnih patrola, neformalne ultra desničarske organizacije koja javno podržava rusku privatnu plaćeničku vojsku Vagner (Wagner).

Vagner je plaćenička vojska koju je 2014. osnovao ruski državljanin Jevgenij Prigožin (Yevgeny Prigozhin), blizak Kremlju. Te godine Rusija je anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim.

Vagner se suočava sa optužbama za ratne zločine u Ukrajini, Siriji i pojedinim afričkim zemljama.

Izraz “orkestar” odnosi se na pripadnike i pristalice te grupe. Ime su uzeli po omiljenom kompozitoru nemačkog porekla lidera nacističke Nemačke Adolfa Hitlera.

Rusko demokratsko društvo je zajedno sa udruženjima Ukrajinaca i Belorusa podnelo niz krivičnih prijava tužilaštvu zbog delovanja Vagnera u Srbiji i “mobilisanja državljana Srbije za učestvovanje u ratu u Ukrajini”.

Više javno tužilaštvo u Beogradu do zaključenja teksta nije odgovorilo na upit RSE da li je postupilo i šta je preduzelo povodom krivičnih prijava.

Zašto se ne sankcionišu osobe koje upućuju pretnje?

Predrag Petrović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku u izjavi za RSE je ocenio da vlasti u Srbiji nesankcionisanjem delovanja ekstremne desnice u Srbiji “ne žele da u značajnijoj meri ljute Putinov režim (Vladimir Putin, predsednik Rusije)”.

“S obzirom da su ljudi koji su antiratni aktivisti istovremeno i veliki kritičari Putinovog režima i to bi za srpske vlasti bila prevelika cena da se zbog nekoliko pretnji na društvenim mrežama zameraju Putinu”, pojasnio je Petrović.

Kada je reč o pretnjama upućenim putem Telegrama, Petrović je naveo da je veoma teško da se otkriju konkretni pojedinci koji stoje iza pretnji na toj mreži, jer ona, kako je naveo garantuje “visok stepen anonimnosti” svojim korisnicima.

“Između ostalog, to je razlog zašto ekstremno desničarske organizacije koriste taj kanal”, pojasnio je Petrović.

On je dodao da je pre par godina došlo “do velike migracije” ekstremno desničarskih organizacija sa društvenih mreža poput Fejsbuka (Facebook) i Tvitera (Twitter) na Telegram.

Ko su Z-Orlovi?

Ruska ekstremno desničarska grupa “Z-Orlovi”, čije je puno ime “Rusko-srpski centar Orlovi” na društvenoj mreži Telegram targetira antiratne aktiviste u Srbiji od početka ruske invazije na Ukrajinu.

Registrovani su 2017. kao “neprofitna organizacija” sa sedištem u Sankt Peterburgu.

Vođa “Orlova” je ruski državljanin Aleksandar Lisov, a prema istraživanju RSE povezani su sa ekstremnim desničarima u Srbiji.

Na društvenim mrežama zajedno šire prorusku propagandu i dezinformacije o ratu u Ukrajini.

Njihov kanal na mreži Telegram ima više od 6.000 pratilaca.

Zbog objava na Telegram kanalu u kojima su targetirali antiratne aktiviste u Srbiji obuhvaćeni su predmetom koji je u avgustu 2022. formiralo Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal u Beogradu.

To tužilaštvo nije do zaključenja teksta odgovorilo na upit RSE u kojoj fazi je predmet koji se tiče delovanja grupe “Z-Orlovi”.

Veze desničara u Srbiji sa ruskim Vagnerom

Narodna patrola javno podržava rusku privatnu plaćeničku vojsku Grupu Vagner (Wagner) koja učestvuje u ruskoj invaziji na Ukrajinu. Učestvovali su u organizaciji više protesta podrške ruskoj invaziji na Ukrajinu u Beogradu.

Damnjan Knežević, lidera Narodne patrole, po sopstvenom priznanju je u novembru 2022. posetio vojno-tehnološki centar Vagnera u Rusiji.

“Mnogi moji prijatelji biće ponosni što sam imao čast da posetim Vagner centar”, rekao je Knežević tada u video prilogu za ruske medije.

Upitan o vezama sa Vagnerom, Knežević je u razgovoru za RSE tada negirao da je ikada radio ili na bilo koji način bio povezan sa jedinicom.

Međutim, rekao je da poznaje “neke Srbe koji su bili tamo”.

Protive se ulasku Srbije u Evropsku uniju, javno izražavaju antimigranstke stavove, bili su uključeni u više incidenata kada su zastrašivali migrante, a organizovali su i skupove na graničnom prelazu Jarinje, između Srbije i Kosova tokom krize u odnosima dve države u decembru 2022.

RSE

Mila Đurđević
Autor 24.1.2023. u 09:18