МОРА ЛИ ДА СМРДИ И ДОКЛЕ ЋЕ?!

Povezani članci

• NOAA: Razine ugljičnog dioksida preko 50 posto više nego u predindustrijskim vremenima
• Miloš Orlić: Pandemija je iskorištena za nelegalnu izgradnju malih hidroelektrana
• GAP: Projekt za jeftiniju ‘zelenu’ energiju
• Mikroplastika pronađena u svježem snijegu na Antarktiku
• BiH finalizirala prvi Plan prilagođavanja na klimatske promjene
• Hoće li ovo biti najveći nacionalni park na svijetu?

Еколошки покрет Врбаса јуче је, уз подршку “Зелене патроле” из Новог Сада, одржао састанак са грађанима Врбаса, на тему њиховог покретања и реаговања на крупне еколошке проблеме који их окружују, посебно у задња два месеца уз неиздрживи смрад канала и депоније. Скуп је одржан у I месној заједници у Врбасу. Управо током скупа, каналом су плутале последице хаварије једног од резервоара у Витал-у. По боји би се могло рећи да се ради о присуству гвожђа и проблему у делу погона за деферизацију. Али сачекаћемо извештај покрајинске инспекције коју смо алармирали. Још једном смо покушали да оправдано незадовољство, чак и гнев грађана усмеримо у разумне и законом предвиђене моделе цивилног деловања ка одговорним особама и институцијама. Иако је сала била попуњена, за протесте није нас било довољно, како би извршили одлучан притисак према било коме. Прилика је искоришћена за едукацију о ратификованој Архуској конвенцији и начинима којима она омогућава грађанима да дођу до жељене информације, те да непосредно и учествују у доношењу одлука у њиховој раној фази а у области заштите животне средине. Посебно нам је важан њен трећи стубац, којим се регулише правна заштита и обавезује рад провосудних и инспекцијских органа. Управо не познавање ових грађанских права утиче на опуштеност и комотност органа гоњења да конкретизују противправне радње над животном средином. Ово је посебно видљиво када су у питању крупни економски субјекти попут Витал-а, и дефинитивно су овакве ствари створиле утисак код грађана о недоступности правде у Србији. Управо не познавање ових грађанских права утиче на опуштеност и комотност органа гоњења да конкретизују противправне радње над животном средином. Ово је посебно видљиво када су у питању крупни економски субјекти попут Витал-а. У жустрој дискусији, грађани су се, поред осталог, пожалили на компликоване процедуре приликом пријављивања проблема инспекцији и изостанку одговора на њихове пријаве. Недостатак јединственог пункта за пријем грађана за овакве ствари је постао очигледан. Општина би морала да прими и прослеђује представке са једног места ка свим инспекцијама, и то не само општинским, већ и републичким и покрајинским, из разлога што грађани углавном немају појма о надлежностима које су иначе испреплетане и беспотребно закомпликоване. Осим генералне анемичности и не заинтересованости, то је вероватно и главни разлог одвраћања грађана од пријава проблема и тиме јаче и одлучније цивилне контроле власти.