Večna borba

Željko Pavićević
Autor 15.4.2022. u 10:34

Izdvajamo

  • I eto. Imali smo priliku da biramo prošle nedelje, prve u aprilu mesecu. I birali smo. Ne svi. Oni koji su birali, izabrali su. Jeste li srećni svojim izborom? Jeste li izabrali najbolje za sebe? Jeste li uopšte mislili na sebe dok ste birali? Jeste li očekivali ono što ste dobili? Jesu li vas već razočarali? Hoćete li zaboraviti ponovo sve što su vam učinili? Biraćete ponovo? Hoćete li birati iste, a drugačije? Birate li ikada sebe? Gde ste vi u svemu tome? Radosni ste i srećni? Već se osećate bolje posle izbora? Hoćete li celog života biti ovca? I šta ćemo sad?

Povezani članci

Večna borba

Photo by Kampus Production

Nisam baš najbolje razumeo šta opozicija u Srbiji hoće. Siguran sam da, kao do sada, ne znaju šta bi. No, nisu oni jedini. Uzimajući u obzir odnos prema „majci“, stičem utisak da ni vlast ne zna šta hoće. Imam utisak da ni narod ne zna šta hoće. Svi nešto jure, a nikako da uhvate. Eto, ni velike sile ne znaju šta bi u ovom haosu. Pojedinac ne zna šta bi od života. Životi većine su samo iluzija.

Od malena nas uče da je važno da budemo uspešni, da učimo kako bi našli dobar posao i imali dosta para koje bi trošili na sebe ispunjavajući sebi želje i fantazije. Uče nas mnogim dobrim stvarima, ali čovek je takav da i ono što nauči, nauči nekako iskrivljeno, kako njemu odgovara. I ono što zna, ne zna. Obično se u situacijama kada treba da primeni znanje, preda gluposti, odreaguje neprimereno, štiteći sebe i svoje interese. Rastući postaje gramziv, sebičan, plitkouman, ciničan, kukavica. Ide kroz život bacajući pogled iza ramena. Pravi planove za budućnost dok zagađuje prirodu, uništava okruženje. Nova kola parkira na travnjak. Parkira ih gde stigne. Ima se. Može se. Upoznaje ljude kako bi ih koristio za nešto, posao, zabavu, izvlačenje iz „sranja“. Znaš nekog? Imaš nekog? Plitki interesi ispred društvenog dobra. Buđavo nekako. Bljutavo.

Koliko vas najlepše dane svojih života troši uzaludno dok novac postavlja ispred smisla, profit ispred ljudi, popularnost ispred integriteta, zauzetost porodicom i dostignućima ispred uživanja u jednostavnim čudima sadašnjeg trenutka? Koliko vas razmišlja srcem, a ne glavom? Koliko vas zarad ličnih interesa troši vreme glumeći srdačnost pred ljudima koje ne možete očima da gledate? Folirate li se? Lažete li? To je život?

Znate, bio sam i ja takav. Trudio sam se da budem bitan, popularan, važan. Trudio sam se da zasenim, nekada zasluženo, nekada blefirajući. Nisam preterivao u foliranju. Nisam mogao, ali sam hteo. To mu dođe na isto, zar ne? I da se ne foliramo, malo je onih koji spoznaju suštinu života. Mnogi umru u neznanju, misleći kako su sve lepo odradili za života. Mnogi do zaključka da su se možda i zajebali dođu u poslednjim danima bitisanja na planeti. Ima i onih kojima na vreme dođe iz „dupeta u glavu“? Retki su oni koji se rođeni čisti ne isprljaju u godinama življenja. Malo je onih koji se potrude da promene stvari oko sebe, izađu iz zone komfora, preokrenu život i postave stvari na svoje mesto.

Pratite li svoju radost? Kada ste poslednji put bili iskreno radosni, celim svojim bićem i telom? Kada ste se poslednju put smejali hodajući ulicom dok vam sunce obasjava lice? Jeste li ikada zagrlili drvo?

Znam da mislite kako je jako teško preokrenuti stvari u svoju korist, biti bolji, drugačiji od većine. Znam da mislite da ukoliko i učinite nešto za sebe reakcija većine će biti osuđujuća, naići ćete na neprihvatanje, odbijanje. Ta većina, ovaca, baš zna da bude neprijatna.

Ja biram da ne budem ovca. Biram da budem u blizini onih ljudi koji me ispunjavaju radošću. Biram da se bavim onim zanimanjima koja podstiču moje stanje blaženstva. Biram da budem na onim mestima na kojima se osećam najživlje. Biram da sanjam velike snove, da počnem od malih i to odmah.

Imamo opravdanja za sve. Izmislićemo milion razloga da ne uradimo nešto što bi nam koristilo, produžilo život, pojačalo zdravlje. A kada bi znali da je vreme kada se osećate najmanje raspoloženo da nešto radite ujedno najbolje vreme da to uradite, ne bi oklevali da ga uradite, sada, odmah. I znajte da svet ne menjaju obični ljudi. Ne menjaju ga ovce. Menjaju ga čudaci.

I eto. Imali smo priliku da biramo prošle nedelje, prve u aprilu mesecu. I birali smo. Ne svi. Oni koji su birali, izabrali su. Jeste li srećni svojim izborom? Jeste li izabrali najbolje za sebe? Jeste li uopšte mislili na sebe dok ste birali? Jeste li očekivali ono što ste dobili? Jesu li vas već razočarali? Hoćete li zaboraviti ponovo sve što su vam učinili? Biraćete ponovo? Hoćete li birati iste, a drugačije? Birate li ikada sebe? Gde ste vi u svemu tome? Radosni ste i srećni? Već se osećate bolje posle izbora? Hoćete li celog života biti ovca? I šta ćemo sad?

Željko Pavićević
Autor 15.4.2022. u 10:34