Tolerisanje fašizacije zemlje koja ugrožava ceo region je nedopustiva

Povezani članci

• Uvod u etiku
• Marinković-Lepić: Bh. građanima bezuslovno i pod hitno omogućiti povratak kući
• Mladen Ivanić lider opozije: Dodik je zadnji diktator u regiji
• Brutalan napad na osobe u pokretu u Bihaću mora biti kvalificiran kao zločin iz mržnje
• Težak udarac za Čovića: “Legitimno predstavljanje” izbačeno iz Rezolucije EPP-a
• Glas Amerike: Djela Dragana Čovića i njegovih podružnica su antidemokratska i proruska

Foto: Milovan Milenković

Donosimo saopštenje Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji u kojemu se upozorava na porast nasilja u političkom polju i fašizaciju društva.

“Porast nasilja u političkom polju Vlast u Srbiji podstiče nacifikaciju političkog polja i društva u celini što je kulminiralo tokom poslednjih mesec i po dana. Za sve brojnije nasilne incidente odgovorni su i državni organi, posebno policija. Helsinški odbor već duže vreme upozorava da su ekstremno-desničarske organizacije duboko inkorporirane u institucije i da nema ideološke razlike između vlasti i ekstremističkih desničarskih organizacija, te da oni deluju sinhronizovano sa jedinstvene političke platforme koja destabilizuje zemlju, region i štiti finansijske interese vladajuće elite.

Napadi na potpredsednicu Stranke slobode i pravde Mariniku Tepić, kao i serija nasrtaja (uključujući i privođenja) na aktiviste civilnog društva koji traže uklanjanje murala ratnog zločinca Ratka Mladića, pokazuju da ubrzano raste netrpeljivost prema političkim neistomišljenicima, ali i sve očitiji šovinizam prema pripadnicima nacionalnih i verskih zajednica u Srbiji. Zbog ovih poslednjih napada posebno su se na udaru našli Rumuni i Bošnjaci, a strepnje rastu i među Albancima što potvrđuju i poslednji izveštaji Helsinškog odbora o manjinskim zajednicama u Srbiji. Izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića kako on “voli sve Rumune, Bošnjake…” zvuče neiskreno imajući u vidu da su manjine marginalizovane. Marinka Tepić se našla na udaru, jer je osoba koja, prema istraživanjima, uživa najveće poverenje građana od svih opozicionih lidera, zbog svoje hrabrosti i doslednosti. Ponašanje vodećih državnih funkcionera i medija ohrabruje nasilničko ponašanje.

Pripadnost naciji nikoga ne čini političkim neprijateljem, a tamo gde pripadnost drugačijoj naciji služi za demonizaciju i diskvalifikaciju nema ni slobode, ni pravde, ni demokratije, ni građanske kulture, ni elementarne ljudske sigurnosti. Koordinirano delovanje policije i paralelnih državnih formacija bilo je očigledno i prema demonstrantima na ekološkim protestima. Prebacivanje odgovornosti za nasilje sa policije na građane koji demonstriraju uobičajeni je mehanizam koji koriste represivni režimi da bi legitimisali nasilje nad protivnicima.

Podsećamo, Dragoslav Bokan, koji je napao Mariniku Tepić, nije puki glasnogovornik ekstremne nacionalističke opcije, već aktivni realizator takve politike sa istorijom nasilnog ponašanja i učešća u ratovima, spreman na fizičke obračune. On je početkom devedesetih bio na čelu paravojne formacije „Beli orlovi“, koja je osnovana pod okriljem političke partije Srpska narodna obnova. Formacija je delovala tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, gde je učestvovala u zastrašivanjima, pljačkanjima, ubistvima, torturi, proterivanjima i etničkom čišćenju Muslimana i Hrvata u Lovasu, Voćinu, Zvorniku, Sarajevu, Bijeljini, Bratuncu, Brčkom, Prijedoru, Višegradu…

Bokan od 1993. nije učestvovao u ratnim dešavanjima na terenu, ali je, povezujući se sa političkim i vojnim vrhom srpskih snaga u BiH (Radovanom Karadžićem, Ratkom Mladićem i Biljanom Plavšić) nastavio s nacionalističkim, huškačkim, propagandnim delovanjem. Nedavno (2019.) je izjavio da je najponosniji na vreme koje je proveo na ratištima, a u veoma čestim medijskim nastupima tokom poslednjih nekoliko godina sam sebe hvali za ratne „poduhvate“ i vođstvo nad paravojnom formacijom „Beli orlovi“.

Svoju netrpeljivost prema neistomišljenicima iskazao je još na samom početku svog delovanja devedesetih: „Postoji opravdan strah da u bližoj ili daljoj budućnosti, pošto završimo rat sa spoljnim neprijateljem, otvorimo unutrašnji front… Moj verni pas Tigar po njuhu prepoznaje sve srpske izdajnike u Beogradu i u Bosni“. (Duga, 30. avgust 1992. godine).

Bokan je privilegovani državni reditelj koji režira državne manifestacije, kao što su godišnjica “Oluje” (2020. i 2021. godine) ili proslava Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave
(15. septembra 2021). Nedavno je na temu srpskog sveta govorio na opskurnom festivalu ratnog, patriotskog i duhovnog, pravoslavnog filma, koga finansira Grad Novi Sad, a medijski pokrovitelj je Sputnjik. Bokanov angažman u kulturi najbolje ilustruje suštinu Nacinalne strategije za razvoj kulture, koja je utemeljena na etnonacionalističkim vrednostima.

Srbija propada moralno i intelektualno što se odražava i kroz političku kulturu koja dominira. Nikakvi autoputevi, bolnice i posete autoritarnih vladara Srbiji ne mogu prikriti tu činjenicu.

S obzirom da se približavaju izbori, očigledno je da aktuelna vlast ide putem nasilja. Jer, sudeći po reakcijama vlasti raste i njihovo uznemirenje zbog pobune građana koja može neočekivano
eksplodirati.

Helsinški odbor skreće pažnju SAD i EU, pre svega, da su neophodne njihove jasnije poruke građanima Srbije da više neće tolerisati fašizaciju zemlje koja ugrožava ceo region”, stoji u saopštenju.