Dobre vesti za Amazoniju: Novi brazilski predsednik obećao nulto krčenje ove prašume

Jelena Kozbašić
Autor 2.11.2022. u 09:17

Izdvajamo

  • Gubljenje Amazonske prašume se posledično povećalo te je za samo prve tri godine Bolsonarovog predsednikovanja „zbrisano” preko 34 hiljade kvadratnih kilometara prašume što je više od površine Slovenije i Crne Gore zajedno.

Povezani članci

Dobre vesti za Amazoniju: Novi brazilski predsednik obećao nulto krčenje ove prašume

Foto: Leo Correa/AP

Čitav svet napeto je pratio izbore u Brazilu zato što je prevaga jednog od dva kandidata značila ili nastavak besomučne eksploatacije Amazonske prašume ili obustavljanje ove štetne prakse. Pobedila je druga opcija.

Piše: Jelena Kozbašić – Klima101

Klimatski pokret dobio je proteklog vikenda lepe vesti – novi predsednik Brazila, Luiz Inasio Lula da Silva, na napetim izborima, i uz blagu prednost, pobedio je odlazećeg predsednika, desničara Žaira Bolsonaroa, pod čijom vladavinom se dešavalo ogromno krčenje Amazonije, jednog od najvažnijih ponora ugljenika na Zemlji.

Lula da Silva obećava da će potpuno preokrenuti ovu negativnu praksu i da će se u naredne četiri godine svog mandata posvetiti zaštiti životne sredine. „Hajde da se borimo za nulto rašumljavanje”, poručio je on u pobedničkom govoru i dodao da je otvoren za međunarodnu saradnju u spašavanju Amazonske prašume.

„Brazil će se boriti za Amazoniju koja živi. Jedno drvo vredi više od hiljadu trupaca – zato ćemo nastaviti da nadgledamo svaku čitavu Amazoniju i svaku nelegalnu aktivnost, a istovremeno ćemo promovisati održivi razvoj”, kazao je novi predsednik Brazila.

Pobedu Lule da Silve pozdravili su brojni politički lideri, kao i glumac Leonardo di Kaprio, inače istaknuti klimatski aktivista. On smatra da rezultati brazilskih izbora mogu da preokrenu istorijske tokove, i to ne samo u Amazoniji i Brazilu, već na svetskom nivou.

Zašto bi izbor Bolsonaroa bio poguban po Amazonsku prašumu?

Oko 60% Amazonije smešteno je u Brazilu. Analiza specijalizovanog portala za klimatske promene, Carbon Brief, pokazala je da bi poraz Bolsonaroa mogao da smanji krčenje Amazonske prašume u Brazilu za 89% tokom naredne decenije. To znači da bi se, ispunjenjem ključnih Lulinih obećanja, sprečio nestanak preko 75 hiljada kvadratnih kilometara Amazonije do 2030. Samim tim, smanjile bi se i emisije gasova sa efektom staklene bašte.

A zbog čega je protivkandidat toliko koban po Amazonsku prašumu?

Naime, otkako je stupio na dužnost predsednika 2019. godine, Žair Bolsonaro drastično je smanjio budžete agencija zaduženih za sprovođenje zakona o zaštiti životne sredine i pokušao da ukine zaštitu prirode i starosedelačkog stanovništva. Svi ovi poduhvati imali su za cilj da ojačaju njegovu podršku među poljoprivrednicima, drvosečama i rudarima koji gledaju na plodnu zemlju Amazonije kao na priliku za eksploataciju i ekonomsku dobit.

Gubljenje Amazonske prašume se posledično povećalo te je za samo prve tri godine Bolsonarovog predsednikovanja „zbrisano” preko 34 hiljade kvadratnih kilometara prašume što je više od površine Slovenije i Crne Gore zajedno.

Uprkos tome što je Brazil na prošlogodišnjem Klimatskom samitu potpisao dogovor o zaustavljanju deforestacije, Bolsonaro se u stvarnosti zalagao za interese poljoprivrednog sektora omogućavajući im neometano širenje.

Nasuprot tome, 2010. godine, kada je Lula da Silva završio vođenje države, krčenje Amazonije palo je za tri četvrtine u odnosu na vrhunac koji je dostignut šest godina ranije.

Inače, Brazil je šesti najveći emiter gasova sa efektom staklene bašte na svetu, a ogroman udeo u tome ima upravo uništavanje Amazonije, kojim se oslobađa ugljen-dioksid uskladišten u stablima, kao i ispaša stoke na raskrčenom zemljištu koja ispušta metan.

Proizvodnja govedine ključni je uzročnik nestanka prašume, a na drugom mestu nalazi se uzgajanje soje za prehranu životinja. Nacija je jedna od najvećih izvoznika goveđeg mesa sa Kinom i Sjedinjenim Američkim Državama kao glavnim tržištima.

Zbog svega toga, odnos brazilskih vlasti prema krčenju Amazonije i nacionalnoj agroindustriji dobija globalni odjek i važnost.

Jelena Kozbašić
Autor 2.11.2022. u 09:17