Tomislav Marković: Poluotvoreno pismo Angeli Merkel

Povezani članci

• VINEROM PROTIV ŠATORA
• PREMIJERA BALKAN DANCE PROJECT
• Kosovari poručuju: Neće biti ustupaka sa naše strane
• Srpski ‘sajbermonah’ podstiče međuetnički dijalog na Kosovu
• TRIJUMF U BOSTONU
• Privatni izvršitelji i neoliberalizam

Pa nismo valjda jeli bunike, pa da se bavimo takvim zaludicama, da priznamo ono što smo počinili, pa da prođemo kao Nemačka!

Neuvažena gospođo Merkel, 

vaša izjava da je Nemačka „večno odgovorna za zločine nacional-socijalizma, za žrtve tokom Drugog svetskog rata, a pre svega, za holokaust“ unela je duboki tektonski nemir u moju jednostavnu srpsku dušu nesklonu etičkim finesama. Moram priznati da sam ostao zatečen izjavom koja više priliči nekoj stranoj plaćenici, nego ozbiljnoj političarki i državnici koja brine o nacionalnim interesima. Prisiljen sam da vam objasnim neke elementarne pojmove koji se tiču zločinačkog nasleđa, traumatične nacionalne istorije i tzv. suočavanja sa prošlošću. 

Masovne zločine i genocid počinili su necenjeni pojedinci iz vašeg cenjenog naroda, neki patološki slučajevi, izuzeci od pravila, ne može nikako čitav narod da snosi odgovornost za njihova nedela, a još manje država koja nema nikakve veze sa davnom prošlošću od pre mnogo decenija. Ako Srbija nije odgovorna za zločine iz devedesetih godina prošlog veka, koji su se dogodili takoreći juče, ako smo mi nevini da neviniji ne možemo biti, kako Nemačka može da bude odgovorna za nešto što se desilo u davna, pradavna vremena? Tu nema ni trunke zdrave logike.

Umesto da se okrenete budućnosti, da okrećete pedale na biciklu napretka, kako je to pesnički slikovito a tehnološki inventivno govorio pokojni Boris Tadić, vi srljate u rikverc, u pravcu imperfekta i pluskvamperfekta, ostajete zarobljeni u istoriji koja je definitivno i neopozivo minula. Posle vaše neprilične izjave postao sam ozbiljno zabrinut za sudbinu vaše zemlje. Ako tako nastavite, nema vam spasa, ni bog vam neće pomoći. Kad bi se Srbija rukovodila vašim primerom i okretala leđa sadašnjosti da bi se zamajavala ružnim stvarima iz prošlosti, koje se možda čak nisu ni desile, mi nikada ne bismo bili stabilna, prosperitetna zemlja u koju čak i mrtvi jedva čekaju da dođu, o čemu ubedljivo svedoči nedavni povratak zemnih restlova kralja Petra II Karađorđevića. 

Što je najgore, niste se zaustavili na jednoj skandaloznoj rečenici, već ste nastavili u istom zloduhu, govoreći da se „Nemačka suočava sa svojom istorijom i pri tome ništa ne zataškava, niti potiskuje“. Pa dobro, zar vi mislite da jedan pošten narod nema pametnija posla nego da se po ceo dan suočava sa sopstvenom prošlošću. Prošlost je prošla, što i sama reč kaže, i umesto da je ostavite tamo gde joj je mesto, u ništavilu, u magli neizvesnih fakata i slobodnih interpretacija, vi izvlačite povest na svetlo dana i njome bodete oči onima koji bi najzad da zažmure i malo odremaju nakon napornog radnog dana. 

Ni to vam nije bilo dovoljno, vama blaćenja sopstvene zemlje nikad dosta, već ste zakucali horor horogom, rekavši da „činjenicu da je Nemačka odgovorna za zločine tokom Drugog svetskog rata treba iznova ponavljati svakoj generaciji kako rasizam i antisemitizam više nikada ne bi imali nikakve šanse”. A na čemu, pitam ja vas, da vaspitavamo mlade generacije na kojima Srbija ostaje? Kako da od mladih, dezorijentisanih ljudi u bespućima otuđene civilizacije napravimo poštene navijače i poslušne podanike koji će biti spremni da brane svoju napaćenu otadžbinu? Ako tim zbunjenim junošama oduzmemo rasizam, antisemitizam i podrazumevajući nacionalizam, šta im ostaje? Koga će da mrze? Na čemu će da utemelje svoj identitet? Za razliku od vas, mi brinemo za našu mladost koja je najveće bogatstvo ove zemlje i ne teramo je da se oseća loše zato što su neki pripadnici njihove nacije okrvavili ruke, naprotiv. Naši mladići & mladice su ponosni na svoje heroje koji su se sticajem nesrećnih okolnosti obreli u haškom kazamatu, ali čak i tamo, na rezervnom položaju, brane svoju državu i narod.

Necenjena gospođo Merkel, svojom nesmotrenom izjavom vi ste oklevetali čitav jedan narod i njegovu državu, poneli ste se kao najgori izdajnici iz srpskog NVO sektora, kao da ste, daleko bilo, sestra bliznakinja Nataše Kandić ili, još dalje bilo, Petra Lukovića. Pretpostavljam da vam je jasno, inteligentna ste žena, da je ovo definitivni kraj vaše političke karijere. U Srbiji su i mnogo niži činovnici, za neuporedivo benignije izjave, u roku odmah i sad leteli sa svojih radnih mesta. Pa nije naš narod lud da plaća one koji ga kleveću i leševe mu podmeću! Jedva trpimo i ovo šake plaćeničkog jada koja se kurobeca po marginalnim medijima i romori o nekakvom fiktivnom udruženom zločinačkom poduhvatu, o nepostojećim logorima, o hladnjačama za prevoz leševa koje niko nikad nije video a kamoli vozio, o priviđenjima u obliku masovnih istrebljenja nesrba, o odgovornosti vrha države za navodna etnička čišćenja i još navodniji genocid, i sličnim podmuklim izmišljotinama izopačenih umova. Pa nismo valjda jeli bunike, pa da se bavimo takvim zaludicama, da priznamo ono što smo počinili, pa da prođemo kao Nemačka! Da moramo posle ne godinama, ne decenijama, ne čak ni vekovima (što je najmanja mera vremena kojom operišemo, takav smo narod, širokog dijahronog zamaha), već večno, kao što vi bubnuste i živi ostadoste, da budemo odgovorni i da se izvinjavamo kojekakvoj boraniji samo zato što smo je malo ubijali! Neće moći ove polarne noći! Srbija se saginjati neće! 

Nepoštovana Angela, vaše anđeosko ime pokazalo se kao obična maska za vašu demonsku prirodu, do balčaka ogrezlu u stereotipne poglede na suštinska nacionalna pitanja, do grla pogruženu u prelesti kneza ovog sveta. Da vam zvanična verzija istorije – koju nameću svetski centri moći – nije mozak popila, uvideli biste da ni Hitlerov režim nije bio tako loš kao što se priča, ništa u istoriji nije apsolutno crno niti devičanski belo, taj pojednostavljeni pogled na svet odavno je završio na otpadu izraubovanih ideja, samo vam to očigledno niko nije javio. 

Mi Srbi smo lepo dočekali tzv. nemačkog okupatora, domaćinski, kako i dolikuje narodu koji je širom sveta i okoline poznat po natprirodnoj gostoljubivosti. Novi poredak smo prihvatili oberučke, nedićevci, ljotićevci i četnici su se utrkivali ko će vernije i prilježnije da služi novom gospodaru, koncentracioni logori na Starom Sajmištu, Banjici, u Jajincima radili su kao sat, tako da nije nimalo slučajno što je Beograd već 1942. godine bio Judenfrei. Odlazak nacista iz Srbije nikad nismo prežalili, jer je posle toga usledila zločinačka komunistička okupacija pod kojom smo roptali pola veka, nismo mogli ni krsnu slavu da slavimo kako pravoslavcima dolikuje, ni u litiji gradom da hodimo i litanije pojemo, ni četničke pesme u kafani da pevamo, nismo smeli ni da kažemo da smo Srbi, a kamoli da prikoljemo nekog Muslimana ili Hrvata. Da, nije bilo ni višepartijskog sistema ni slobodnog tržišta. Strava i užas u zemlji meda i mleka.

Naš sveti vladika Nikolaj Nož-Žički Velimirović imao je samo reči hvale za vođu Trećeg Rajha, poredio ga je sa svetim Savom, a poznato je da svetitelji ne greše, pogotovo pravoslavni srpski svetitelji. Na kraju krajeva, protiv Hitlera ne postoji pravosnažna presuda, baš kao ni protiv Slobodana Miloševića, tako da njegova krivica nikad nije zvanično dokazana. Mi smo, kao nadnaravno pravdoljubiv narod, uvek bili pristalice prezumpcije nevinosti, kako za žive tako i za mrtve. Da parafraziram najvećeg pisca među piratima – neko je oklevetao Hitlera. Istorijska istina nije zapečaćena jednom zauvek, nove činjenice stalno izlaze na videlo, pojavljuju se sveža tumačenja neopterećena crvenim ideološkim nasleđem, odrastaju nove generacije istoričara koje imaju svoje, originalne poglede na uštogljenu predstavu o prošlosti. Sve zavisi od ugla posmatranja, realnost je ionako gola konstrukcija. Pogledajte, recimo, slučaj Draže Mihailovića. Pola veka se verovalo da je u pitanju ratni zločinac, a onda su naši pisci i istoričari u saradnji sa brojnim publicistima, mukotrpnim istraživačkim radom mašte, dokazali da je Čiča bio heroj. O tome sad i vrapci na granama cvrkuću, i golobrada deca pišu knjige, a snima se čak i televizijska serija koja će zacementirati novu verziju istorije četničkog pokreta. Da ste u Nemačkoj imali nekoliko ovakvih intelektualnih gromada teškog formata, danas sigurno ne biste lupetali gluposti i sramotili svoj narod. Na kraju ovog, prvog i poslednjeg, prigodnog obraćanja mogu samo da vas pozdravim tradicionalnom srpskom kletvom: Ko se sa zločinačkom prošlošću suoči, dabogda mu iz duplji ispale oči!

Nimalo vaš, krajnje nesrdačno, Dobrica Bećković Štula de Ćosić fon Vučelić Baletić el Krestić Antonić i Vukadinović od Bačve

Otac, majka, stric, ujak, tetka, bratanac, sinovac, šurak, jetrva, pašenog, čukundeda, askurđel, kurajber i, nadasve, svastika nacije

e-Novine