Vesna Pešić odgovara uredniku “Vremena”: Žarkoviću, pozdravile te kolege iz “Pečata”!

tačno.net
Autor 24.5.2013. u 08:30

Šta sam ja tu, među srpskim udvaračkim novinarima i doušnicima?

 

Uverena sam da napadi na mene koje već duže vremena neguje nedeljnik Vreme i, gotovo iz nedelje u nedelju, to čini krajnje neukusno i mačistički, nisu našli pravu metu. Zašto sam ja toliko naljutila Dragoljuba Žarkovića da mi posveti onoliki prostor i izrekne onolike uvrede, zbog jedne jedine rečenice koju sam izgovorila u TV emisiji „Hoću da znam“?  Na to pitanje nema odgovora, sem da je reč o čoveku koji je izgubio elementarnu pristojnost. Šta sam ja to tako strašno rekla? Da se „strašno iznenadim kada pročitam list Vreme i uvodnik Dragoljuba Žarkovića zašto ne treba da uđemo u EU“. Zaista, Žarković je naveo jedno desetak takvih razloga, uglavnom parafrazirajući tekst Ivana Krasteva, naročito one o propasti Evropske unije, a obično u našoj sredini takve špeglerovske priče o „propasti Zapada“ čitamo u nekim drugim nedeljnicima.

Dobro, hajde da kažemo da sam ja pogrešno protumačila tekst. Ali, nisam znala da će mi ta eventualna greška (na koju ću se još vratiti) otkriti šta sve Dragoljub Žarković misli o meni. Ja sam osoba koja svoje mišljenje, pa i stavove u toj emisiji, usklađuje sa onim što govori Aleksandar Vučić. Kad kažem da ima mnogo otpora Briselskom sporazumu, što je golim oko vidljivo, ja to ne bih mogla sama da smislim. Ja se samo „još jednom slažem s novotkrivenim predvodnikom građanističke Srbije“. Pomenula sam crkvu, koju Vučić nije spomenuo, eto jada, ali Žarković zna zašto je tako. Ta razlika između mene i njega – ja pomenula crkvu a on nije – potiče otuda što je ovaj „nakađen tamjanom i uflekan sečenjem slavskih kolača i ljubljenjem popovskih ruku“, pa je meni, „brzoj na jeziku“, prepustio da napadnem crkvu. Nas dvoje, eto lepo, sve u dogovoru, štimujemo se. A ja samo osluškujem, pa eto i mene.

Ali Žarkoviću nije to dosta. Ja sam i u kampanji vlasti, jer „triumviratu vlasti potrebna je zbilja ozbiljna, masivna i studiozna kampanja da bi se opravdao onoliki politički zaokret. U takvim stvarima dobro dođe i neki arhineprijatelj, Miroslav Mišković, na primer, i svaki prijatelj, na primer Vesna Pešić“. Da sam samo „prijatelj“ ni po jada. Ja sam nekako zajedno i sa srpskim medijima u kojima je sve na isti „kalup napravljeno dodvoravanje najnovijoj srpskoj političkoj misli, plus doušničko novinarstvo o hapšenjima. Tamo gde svi u iste diple duvaju, nema muzike. Eventualno neka himnička pesma“. A šta sam ja tu, među srpskim udvaračkim novinarima i doušnicima?  Ja sam, kaže Žarković, jedna od horistkinja tog ‘dipla benda’.

Da li Žarković može da odgovori na pitanje zašto ja to radim? Da li iz nekakve ludosti ili sklonosti ka obožavanju vlasti? Kakve veze ja imam sa medijskim dipla bendom, koji se oduvek udvarao, od kad znam za sebe? Da li ja možda čuvam službu? Da li od nekoga tražim novac, stan, ili neko probitačno mesto? Da li sam slobodna, partijski nevezana, pa sam zbog toga izabrala da budem „horistkinja“, onako po svojoj horskoj prirodi? Iz nekih je razloga urednik Vremena strašno besan, pa eto, zbog jedne usputne rečenice, ovakvo drvlje i kamenje. Prosto mu je stalo me izvređa od glave do pete. Kada je neko tako zlonameran kao Žarković, naravno da ne može da mu padne napamet da sam se ja uvek zalagala da se reši kosovski problem (inače, baš je sam Žarković redovno u svojim tekstovima i javnim nastupima Kosovo otpisivao kao gubljenje vremena) i da sam uvek smatrala da Srbija treba da ide ka Evropi da ne bi bila ovako zaostala u svakom pogledu. Bolje da to ne opisujem.

A s kime se Žarković usklađuje, ako je to uopšte lepo za nekoga pitati? On tvrdi kako ja mislim da je redakcija Vremena protiv ulaska u EU (nisam rekla da je protiv), jer je svaka diplašica kao ja iznenađena kada neko misli „dalje i dublje“ kako to čini redakcija i kada „ izražava sumnje u sledeće stvari: kapacitet i dobre namere ljudi koji nas tamo vode; održivost rešenja na koja pristaju pred ultimatumima jače strane u pregovorima i ultimatumima ekonomskog imperativa, i na kraju i najvažnije, postavlja se pitanje da li će Evropa biti ista kao ova u koju smo udarnički krenuli i da li ovi vaši a naši znaju gde nas vode“. Pa da, bolje je da malo usporimo, ne treba Srbija baš toliko da žuri ka EU, a i dajemo Kosovo pod ultimatumima jačih od nas. A i to gde idemo više neće biti ova Evropa kakvu znamo, pa stvarno, gde smo zapeli!

E, pa Žarkoviću, pozdravile te kolege iz Pečata, lično Đorđe Vukadinović zajedno sa Novom srpskom političkom (fašističkom) misli, ambasador ruski, Vojislav Koštunica i Naši koji su vaši.

Dvogled.rs

tačno.net
Autor 24.5.2013. u 08:30

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija