Weber: Tajnost dijaloga Srbije i Kosova izaziva nove krize

Bekim Bislimi
Autor 23.1.2023. u 09:05

Weber: Tajnost dijaloga Srbije i Kosova izaziva nove krize

Foto: š.g.

Neotkrivanje detalja sa sastanaka zapadnih posrednika sa premijerom Kosova Aljbinom (Albinom) Kurtijem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem signal je da i dalje postoji blokada u procesu dijaloga dve strane.

To kaže Bodo Weber, stručnjak za Balkan i viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu.

Prištinu i Beograd su u petak 20. januara posetili specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Kosovo-Srbija Miroslav Lajčak, u pratnji američkog izaslanika za Zapadni Balkan Gabriela Eskobara (Escobar), izaslanika Francuske Emanuela Bonea (Emmanuel Bonne), izaslanika Nemačke Jensa Plotnera i savetnika italijanske vlade Francesca Taloa.

Tema razgovora bio je predlog EU za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije, za koji su posrednici sa zapada istakli da očekuju više razumevanja Prištine za mogućnosti koje predlog nudi. U međuvremenu, u Beogradu su, prema njihovim rečima, primetili “odgovoran pristup i spremnost na teške odluke”.

Weber smatra da je problem u ovim razgovorima to što se oni vode iza zatvorenih vrata, dok “i dalje ima otpora u pokušaju da se napravi napredak u pogledu predloga EU ili takozvanog nemačko-francuskog predloga”.

“Sve dok je pozadina ovakvog pristupa nejasna i nejavna, teško je proceniti postoji li zaista neka dinamika, bilo kakav plan koji se servira sa određenim rokovima koji su od određenog i važnog međunarodnog konteksta ili je sve to samo pokušaj da se ponudi stranama, kako bi se postigao brz napredak”, kaže Weber.

On takođe izražava mišljenje da je izraz “kompromis”, koji koriste međunarodni posrednici, u kontekstu mogućnosti postizanja sporazuma između Kosova i Srbije, “izuzetno opasan”.

“To je bila glavna poenta Vučića i srpskog režima u razgovorima o predlogu za razmenu teritorija”.

Weber ne isključuje eventualne krize na severu Kosova, sve dok se, kako kaže, ne objavljuju sporazumi i ne daje se prilika stranama da ih drugačije tumače.

Znakovi da blokada i dalje postoji

RSE: Nakon sastanaka međunarodnih posrednika sa kosovskim premijerom Lajčak je rekao da su očekivali bolje razumevanje mogućnosti koje se nude predlogom za normalizaciju odnosa Prištine i Beograda. Kakav je ovo signal?

Weber: Bojim se da je ovo jasan signal s obzirom na to da inače gospodin Lajčak i kolege nisu hteli da daju detalje od razgovora, ali sama ta rečenica, bojim se da je jasan signal da je i dalje blokirano, odnosno da imamo veliki otpor u pokušaju postizanja napretka u vezi takozvanog nemačko-francuskog predloga.

RSE: Da li sada mislite da postoji spremnost u Prištini pa i u Beogradu u vezi sa predlogom?

Weber: Čini mi se da celi problem u ovim pregovorima jeste da se oni drže iza zatvorenih vrata.

U međuvremenu su curili neki osnovni podaci o samom predlogu, mada ne svi detalji, a obe strane – Beograd i Priština – su svuda samo tek izneli svoju početnu generalnu opoziciju naspram predloga.

Videli smo da je posle zadnjeg kriznog sastanka u Briselu prošle godine, gde se privremneo rešilo pitanje kriza oko tablica, postojala nada u skori sastank Kurti-Vučić u Briselu. To se dosad nije desilo tako da je, čini mi se, više na delu nastavak blokade, tenzija nego neki napredak u vezi predloga.

RSE: Vučić je 19. januara rekao da će ovo biti jedan od najvažnijih razgovora u prothodnim godinama i da se nada da će biti pomaka. Isto je rekao da je Beograd spreman da nastavi dijalog sa Prištinom kako bi došlo do kompromisnog rešenja. Da li mislite da je reč o omekšanom stavu Srbije ili je to samo igra reči?

Weber: Ne mislim. Kako se čini, reč je o uobičajenom Vučićevom ‘spinu’. Ne vidim u ovim izjavama ili upozorenjima da je Beograd ublažio svoj stav. U međuvremenu, nove tenzije u vezi sa registarskim tablicama pružaju Beogradu šansu da produži proces i izbegne pritisak međunarodnih posrednika da se postigne bilo kakav napredak ili bilo kakav sastanak Vučića i Kurtija za evropski predlog.

RSE: Da li Kosovo i Srbija imaju taj luksuz da odbace ovaj plan?

Weber: Pošto puno toga sto stoji iza predloga, osim nekih detalja nije puno objašnjeno od strane međunarodnih aktera. Nikad nije objašnjeno zašto se sada ide na sporazum koji je niže onoga što imamo – politika, pristup EU, međunarodnoj zajednici, to jest pregovorima, konačnom sporazumu.

Onda se zaista postavlja pitanje: Zašto se išlo na takav međusporazum.

Zašto postoji tendencija da iza toga ostaju otvorena pitanja. Da li je to zaista donelo osnovu za neki sporazum i istinski proboj. Pitanje vremenskog roka čini se da je opet nejasno.

Setimo se da je pre par meseci postojao neki rok u opticaju do februara ili do aprila, onda su međunarodni posrednici, od Eskobara do Lajčaka, na neki način relativizirali te rokove, ali sa nekim pokušajem insistiranja, forsiranja da dođe do nekakvog sporazuma ove godine. Tako da je pozadinu ovog pristupa zaista teško proceniti.

RSE: Ipak ovaj predlog je jedini koji je nastao do sada. Kakve bi bile posledice po Kosovo i Srbiju ako odbiju ovaj predlog?

Weber: To je teško reći. Setimo se da smo imali razne predloge na stolu, puno u zadnjih godina u kojim se u jednom periodu dijalog nalazio u krizi, sve dubljoj krizi, u potpunom ćorsokaku.

Onda smo imali tri godine potpuno pogrešnog i opasnog predloga o razmeni teritorija koji je u potpunosti u suprotnosti od onoga što je suština dijaloga bilo u početku.

Međutim, i pored svih ovih padova, dugogodišnje krize i dugog niza godina, kao i blokade dijaloga, nema negativnih posledica po Srbiju i Kosovo. Srbija je čak napredovala u procesu pregovora o članstvu u EU, što zaista nije u duhu poglavlja 35 (normalizacija odnosa sa Kosovom). Ali sada imamo drugačiju situaciju, posle početka rata u Ukrajini.

Više je pritisaka na Beograd iz Evropske unije, kao što se dešava poslednjih dana kada Evropski parlament i Evropska komisija ne čine ustupke Srbiji na putu integracija, ako nema napretka, ili ako dođe do nazadovanja. Stoga se može pretpostaviti da će se, ukoliko se ne postigne napredak u razgovorima Kosova i Srbije, to negativno odraziti na pregovore za članstvo Srbije u EU.

Međutim, može biti i kontraargumenata, jer je Evropska unija u prošlosti oklevala da preduzima određene akcije. Opcija zamrzavanja pristupnih pregovora Srbije, u slučaju da ne bude napretka u dijalogu, može da funkcioniše samo ako se Srbija može jasno identifikovati kao glavna odgovorna za neuspeh ili zastoj u pregovorima.

RSE: Specijalni savetnik američkog State departmenta Derek Šole (Derek Chollet) izjavio je da obe Vlade moraju biti u stanju da pokažu spremnost na kompromise, da su kompromisi mogući. Da li vi vidite mogućnost kompromisa i šta bi ti kompromisi podrazumevali?

Weber: Po mom mišljenju, vrlo je opasno koristiti pojam kompromis od strane međunarodnih posrednika. Videli smo da je to bio glavni pojam Vučića i srpskog režima u pregovorima oko predloga razmene teritorije. To je na neki način pokušaj odstupanja od suštine dijaloga u pregovorima.

Od početka ranijih dijaloga 2012-13. bilo je jasno da će ovaj politički dogovor morati da završi priznanjem nezavisnosti Kosova i konačno formalno-pravnim priznanjem ove nezavisnosti u bilateralnim odnosima od strane Srbije.

Ta reč ili taj pojam kompromisa je zaista na neki način otrovan, tako da kad ga Vučić koristi, on ga koristi u smislu pokušaja pomena pravca dijaloga i celokupnog okvira i ciljeva. Tako da ostaje nejasno kada američki posrednik Šole koristi taj pojam da li razmišlja o istom ili nečemu potpuno drugačijem.

RSE: U slučaju da Kurti ili Vučić ne nađu zajednički jezik kako će se to odraziti po Kosovo i Srbiju?

Weber: Verujem da bi to i dalje podgreavalo tenzije na lokalnom i regionalnom nivou pogotovo na severu Kosova. Na drugoj strani bi sigurno bilo u korist režima u Beogradu da nastavi svoje održavanje autoritarnog režima kroz tu međupoziciju i stalno balansiranje između istoka i zapada.

RSE: U Prištini nema pomaka ni po pitanju formiranja Zajednica opština sa srpskom većinom uprkos upornim pozivima međunarodne zajednice.

Weber: Mislim da se kroz pitanje Zajednica opština sa srpskom većinom postavlja pitanje koliko je taj ciljani međusporazum, koji je predviđen kao predlog Francuske i Nemačke, zaista svrsishodan. Gospodin Šole je u intervjuu nekoliko dana nakon sastanka u Beogradu insistirao ili uveravao Kosovo da Zajednica neće biti nešto poput Republike Srpske.

Međutim, mora se reći da je ta ista američka administracija u kojoj Šole igra važnu ulogu, a gospodin Eskobar drugu, na drugom kraju Zapadnog Balkana – u Bosni i Hercegovini – u svojim političkim delovanjima u zadnje dve godine zaista više ohrabrivala secesionističke političke koncepte i snage i na strani nacionalne srpske stranke u Republici Srpskoj i na drugoj strani HDZ (Hrvatska demokratska zajednica) BiH i njihovih snova o trećem hrvatskom enititetu.

Ovo zaista podriva signale i tvrdnje upućene Prištini da će Evropska unija i Amerika biti garanti da rešenje za sever Kosova neće u budućnosti izrasti u neku vrstu inostrane autonomije i onda možda i secesije.

RSE: Iako su obe strane pozvane da ne poduzimaju provokativna akte ili nešto što bi štetilo povratku za pregovarački sto, Vlada Kosova je ponovo zabranila kretanje vozila sa KM tablicama. Tu odluku je kritikovao i Chollet. Kako vi gledate na ovaj potez Vlade?

Weber: Teško je reći. Mislim da je ovo opet pokazalo da celokupna tajnost kojom se vode pregovori u Briselu u zadnjih godinu-dve možda nije najbolje rešenje. Želim da kažem da je sporazum koji je prošle godine Borelj (Joseph Borrell, šef diplomatije EU) postigao između predsednika Vučića i premijera Kurtija, najavljen kao dogovor sa ciljem da reši celokupno pitanje tablica, odnosno to prelazno rešenje dok se pitanje tablica suštinski ne reši u okviru nekog konačnog sporazuma.

Sad imamo dve interpretacije i ponovo tenziju na strani Beograda i Prištine. Bilo bi puno bolje da se objavi taj sporazum koji je bio postignut pre par sedmica u Briselu nego da predstavnici Vašingtona i Evropske komisije daju javne izjave da ova odluka kosovske vlade nije u skladu sa sporazumom.

Da su odmah objavili taj sporazum koji je postignut u Briselu pre par sedmica siguran sam da ne bi došlo do ovakvih poteza u kojem jedna i druga strana mogu da tvrde drugačije. Javnost bi mogla da sudi o takvim izjavama ili tvrdnjama, kao i o tome da li se radi o kršenju sporazuma od strane jedne ili druge strane.

RSE: Ipak prošli put pitanje tablica je stvorilo krizu na severu Kosova. Postoji li rizik da se takva kriza ponovi i kome odgovara napeta situacija na severu?

Weber: Naravno da postoji mogućnost da se ponovi i to pokazuje da sva pitanja nisu očigledno rešena. Kome odgovara napeta situacija je pitanje na koje javnost ostaje uskraćena za odgovor.

Dok ne bude objavljeno šta je dogovoreno praktično niko ne može da da ocenu šta se zapravo dešava, i samim tim se ne može oceniti ko je tu najodgovorniji i čiji su motivi, da li to više odgovara Beogradu ili Prištini. Ako se generalno gleda, iz opšteg okvira, Kurtijeva vlada od kada je došla na vlast manje-više otvoreno demonstrira da njoj dijalog nije bitan.

Na drugoj strani je Srbija i režim u Beogradu koji već pola decenije pokušava da izbegne ono što im je jasno bilo 2013. kad su potpisali aprilski sporazum, to jest kuda vodi politički deo, to jeste potvrđivanje i priznavanje nezavisnost Kosova i uspostavljanje dobrih međudržavnih odnosa kao bilateralnih odnosa.

Sve dok neobjavljeni sporazumi pružaju mogućnost da se stalno ponovo potenciraju tenzije teško je proceniti čiji su motivi tu sada odlučujući, ko je eskalirao situaciju i ko se nije pridržavao dogovora.

RSE

Bekim Bislimi
Autor 23.1.2023. u 09:05