Da li novi fond EU za klimu štiti siromašne?

Povezani članci

• Zasadi drvo, zasadi svoj kiseonik: Povežimo decu s prirodom
• Okončana inspekcija nakon izlijevanja otpadnih voda u rijeku Bosnu
• Koliko planeti štete baterije električnih automobila?
• Irska odustaje od investiranja javnog novca u fosilna goriva
• Koliko je zaista zelena Zemlja?
• Der Spiegel o izgradnji malih hidroelektrana na Balkanu: Zastrašivanje i ućutkivanje kritičara

foto: N1

Dok se Evropska unija priprema da pojača kontrolu emisije ugljenika za grejanje i transport, političari su oprezni zbog nemira u Francuskoj 2018. godine, kada je Vlada povećala poreze na dizel, što je teško pogodilo potrošače.

Protesti “žutih prsluka” zbog rastućih troškova života i osećaja da su građani primorani da plaćaju mere protiv klimatskih promena, naterali su predsednika Francuske Emmanuela Macrona da napravi ustupke i odloži sledeću fazu reformi.

Danas se na ovaj pokret gleda kao na lekciju da se zelena tranzicija treba učiniti pravednijom.

Novi dogovor o reviziji tržišta ugljenika u EU od 2027. podrazumijeva brže smanjenje emisija CO2 i nametanje novih troškova za zgrade i goriva za drumski transport. Uključuje i fond koji će ublažiti udar viših cena na domaćinstva i mala preduzeća i pomoći im u ulaganju u renoviranje i električna vozila.

Evo šta treba da znate o Društvenom fondu za klimu.

Zašto EU osniva Društveni fond za klimu?

Prvi put objavljen u julu 2021. godine, fond je razvijen u okviru pregovora za reformu šeme EU za trgovinu emisijama (ETS), koja ograničava zagađenje za hiljade fabrika i elektrana.

ETS radi po principu “zagađivač plaća”, kako bi primorao kompanije da smanje emisije ugljen-dioksida i investiraju u zeleniju energiju i energetsku efikasnost određivanjem cene ugljenik dioksida.

Šema se sada proširuje na druge sektore, kako bi se omogućilo EU da ispuni svoj cilj do 2030. godine – smanjenje emisije gasova najmanje 55 odsto ispod nivoa iz 1990.

U okviru ažurirane šeme ETS II, koja će se proširiti na zgrade i transport, postoji zabrinutost da bi reforme mogle da podignu cene energije i goriva za one koji to najmanje mogu da priušte, zbog veće cena ugljenika.

“Neće svi sebi priuštiti da brzo renoviraju dom ili zamene automobil na benzin električnim vozilom”, rekao je Dimitri Vergne, vođa tima za održivost u Evropskoj organizaciji za zaštitu potrošača (BEUC), sa sedištem u Briselu.

“Od ključnog je značaja da se najugroženijim potrošačima pruži finansijska podrška kako bi mogli da pređu na čistije alternative”, dodao je.

Da bi se nadoknadili dodatni troškovi, Društveni fond EU za klimu od 86,7 milijardi evra privremeno će obezbediti direktna plaćanja građanima i malim preduzećima.

Na nacionalnim vladama će biti da isplate sredstva na način koji podržava ulaganja u energetsku efikasnost u zgradama i poboljšava pristup transportu sa niskim emisijama.

Vergne je pozdravio napore EU da većom finansijskom pomoći olakšaju potrošačima da što bezbolnije krenu u zelenu tranziciju, ali je rekao da će novi fond predstavljati samo “delić potrebne podrške”.

Kada će početi isplate i odakle novac?

Lideri EU i parlamentarci još uvek moraju da potpišu sporazum o ETS II, što bi moglo da se dogodi početkom 2023.

Nova pravila će stupiti na snagu četiri godine kasnije, ali ako cene goriva i energije ostanu visoke kao danas, reforme bi mogle biti odložene do 2028.

Društveni fond za klimu trebalo bi da funkcioniše od 2027. do 2032, ali bi mogao da počne godinu dana ranije kako bi pomogao potrošačima da se pripreme za rast cena, koristeći prihode od prodaje prava na emisiju ugljenika u iznosu od 50 miliona eura 2026.

Nakon toga, biće finansiran sa do 65 milijardi evra prihoda ostvarenih od proširenog tržišta ugljenika i dodatnih 25 odsto će finansirati nacionalne vlade.

Ako ugljenik dođe do 45 evra po toni, onda će na tržište biti puštene dodatne dozvole za emisiju kako bi se smanjile cene.

“Granica od 45 evra za dozvole ETS II do 2030. garantovaće da potrošači neće patiti od naglog povećanja cena zbog promena na tržištu”, rekao je Verge.

Ko će pobediti, a ko izgubiti od novih mera?

Dok se većina stručnjaka i političara slaže da će Društveni fond za klimu pomoći pravednijoj podeli finansijskog tereta, deo tvrdi da neće u potpunosti nadoknaditi udar na domaćinstva sa najnižim prihodima.

Clotilde Clark-Foulkuier, projekt menadžerka u Evropskoj federaciji nacionalnih organizacija koje rade sa beskućnicima (FEANTSA), rekla je da je plan ETS II “pristrasan od samog početka”.

“Uzimaju jednom rukom, a drugom delimično preraspodeljuju”, rekla je ona.

Michael Bloss, nemački poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu, rekao je da će svi plaćati istu cenu za svakodnevnu emisiju ugljenika, te da će grejanje i transport “pojesti” veći deo raspoloživih prihoda za one sa nižim primanjima.

“Dakle, uticaj na svakodnevni život za siromašne je veći nego za bogate”, objasnio je.

Podaci statističkog ureda EU, Eurostat, pokazuju da je oko 35 miliona ljudi živelo u energetskom siromaštvu 2020. godine, ali se očekuje da će današnja energetska kriza to povećati, navodi Evropska komisija na svom sajtu.

“Energetsko siromaštvo je najakutnije u centralnoj i istočnoj Evropi, kao i na jugu kontinenta, gde je građevinski fond sveukupno manje energetski efikasan”, rekla je Clotilde Clark-Foulkuier i dodala:

“Vrlo verovatno je da će dalje povećanje cena energije zbog toga imati lošiji uticaj u tom delu Evrope.”

To rizikuje geografsku podelu, u kojoj će bogatije nacije poput Francuske moći pružiti potrošačima veću podršku za zelenu tranziciju, rekla je Sana Markkanen, viša analitičarka na Institutu za liderstvo u održivosti Kembridž (CISL), sa sedištem u Velikoj Britaniji.

Takođe, moglo bi da stvori podelu u mobilnosti, zbog čega se oni koji nemaju pouzdan pristup javnom prevozu, kako objašnjava Markkanen, suočavaju sa kaznom jer su prinuđeni da koriste gorivo za svoje automobile.

Društveni fond za klimu neće biti dovoljan da nadoknadi povećane troškove grejanja i prevoza za najugroženija domaćinstva, naglasila je Sana Markkanen.

“Jedan od najvećih rizika ETS II je gubitak javne podrške za ambicije vezane uz klimatske promene na visokom nivou u Evropi. To se može dogoditi ako politika najteže pogodi domaćinstva sa najnižim prihodima i gurne više ljudi u energetsko siromaštvo”, rekla je.

Kako bi se teret mogao ravnomernije raspodeliti?

Rumunski poslanik u Evropskom parlamentu Dragos Pislaru rekao je medijima da su dostupna i druga finansijska sredstva, kao što je Fond za pravednu tranziciju EU, koji zemlje mogu koristiti da zaštite javnost od viših cena.

Međutim, oslanjanje na to bi smanjilo investicije u drugim oblastima, kao što su infrastruktura ili obrazovanje.

“Možete potrošiti evro samo jednom”, rekao je nemački poslanik Bloss.

Renoviranje zgrada mora da ide ruku pod ruku sa socijalnim merama zaštite kao što su ograničenja zakupnine ili povećanje društvenog stambenog fonda, kako bi stanovi bili pristupačniji, kaže Clark-Foulkuier.

Ona je pozvala EU da obezbedi više sredstava za grupe sa nižim prihodima, koristeći naredni budžet i nepovratni porez bloka na profit energetskih kompanija.

Markkanen iz CISL-a je rekla da bi pravedniji sistem bio da se cene ugljenika primenjuju selektivnije – na primer, samo na gornju polovinu domaćinstava, koristeći procenu imovinskog stanja kako bi se sprečilo da najsiromašniji plaćaju više za energiju.

To bi moglo da se kombinuje sa mehanizmom poštanskih brojeva kako bi se osiguralo da cene benzina ostanu pristupačne za one sa ograničenim pristupom javnom prevozu, rekla je Markkanen.

“Klimatske politike moraju biti socijalno pravedne”, naglasila je.

“U isto vreme, bez klimatske pravde, ne može biti socijalne pravde, jer će uticaj klimatskih promena uticati na najugroženije”, zaključila je viša analitičarka na Institutu za liderstvo u održivosti na Kembridžu.

Reuters/RSE