Vlada usred demokratskog fronta

Povezani članci

• Legendarni hrvatski general Ivo Jelić tvrdi: Milošević i Tuđman su dogovorili podjelu Bosne
• Tri puta
• Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma
• Boris Dežulović: Čudnovate zgode Kristine Ć.
• Nedim Fejzić: 90 minuta istine i vjera u uspjeh Papetovih zmajeva!!
• BORIS DEŽULOVIĆ: Ostvaruju se mladenački snovi Pavelićevih veterana

Krivokapić, Foto: Boris Pejović

Ukoliko Krivokapić i uspe da formira Vladu na kompromisnim rešenjima koja neće zadovoljiti svačije apetite unutar nove vladajuće većine, ovakva Vlada sigurno neće izdržati pun mandat. Svakako sve ono što sledi u danima ispred nas pokazaće koliko ko od „pobednika“ ima „znanja, hrabrosti, ljubavi prema Crnoj Gori“ da sprovede reforme koje će Crnu Goru voditi evropskim putem u budućnost.

Iako mandatar za sastav nove Vlade Zdravko Krivokapić poručuje da razgovori o formiranju Vlade idu planiranom dinamikom te da svi napori koje ulaže idu u pravcu ispunjavanja izborne volje građana, stiče se utisak da ne ide baš sve tako glatko. Pregovori koji se vode traju isuviše dugo da bi se tretirali kao ozbiljan pristup formiranju nečeg što bi menjalo državu nakon tridesetogodišnje vladavine DPS. Oni se više mogu posmatrati kao ozbiljno nepoklapanje vizija i strategija kojim bi „pobednici“ hteli demontirati postojeći sistem. Sukob različitih pristupa u demontaži Milove zaostavštine više odmaže nego što pomaže „osvajačima“ u zadržavanju osvojenog.

Učestvujući u decenijama dugoj borbi, pojedine „vojskovođe“ su, usled dugog bitisanja na demokratskom frontu, čini se pogubile konce te, svesno ili ne, postale deo sistema protiv kojeg se tako zdušno bore. Najbolji primer toga su lideri okupljeni u koaliciji „Zajedno za Crnu Goru“ koji svojim delovanjem u postizbornim danima zajedno ponajviše rade za sebe.

Iako je na poslednjim izborima koalicija „Zajedno za Crnu Goru“ osvojila 32,5% , svega nekoliko procenata manje od vladajuće Demokratske partije socijalista, ali znatno više od ostalih učesnika pobedničke koalicije, svojim zahtevima i postupcima u nameri da se pozicionira unutar nove Vlade sve više ide na štetu „pobednika“, a na ruku Đukanoviću. Zategnuta atmosfera, nastala oko resora bezbednosti i konstantno opterećena logikom osvojenih procenata, dobila je ovih dana i internacionalni karakter. Demokratski front je, izražavajući sumnju na tok razgovora koje je mandatar Krivokapić obavio u sedištu Američke ambasade u Podgorici, u otvorenom pismu ambasadorki SAD u Podgorici Džudi Rajzing Rajnke postavio pitanje u kojem traži potvrdu podrške „najmoćnije zapadne države“ stavu, odnosno „ultimatumu“ da lideri DF ne mogu zauzeti mesta u Vladi „koja im je dao narod“. Oprečni stavovi unutar Američke administracije, kako to tumači DF, zbunjuju kako učesnike u pregovorima, tako i crnogorsku javnost. Međutim, pozivanje na mešanje stranog faktora u proces formiranja Vlade ukazuje sa jedne strane na nezrelost dela opozicije da prevaziđe unutarkoalicione nesuglasice, a sa druge na potrebu pojedinaca da po svaku cenu dobiju „igračku“ dajući sebi i svom političkom delovanju na značaju i važnosti.

Logika osvojenih procenata u velikoj meri može osujetiti projekat „osvajanja vlasti“ i dovesti u pitanje mogućnosti Krivokapića da formira novu Vladu. Takva logika prosrpskog dela opozicije mogla bi prouzrokovati preokret na političkoj sceni Crne Gore. Ukoliko se ispostavi da opozicija nije u stanju da formira vladu, tenzije kod „pobednika“ mogu dovesti do eventualnog zaokreta u delovanju tzv. građanskih opcija. Podrška međunarodne zajednice građanskom delu opozicije uz istovremeni pritisak na DPS dovela bi do pregrupisanja u Parlamentu. Rezultat bi bio novi mandatar, po svemu sudeći Dritan Abazović, i formiranje prelazne manjinske Vlade koju bi možda podržao DPS. Na mogućnost ovakvog scenarija, između redova, ukazao je i Žarko Rakčević, predsednik Političkog saveta GP URA. On je pozivajući se na ciljeve koje bi imala nova vlada Crne Gore, a to su demontaža sistema, usvajanje zakona o poreklu imovine i lustraciji i stvaranje uslova za prve fer izbore, ukazao na mogućnost nedavanja poverenja Vladi čija se politika delovanja ne bi poklapala sa ovim ciljevima. Ovim bi se izborna volja glasača kao i uticaj prosrpskih stranaka u Crnoj Gori doveli u pitanje.

Međutim, potezi koje pod bagažom kompromisa povlači Krivokapić daju nadu da nova većina u Parlamentu izgura priču do kraja i formira Vladu u kojoj neće biti „političara“. Takvu, ekspertsku Vladu podržao bi po svemu sudeći i DF. Prošlonedeljni susret mandatara Krivokapića sa poslanikom i visokim funkcionerom Pokreta za promjene Brankom Radulovićem, potencijalnim ministrom za nauku, ide u prilog ovakvom scenariju. Radulović je izrazio spremnost da postane deo reformske Vlade naglašavajući da će ukoliko ne bude deo izvršne vlasti podržati svaku vladu bez DPS-a. Nešto slično je rekao i Nebojša Medojević s tom razlikom što po njegovim rečima PZP neće učestvovati u radu Vlade ali će glasati za nju.

Ukoliko Krivokapić i uspe da formira Vladu na kompromisnim rešenjima koja neće zadovoljiti svačije apetite unutar nove vladajuće većine, ovakva Vlada sigurno neće izdržati pun mandat. Svakako sve ono što sledi u danima ispred nas pokazaće koliko ko od „pobednika“ ima „znanja, hrabrosti, ljubavi prema Crnoj Gori“ da sprovede reforme koje će Crnu Goru voditi evropskim putem u budućnost.