Srbija do Nikšića

Autor/ica 👤Dragan Banjac 3.3.2021. u 09:24

Izdvajamo

Vremenom, Srbija je splasnula, ne proteže se više od Kavlobaga, Kavlovca do Vivovitice (o Japanu da ne govorim(o), i sad bi da se protegne do Banja Luke i Nikšića. Taj grad pamtim po mnogo čemu. Sada samo sitnice koje, možda nešto znače. Kada sam svojevremeno (za Borbu) iz Dubrovnika Nikšić pohodio radi intervjua sa direktorom Železare "Boris Kidrič", Andrijom Mijuškovićem, diša se iznenadio što sam došao u adidas patikama koje su se caklile. Naredio je sekretarici da me vozač odveze u grad i kupi mi najskuplje cipele. Iz novijeg vakta nudim priču kada je taošnju Pivaru kupio Belgijanac. Jednog dana krene u fabriku oko 10:30 i na kapiji vidi da dvadesetak radnika izlazi iz fabrike. Pita ljude na "kapiji" gde idu. "Petru umro otac i ovi iz odeljenja idu da izjave saučešće!" Zašto nije pošao jedan umesto njih, pitao je vlasnik Pivare, nakon čega je usledio odgovor: "Petar bi im zamijerio!"

Povezani članci

Foto: V.K.

Srbijo, ostavi Nikšić, i Nikšićane da sami odluče!

Ako beogradskog Crnogorca upitate ga – šta se dešava dole i šta će biti u rodnom gradu Mila Đukanovića na izborima 14. marta – reći će vam (i to je većinsko mišljenje) da bi (“mada nijesam nikad bio vatreni Milov pristalica”), ako postoji svevišnji, “trebalo bi da poradi da pobijedi”. Uz dodatak da je nemoguće da je cela Crna Gora naprasno stala uz kler. To su, čućete, bezbožnici, hvalisavci i neradnici koje osim kocke i lagodnog života bez rada ništa drugo ne zanima. A možda više nije baš tako i jednog bi se dana crnogorska novija istorija mogla deliti na onu pre i na istoriju nakon litija.

Dve nedelje pred nikšićko “biti il’ ne biti” u gradu je osvanuo bilbord s porukom “Dosta ti je da jedno važi za tebe a drugo za Brana, i nama je dosta!”, s jasnom aluzijom na veze predsednika Crne Gore i kontroverznog biznismene Brana Mićunovića. Gostujući na tv “proseravaonici” (tv happy, prema Svetislavu Basari) profesor Vladimir Pavićević je rekao da su izbori u Nikšiću centralna tema iz mnogo razloga. Navodeći prvi i najbitniji razlog – da su to prvi izbori nakon prošlogodišnjih (30. avgusta) kojima je razvlašćena Demokratska partija socijalista (DPS) Mila Đukanoviča i ovi izbori će, reče, “poslužiti da se vidi koliki je nivo daljeg pada DPS u biračkom tijelu”. Pričljivi i slatkorečivi Pavićević, koji je političku karijeru započeo dok je bio profesor beogradskog FPN i u svojstvu potpredsednika Nove stranke bivšeg premijera Zorana Živkovića stigao do poslaničke klupe srpskog parlamenta, ubeđen je da u Nikšiću favorit Koalicija za budućnost Nikšića i da će da dotuče Đukanovićevu DPS. Nakon povratka u Crnu Goru (2017.) Pavićević je postao predsednik Crnogorske stranke i ubeđen je da su građani u Crnoj Gori “strašno zainteresovani za političke promjene”.

Za takve promene više od građana Crne Gore zainteresovan je zvanični Beograd, koji se poslednjih nekoliko godina veoma uplitao (i to i dalje čini!) u crnogorske društveno-političke tokove, radeći sve da obori independentiste i na vlast dovede prosrpske stranke i političare koji bi, na nekom novom referendumu, nadaju se pristalice velike Srbije, ovu državu ponovo vratili pod srpske skute. Osim vrha vlasti veliki doprinos tome daje Srpska pravoslavna crkva (SPC), Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) osim predsedavajućeg akademika Vladimira Kostića, opozicija, pojedini sportisti i gotovo svi mediji.

Novine i elektronski mediji veliki prostor daju onima ko bi mogli što bolje da opljunu Crnu Goru. Tu su osuđenici za ratne zločine (Nikola Šainović, Vojislav Šešelj…), biznismeni koji su nepravedno na slobodi, komandanti paravojnih formacija čiji su brojni borci osuđenu u Tribunalu u Hagu. Jedan od takvih je i Dragoslav Bokan, bivši komandant “belih orlova”, paravojne jedinice koja je ubijala i pljačkala širom bivše Jugoslavije, ostavljajući krvavi trag tokom napada na Bijeljinu, a terete se za masakr u Višegradu, Foči, zločine u Gackom, okolini Zadra, a u proleće i leto 1992. godine zajedno sa “arkanovcima” učestvovali su i u zauzimanju Zvornika. Odjednom se ovaj zlikovac dovodi u emisije, traži njegovo mišljenje, politička analiza. Govoreći o nikšićkim izborima, Bokan je na tv happy krenuo od prošlogodišnjeg šetanja klera i građanstva srpsko-crnogorskog. “Litije su za nas izvan Crne Gore bliža prošlost, a za ljude u Crnoj Gori one su bile juče, traju i danas i trajaće i za vreme izbora u Nikšiću, to njih bitno definiše. Da nije bilo litija i pobede 30. avgusta to bi u Nikšiću delovalo potpuno drugačije, ovako Nikšić će da bude oslobođen prevara, potkupljivanja, korupcije i ovo je prva prilika da glasate za koga hoćete bez posledica”. Bokan autoritativno zaključuje da će ovo biti “prvi autentični izbori posle sto godina i da će “ljudi da se okupe iza onih koji su stali iza litija koje su bile mala Kosovska bitka”. Biće to prilika, kaže Bokan, da se kaže NE onome koji je decenijama upravljao s njima, bez obzira što je rođen u Nikšiću”.

Nedeljama se već po ovom crnogorskom gradu vrzmaju razne horde odgovorne Beogradu, odnosno Srpskoj naprednoj stranci Aleksandra Vučića. Osam takvih “aktivista” proteran je iz Crne Gore do 1. maja ove godine, a zanimljivo je kako to objašnjava Vučićev poverenik iz SNS Niš, Zvezdan Milovanović. On negira da je ta stranka poslala svoje aktiviste da učestvuju u predizbornoj kampanji u Nikšiću, iako je Radiju Slobodna Evropa rekao da među proteranima ima i članova SNS. Milovanović tvrdi da se radi “o osobama koji su angažovani od strane učesnika izbornog procesa, verovatno neka od prosrpski orijentisanih stranaka. Sigurno ih nije angažovao Milo Đukanović”.

Nešto kasnije podgorički dnevni list Pobjeda objavila je da su svih osmoro državljana Srbije koji su 29. januara proterani iz Crne Gore funkcioneri Vučićeve SNS i navela njihova imena: Vladimir Vojvodić, Jelena Denić, Olivera Đorđević, Jelena Nešić, Andrijana Stanković, Bojan Delić, Vuk Mladenović i Nikola Aleksić. (Četiri dame?!) Pominjani Milovanović se čudi da su samo oni problem, “iako tamo ima i lica iz Albanije i iz Hrvatske”.

U Đukanovićevoj DPS kažu da je reč o mešanju Srbije u izbore u Nikšiću. Funkcioner te partije, Predrag Sekulić, prenosi RSE, rekao je da to nije ništa novo, s obzirom da je i ranije “postojao jak upliv ili uticaj Srbije na sve što se dešavalo u Crnoj Gori, a posebno kada su u pitanju parlamentarni izbori”. On kaže da je novina “miješanje nakon parlamentarnih izbora, pred lokalne izbore u Nikšiću, tako da su i u Beogradu shvatili da su lokalni izbori u Nikšiću dosta važni, kako za vlast, tako i za nas iz opozicije”, keže Sekulić. Mešanje Beograda u unutrašnje stvari Crne Gore, što potvrđuje i Predrag Sekulić, brutalnije je i otvorenije otkako su DPS i ostale stranke koje su se zalagale za crnogorsku nezavisnost otišle u opoziciju.

Predsednik prosrpske Nove srpske demokratije (NSD) Andrija Mandić na Tviteru navodi da se crnogorska policija proterivanjem srpskih državljana umešala u predstojeće lokalne izbore u Nikšiću i optužio DPS za “represivno ponašanje”. Protjerivanjem naših prijatelja iz Srbije, koje je angažovala NSD da nam pomognu oko baza podataka, unapređenja stranačke infrastrukture i obuke stranačkih aktivista “samo je još jedna siledžijska akcija DPS i njihovih poslušnika iz represivnog aparata“.

Na izborima u Nikšiću glas birača očekuju Demokratski front, Demokrate i Građanski pokret URA, ali i opozicione DPS, Socijaldemokratska partija i Socijaldemokrate. Nikšić ipak ima svoju posebnost na tlu Crne Gore, možda i šire. Beogradski pisac i književni kritičar Božo Koprivica (mi) na pitanje tokom razgovora za jedan crnogorski list – ko su Danica Mlinarica, Jovo džada, Stevan Vuković, Rašo baba, Petar Stolica, Ćale, kaže da su to “nikšićki ‘božjaci” (prosjaci – prim. D.B.). Neki su, Stevo Vuković, iz moje ulice i bio je poštovan kao mudrac, kaže Koprivica. “Kad je (1944) Nikšić bombardovan od savezničkih aviona, građani su se pitali: Čiji su ovo avioni, a Stevan je rakao; Ne znam čiji su, ali bombe su naše. Džada je u kolicima govorio i Njegoša i Šekspira, imao je neku otmjenost. Išao sam u ekspres-restoran kad bi on naručivao jelo i tražio ‘malo pameti’, soli. U Nikšiću bi išla mrtvačka kola kroz centar i ako je neko bio nesoj Nikšićani se u tom posljednjem činu ne bi se pridružili povorci. To je bila užasna građanska osuda i tako je grad stavljao pečat na nečiji život. Kad je umro Jovo džada, koji je bio Cetinjanin (Borozan) čitav grad je izašao, a Ćale (bio oficir negde iz Srbije), Jovov prijatelj, imali su neki svoj dug, prišao stavio na kovčeg 20.000 dinara. Otmjenost nekog višeg reda”.

Nikšić je teško razumeti ukoliko niste “uronili” ili “uronjavali” u tu varoš. Trebalo bi da ste čuli za tamošnjeg pesnika Vitu Nikolića (rođen u Mostaru, potomak železničara), koji je za kratkog trajanja na ovom svetu ostavio stihove ravne svetskim poetama. Evo kratke pesme: Prvi snijeg: Sonja, izađi da skitamo,/imam ludu želju večeras da lutam./Sonja, izađi i iznesi samo malo nježnosti ispod kaputa./Malo nježnosti, malo samo,/zalogaj jedan za ogromnu glad./

Sonja, izađi da skitamo, noćas je nestvarno lijep grad. “On je lirski pjesnik nepomjerljiv, on i Leso Ivanović. Nesreća je što nije mogao tome da se posveti koliko je trebalo, ali otvorio je nešto. Crnogorsci se malo stide osjećanja, a njegova lirika je otvorila osjećanje stida, straha, smrti, ljubavi. Rano je ostao bez oca i majke, brata i bio (iako ima divnu kćerku), što bi rekao Krsto Ivanović (kompozitor iz Budve) ugasnik. Ostaće kao jedan od najvećih pjesnika moderne Crne Gore”, kaže Koprivica.

Vratio bih se naslovu. Ukoliko ga urednica ne promeni, čitaoce bih podsetio da je, tokom višenedeljnih protestnih šetnji protiv režima “balkanskog kasapina” (Slobodana Miloševića) na beogradskom Trgu Republike neko dovukao ogromnu limenu šajkaču na kojoj je nevešta ruka četkom (crvenm temeljnom bojom?) ispisala “Srbija do Tokija”. Snimio sam je ali (menjajući ove moderne spravice) ne uspevam da je pronađem. Vremenom, Srbija je splasnula, ne proteže se više od Kavlobaga, Kavlovca do Vivovitice (o Japanu da ne govorim(o), i sad bi da se protegne do Banja Luke i Nikšića. Taj grad pamtim po mnogo čemu. Sada samo sitnice koje, možda nešto znače. Kada sam svojevremeno (za Borbu) iz Dubrovnika Nikšić pohodio radi intervjua sa direktorom Železare “Boris Kidrič”, Andrijom Mijuškovićem, diša se iznenadio što sam došao u adidas patikama koje su se caklile. Naredio je sekretarici da me vozač odveze u grad i kupi mi najskuplje cipele. Iz novijeg vakta nudim priču kada je taošnju Pivaru kupio Belgijanac. Jednog dana krene u fabriku oko 10:30 i na kapiji vidi da dvadesetak radnika izlazi iz fabrike. Pita ljude na “kapiji” gde idu. “Petru umro otac i ovi iz odeljenja idu da izjave saučešće!” Zašto nije pošao jedan umesto njih, pitao je vlasnik Pivare, nakon čega je usledio odgovor: “Petar bi im zamijerio!”

Srbijo, ostavi Nikšić, i Nikšićane da sami odluče!