Sredimo javni sektor!

Povezani članci

• HANDKE & LIMONOV: Literate prevrtači nad masovnim grobnicama
• Saša Jelisavac: Orlovi nad Kosovom
• Pokretanje Srbije sa mrtve tačke
• Janjić: Na Balkanu već postoji „izgubljena generacija“ mladih, prijete socijalne pobune
• Knjiga poezije “Sanjaj snove” Aleksandra Ilića
• Genocid ili etničko čišćenje?

Piše: Vladimir Milutinović, dvogled.rs

Ovde ću pokušati da sumiram predloge koje smo do sada davali na Dvogled.rs u vezi sa platama (zaradama) u Javnom sektoru Srbije. Mnogi znaju da je ova tema aktuelna iz dva razloga: 1) mere štednje koje su trenutno na snazi linearno su smanjile osnovice plata u JS za 10% što je dovelo do štrajkova, i 2) postoji obaveza iz aranžmana sa MMF da se jedinstveni zakon o platama u JS donese do kraja juna 2015. Za sada, osim šture vesti da se očekuje da u zakonu bude 60 platnih razreda i da neće biti razlike u platama po mestu stanovanja, ništa drugo nije rečeno. Dakle, ministarstvo ne objašnjava čak i one mere koje zna da će primeniti u zakonu.

U donjim prelozima, za sada, nisu bitni detalji nego principi uređenja. Trenutno stanje se i menja (sada se donose zakoni o platama, a nedavno se promenio Zakon o budžetskom sistemu) a za mnogi detalji se deo stanja sistema, a ne samog zakona.

U tom smislu, naši predlozi bi bili ovi:

1) Da Uprava za trezor preuzme evidenciju i isplatu (ili dozvolu za isplatu) mnogo šireg raspona plata od dosadašnjeg, tačnije, zbog izražene korupcije sistema, celog JS.

Uprava za trezor prema važećem zakonu pokriva isplate iz republičkog budžeta i samo kontroliše, a ne isplaćuje, isplate iz budžeta lokalnih samouprava (to rade trezori lokalnih vlasti), tako da je potpuna misterija kako onda ne znamo u tačnu mesečnu cifru koliko ima zaposlenih u ovom delu JS i kolika su njihova primanja. Zašto je Uprava za trezor posebnom uredbom tražila na posebnim obrascima podatke o zaposlenima da bi dobila njihov broj, je takođe misterija, a još veća da taj posao nikad nije završen, odnosno, mnogi korisnici budžeta nisu odgovorili na zahtev ministarstva i Uprave. Obrasci za obračun plata već postoje i odnose se i na Agencije, ali se nisu odnosili na njih do 01. januara 2014. Pitanje kolika je kontrola i danas, pošto član zakona kaže da je potrebno da se steku uslovi za to:

Tu nešto treba menjati. Po sadašnjem zakonu ministar „uređuje način finansijskog izveštavanja“ i to bi moglo da se promeni brzo. Trenutno je pitanje koliko su baze lokalnih ispostava trezora povezane sa republičkom Upravom za trezor, a podaci o JP verovatno nisu dostupni (lokalni trezori bi trebalo da imaju podatke o „masi zarada“ u lokalnim JP.).

To dovodi do krupnih problema. Kao što rekosmo, ministarstvo finansija ne može već skoro 2 godine (tačnije od 28.08.2013.) da bude sigurno u broj zaposlenih u JS, a kamoli u iznose njihovih plata. Nekoliko pokušaja da se stanje utvrdi završili su bezuspešno. Svakako NIKAD, koliko je meni poznato, nisu pokušali da segmentirane podatke o broju zaposlenih po sektorima koje imaju objave. Uprava za trezor već sada ima potpunu kontrolu nad obračunom plata korisnika budžeta R. Srbije, međutim, ne kotroliše sve isplate i ima problema da zna broj zaposlenih u JS.

Ovo je izvod iz Zakona o budžetskom sistemu, koji se odnosi na zaduženja Uprave za trezor:

Jedini način da se ovo ispravi u razumnom roku, jeste da se isplata SVIH plata veže za AŽURNO dostavljanje evidencije o njihovom iznosu centralnoj Upravi za trezor.

Tako bi u celom JS režim isplate bio isti kao što je sada u školstvu i ne bi bilo nikakve neažurnosti ili nepreciznosti kada se radi o broju zaposlenih i iznosu plata.

Ukoliko ovo nije odmah moguće uraditi za celi JS, treba uraditi za što veći njegov deo odmah. Potrebna infrastruktura i znanje za ovo već praktično postoje, pošto se ovo već radi za deo JS.

Javna preduzeća i delovi JS koji imaju sopstvene prihode najpre bi potrebna sredstva prebacivali na račun Trezora.

2) Da se uvede jedinstvena osnovica i time mogućnost upoređivanja plata u celom JS.

Osim problema da ne znamo broj zaposlenih i njihove realne plate, mi imamo i problem štednje. Prinuđeni smo da smanjujemo ili ograničavamo plate zbog velikog javnog duga.

Da bi se ovaj problem rešio moraju se znati odnosi plata kako bi se bolje videlo gde su moguće uštede, a ovo se može znati samo ako se plate mogu upoređivati. Jedinstvena osnovica omogućava i lakše planiranje i prilagođavanje budžeta.

Ukoliko naš novi predlog Zakona o platama i pomenutih 60 platnih razreda (grupa) treba da slede slovenački model, onda taj model praktično znači da smo dobili jedinstvenu osnovicu za sve plate u JS (ovde se opet postavlja pitanje da li bi to trebalo da se protegne na JP, NBS, univerzitet itd., a mi mislimo da treba, takođe iz razloga urgentnosti kontrole javnih sredstava i štednje).

U stvari, slovenački model svakom od 65 platnih razreda dodeljuje jedinstven iznos bruto plate i zatim dozvoljava dodatke na tu platu. To znači da svaki zaposleni u JS ako je u određenom platnom razredu ima istu osnovnu platu.
Ovo je za nas novina, u našem starom sistemu platni razredi su bili mogućnost napredovanja u okviru istog položaja u državnoj službi, ali su bili specifični za jedan deo JS, na primer za službenike i nameštenike, a sa lekarima i nastavnicima nisu imali nikakve veze.

Javnosti u Srbiji još niko nije jasno rekao ni da će se ova promena ka univerzalnim platnim razredima dogoditi.

3) Da se generalni podaci o zaradama u JS učine javnim i svima dostupnim.

Pošto je naše društvo opterećeno deficitom demokratske kontrole, mi smo mislili da je kod nas, da bi bio moguć iskorak iz tog stanja, potrebno, na način da se konkretna zarada ne može vezati za identitet pojedinog zaposlenog, ali da ipak ukupne zarade i proseci zarada po delovima JS budu poznati.

I prema važećem zakonu o slobodmo pristupu informacijama od javnog značaja plate su JAVNE, problem je što je do njih nemoguće doći, jer nisu DOSTUPNE, a teško se dobijaju i na zahtev po zakonu. Ovo je deo vesti iz jula 2007. Godine. Rasprave od tada gotovo da nije ni bilo:

Danas je stanje takvo da se mogu znati ukupna sredstva opredeljena za zarade zaposlenih, ukoliko neka radna jedinica ima Finansijski izveštaj, Informator o radu, Izveštaj o izvršenju budžeta i slično. Često se mogu znati i osnovne plate zaposlenih, ali nije moguće znati njihove realne zarade, odnosno, isplaćena neto sredstva zaposlenom.

Ovaj iznos je, međutim, neophodan da bi se moglo govoriti o odnosima zarada u JS. Na primer, radnici u prosveti koji su u štrajku, od dodataka na platu, u velikom procentu zaposlenih, imaju samo dodatak na minuli rad i naknade koji sleduju svim zaposlenim po Zakonu o radu (godišnji odmor, praznici itd…). Postoje i nagrade iz kol. ugovora (jubilarne nagrade) ali to je sada manje važno, jer ne utiče puno na prosek zarada.

To znači da je relativno lako znati realne zarade u školstvu, ali to nije tako u skoro svim drugim oblastima, ako ovakvi podaci nisu javni.

Bilo bi tehnički moguće iskoristiti podatke iz Uprave za trezor koji bi bili sakupljeni na način iz tačke 1) za javnu online pretragu ovakvih podataka.

Putem jedinstvene šifre zaposlenog, može se onemogućiti vezivanje iznosa zarade za konkretnu ličnost, mada to ponekad nije dovoljno, u slučaju da je položaj ili stručna sprema zaposlenog, jedinstvena u nekoj radnoj jedinici. U svakom slučaju, potrebno je da se znaju proseci REALNIH zarada po sektorima i radnim jedinicama, dok bi zarade koje se mogu povezati sa određenim pojedincima (to su po pravilu oni na rukovodećim položajima), trebalo ostaviti javnim na nivou plate+dodaci. Po gornjem tumačenju poverenika ovo ne bi trebalo da bude problem u smislu zaštite podataka o ličnosti.

Ako se ovi problemi prevaziđu, bilo bi moguće da svako može da zna ažurne podatke o isplaćenim zaradama u JS, po opštinama, stručnoj spremi i radnim jedinicama. Cilj ovog znanja nije da se konkretni ljudi mogu stalno propitivati o zaradama, već da se raspodela budžeta između bužetskih korisnika može demokratski kontrolisati.

Trenutno je stanje takvo da je Uprava za trezor nadležna da vodi Registar o svim zaposlenim u JS (bez JP), ali taj registar, po priznanju samih ministara nije ažuran. Iako obaveza ažurnosti postoji već sada:

Takođe postoji obaveza da se objavljuju „zbirni podaci“ o primanjima u JS, ali ne i segmentirani podaci. Registar bi trebalo da sadrži podatke o praktično celom JS iako uprava za trezor ne obračunava i isplaćuje plate u celom JS. Po našem predlogu bazu podataka o primanjima bi bilo moguće online pretraživati, po segmentima i raznim kriterijumima. Ovo je deo Zakona o budžetskom sistemu koji to propisuje:

Kao što smo gore već rekli, plate u JS su i po sadašnjem zakonu javne. One su samo nedostupne, a ovakav način pretrage njihovog iznosa to bi promenio.

4) Da podaci o o ukupnim prihodima iz JS za politički postavljena lica, poslanike, članove vlade itd, budu javni i personalizovani, zbog istog razloga endemske izražene korupcije.

Ovi podaci već postoje u Agenciji za borbu protiv korupcije, nedavno su procureli za pojedine funkcionere, ali nisu javni. Agencija vodi Registar funkcionera, njihove imovine i prihoda.

Mi smatramo da bi trebalo da budu javni iz razloga potrebne verodostojnosti političara u pogledu aktuelnih mera štednje.
U svakom slučaju trebalo bi povesti raspravu o ovom pitanju. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti nije ovde eksplicitan, a sigurno dozvoljava obradu podataka u statističke svrhe.

5) Smatramo da je potrebno ograničiti maksimalni prihod jedne osobe dobijen iz javnog sektora, iz razloga velikog javnog duga i potrebe za štednjom.

Ova mera takođe može biti privremena, dok traje kriza javnog duga. Budući platni razredi mogu čak da budu primenjeni, u smislu da funkcioneri znaju da su u najvišim razredima, ali da se ipak povećavanje osnovne plate u celom JS zaustavi na osnovnoj plati nekog nižeg platnog razreda.
Ova mera bi bila svakako neophodna za politički postavljene funkcionere, dok bi rukovodioci koji su na čelo JP ili Agencija došli konkursom možda mogli da izbegnu ove mere štednje.
Takođe, ova mera bi sprečila mogućnost da se zarada iz JS uvećava naknadama na raznim mestima u JS.

6) Uprava za trezor treba da kontroliše i zarade svih zaposlenih na osnovu ugovora o delu i naknada za rad.

Na ovaj način ona bi mogla brže da reaguje u slučajevima mogućih zlopotreba ovih načina zarade, tako što ove podatke prosleđuje Poreskoj upravi i Državnoj revizorskoj instituciji.
Uprava za trezor i sada može da zahteva ove podatke, ali oni očigledno nisu ni AŽURNI ni JAVNI.

7) Treba utvrditi stalna pravila za raspodelu profita i saniranje gubitaka u JP koja posluju uz konkurenciju na tršižtu.

Ova mera bi otvorila mogućnost da zarade variraju u zavisnosti od učinaka, nezavisno od platnih razreda.

***

Na kraju da kažemo nešto o modelu znanja za koje smatramo da je potrebno da bi naš javni sektor sredio. Do sada, znanje koje smo koristili bilo je mahom „ekspertsko“. To znači da osobe, najčešće nepoznate javnosti, donose rešenja bez javne rasprave, koja se posle autoritarno nameću putem političke vlasti i praktično ostaju nepoznata široj javnosti i posle njihove primene. Neko rešenje X nikad nije obrazloženo, alternirano, razmotreno, čak ni poznato pre stupanja na snagu itd.

Mi mislimo da se ovaj model može zameniti više demokratskim i inkluzivnim modelom koji bi kao svoju osnovnu komponentu uključivao JAVNOST PODATAKA na osnovu kojih se formira javna politika. Otuda zahtev za ažurnim javnim podacima o javnom sektoru, kako bi više ljudi moglo da kontroliše i predlaže politiku vezanu za JS. U gornjim predlozima ovome odgovara insistiranje na javnosti zarada i mogućnosti da svako pretražuje podatke o njima.

Dakle, umesto TAJNOG sektora, treba nam – SREĐEN – JAVNI sektor.