Stanković: Šešeljev povratak se neće odraziti na političku scenu Srbije

Povezani članci

• Moja dežela kao jarac
• Čedomir Petrović: Ivica Dačić, ministar sumnjivih poslova
• SAMO IĆI DALJE, U ŠTIKLAMA ILI COKULAMA
• Miroslav Krleža: Srpska i makedonska freska
• Srpski narod protiv Rio Tinta ili o lažnim istorijskim analogijama
• JEZICI I NACIONALIZMI

Foto: predrag-mitic-novosti

Lider Srpske radikalne stranke Vojsilav Šešelj će, nakon 11 i po godina iz Pritvorske jedinice u Sheveningenu biti pušten na privremenu slobodu, odlučilo je pretresno veće tribunala u Hagu, pred kojim je Šešelju suđeno za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u Hrvatskoj, BiH, ali i za dela počinjena u Vojvodini od ’91. do ’93. godine.

Piše: Ognjen Zorić, RSE

U podnesku Tribunala navedeno je da je Sudsko veće, na sopstvenu inicijativu i iz humanih razloga zbog pogoršanja zdravstvenog stanja optuženog, “imajući u vidu nove okolnosti i kako bi izbeglo najgore”, naložilo privremeno puštanje Šešelja na slobodu.

Ta odluka bi trebalo da omogući Šešelju lekarsku negu “u najadekvatnijem mogućem okruženju”, a Veće je navelo i da, s obzirom na okolnosti, nije neophodan pristanak optuženog. Istovremeno, zaštita svedoka i integritet postupka moraju biti garantovani, naglasilo je Sudsko veće.

Odluka je usledila dan pošto je raspravno veće Haškog tribunala pokrenulo inicijativu za puštanje Šešelja na privremenu slobodu usled pogoršanja njegovog zdravlja. Kako se navodi, njemu su postavljeni uobičajeni uslovi – zabranjuje mu se da utiče na svedoke i žrtve. Od Šešelja se traži i da se odazove sudu kada se to zatraži.

Vlada Srbija je obavestila Holandiju da može da garantuje za Šešelja, ukoliko se on pravno obaveže da će poštovati uslove Tribunala.

Potpredsednik Srpske radikalne stranke Zoran Krasić, inače šef pravnog tima za odbranu Vojislava Šešelja, rekao je za RSE da očekuje da Šešelj ubrzo dođe u Beograd, te da to sada zavisi samo od procedure:

„To je čak nalog da mora da dođe u Srbiju, da je ukinut pritvor, da je čovek na slobodi, ima obavezu samo da se na poziv suda odazove i ode u Holandiju kada to oni smatraju da je potrebno, što nikada nije ni bio problem kada je u pitanju Vojislav Šešelj, i to konstatuju u nalogu da to nije bio problem. Napisali su da ne utiče na svedoke i na žrtve po međunarodnim standardima i to se podrazumeva i to nikako nije bilo sporno. I to je sve“, navodi Krasić.

Čelnici Radikala istovremeno sa Šešeljevim povratkom u Beograd najavljuju i njegov povratak u javni i politički život Srbije.

Potpredsednik Srpske radikalne stranke Milorad Mirčić izjavio je da bi u petak trebalo da bude poznat tačan datum Šešeljevog povratka, te da očekuje da će već naredne subote u Beogradu biti održan miting sa koga će se on obratiti građanima.

Dejan Vuk Stanković

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković ocenjuje, međutim, da se, iako će Šešeljev povratak biti politički iskorišćen, on neće odraziti na političku scenu Srbije.

“To će biti više tema za medije, ne verujem u neki masovan svečani doček. Naravno, Radikali će to predstaviti kao jednu vrstu istorijske i moralne pobede Šešelja nad, pod znacima navoda, nepravednim Haškim tribunalom i pokušaće da zapravo rekreiraju Šešeljevu harizmu kod biračkog tela najpre svoje stranke, a onda i kod onih koji su nezadovoljni aktuelnom politikom”, konstatuje Stanković i naglašava da će to “najviše mobilisati one ostatke Srpske radikalne stranke koja je nekada, u Šešeljevo vreme, bila izuzetno moćna”.

“To sigurno nije ključna tema za politički život u Srbiji, premda jeste nešto što će biti medijski rabljeno, što upotrebljavano, što zloupotrebljavano, od strane različitih političkih subjekata“, smatra Stanković.

O tome da li bi Šešeljev povratak možda mogao da bude korišćen u najnovijim inicijativama za nekakvo ujedinjenje srpske desnice, Stanković kaže:

“Jako teško mi je da bi Šešelj mogao da bude kohezioni faktor u takvom jednom teško ostvarivom, pa pomalo i uzaludnom projektu. Iz prostog razloga što je Šešelj, ako su tačni svi ovi navodi koji dolaze iz Haga, izuzetno bolestan čovek, i bolesni ljudi koji se doslovno bore za život teško da imaju energije i u psihičkom i u fizičkom smislu da se bave politikom.”

Stanković podseća da je danas “potpuno drugačija politička scena od vremena kada je Šešelj otišao u Hag, mnogo drugačija takođe od vremena kada je Šešelj doživljavao svoje zvezdane trenutke”.

“Dakle, sumnjam da bi on, čak i da je u dobrom zdravstvenom stanju, mogao da bude ta tačka okupljanja opozicionih stranaka. On će više biti korišćen kao neka vrsta simbola Srpske radikalne stranke“, zaključuje Stanković.