EU razmatra popuštanje ekoloških propisa dok smanjuje zavisnost od ruskih energenata

RSE
Autor 12.5.2022. u 08:59

EU razmatra popuštanje ekoloških propisa dok smanjuje zavisnost od ruskih energenata

Pod pritiskom visokih cena energije i s namerom da okonča zavisnost od ruskog gasa i nafte, Evropska unija planira da olabavi ekološke propise za projekte obnovljivih izvora energije, pišu svetski mediji.

Ubrzanje izdavanja dozvola

Evropska komisija želi da ubrza zelenu tranziciju i smanji oslanjanje na ruska goriva uvođenjem novih mera koji će omogućiti da neki projekti obnovljive energije dobiju dozvole u roku od godinu dana, pokazuje nacrt dokumenta u koji je Rojters (Reuters) imao uvid.

Komisija planira da sledeće nedelje predstavi paket mera za okončanje oslanjanja Evropske unije (EU) na Rusiju, jačanjem obnovljivih izvora energije, uštedom energije i povećanjem uvoza gasa s drugih mesta.

Kao deo toga, Evropska komisija će predložiti pravila koja će tražiti od članica EU da odrede područja na kopnu ili moru pogodna za obnovljive izvore energije, gde bi takvi projekti imali mali uticaj na životnu sredinu, pokazuje nacrt predloga.

“Proces izdavanja dozvola za nove projekte u oblastima pogodnim za obnovljive izvore energije ne bi smeo da bude duži od jedne godine”, navodi se u dokumentu, mada se dodaje da bi to moglo biti produženo za tri meseca u “vanrednim okolnostima”.

Zasad je u EU rok za izdavanje takvih dozvola dve godine, mada se može produžiti za još godinu dana. Međutim, ukazuje Rojters, projekti obnovljive energije često se suočavaju s daleko većim kašnjenjima, usled birokratije, protivljenja lokalnih zajednica ili zabrinutosti za ugrožene vrste, zbog čega postoje strahovi da će Unija teško povećati upotrebu energije vetra i sunca dovoljno brzo da ispuni ciljeve u borbi protiv klimatskih promena.

Nacrt predloga predviđa da postojeći rokovi i dalje važe za projekte izvan pogodnih oblasti koja ne bi trebalo da se poklapaju za zaštićenim lokacijama ili putevima migracije ptica, dok bi se prioritet dao krovovima, oblastima oko puteva i železničkih šina, kao i industrijskim područjima.

Takve oblasti, prema nacrtu, i dalje bi bila podvrgnuta ekološkoj proceni, ali pojedinačnim projektima u njima ona više ne bi bila potrebna, osim ako ne bi značajno uticali na životnu sredinu u nekoj drugoj članici EU. Projekti s kapacitetom manjim od 150 kW u pogodnim imali bi šestomesečni proces izdavanja dozvola, ili devet ako postoje problemi oko bezbednosti ili uticaja na električnu mrežu.

Brže do zelenih ciljeva

Ruska invazija na Ukrajinu podstakla je EU da ubrza usvajanje alternativa fosilnim gorivima, što je inače planirala u okviru svog Zelenog dogovora za borbu protiv klimatskih promena da dostigne nultu emisiju ugljenika do 2050, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).

EU je prošle godine takođe predstavila niz mera osmišljenih da ostvari srednjoročni cilj smanjenja emisija za 55 odsto do 2030. godine, a sada se priprema da olabavi ekološke propise dok nastoji da ruska fosilna goriva zameni obnovljivom energijom i uvoznim vodonikom za proizvodnju energije.

“Duge i složene administrativne procedure su ključna prepreka za ulaganja u obnovljive izvore energije i njihovu infrastrukturu”, navodi se u nacrtu mera.

U EU je postignut dogovor da se do 2030. godine 40 odsto električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora, ali bi dokument, koji bi trebalo da bude objavljen sledeće nedelje, mogao da postavi viši cilj, budući da poziva na povećanje stope implementacije projekata zelene energije za 30 odsto.

“S obzirom na geopolitičku situaciju bez presedana usled ruske invazije na Ukrajinu i visoke cene energije, postoji jasna potreba za koordinisanom i hitnom akcijom za ubrzanje upotrebe obnovljive energije”, navodi se u dokumentu.

EU raspravlja o zabrani uvoza nafte iz Rusije u roku od šest meseci, dok obećava je da će prekinuti upotrebu ruskog gasa do kraja godine, ističe Fajnenšl tajm, ukazujući da ruski gas pokriva više od 40 odsto potrošnje u EU.

Potpredsednik Evropske komisije nadležan za Zeleni dogovor Frans Timermans (Timmermans) rekao je u utorak, 10. maja, da je uvozni vodonik jedina moguća zamena za gas koji koristi evropska teška industrija, a koji većim delom dolazi iz Rusije.

On je takođe rekao da će Brisel ići “znatno dalje” od svojih sadašnjih ambicija od 40 gigavata kapaciteta zelenog vodonika do 2030.

Prema zasebnom nacrtu mera u koji je uvid imao Fajnenšl tajms, Komisija je takođe predložila stroge kriterijume za zeleni vodonik i kako se on stvara elektrolizom. Vodonik bi se kvalifikovao kao obnovljiv samo ako tokom svoje proizvodnje ne poveća upotrebu električne energije iz fosilnih goriva i ako bi vratio u mrežu onoliko obnovljive električne energije koliko je potrošio.

Apel kompanija

Poziv za ubrzanje zelene tranzicije takođe je došao i od više od 100 kompanija koje žele da EU intenzivira svoj fokus na obnovljivu energiju dok se nastoji da okonča zavisnost od ruskih fosilnih goriva, ukazuje Blumberg (Bloomberg).

“U srži trenutne krize energetske bezbednosti i cena nalazi se prevelika zavisnost od nestabilnog, uvezenog fosilnog gasa, nafte i uglja”, naveli su izvršni direktori i drugi poslovni lideri u pismu predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen (von der Leyen).

Šefovi kompanija, među kojima su Majkrosoft (Microsoft Corp), Unilever, H&M navelu su da je sada vreme da EU bude hrabra i udvostruči napore za ispunjenje Zelenog dogovora.

Invazija Rusije na Ukrajinu pogoršala je krizu u snabdevanju energijom koja je već postojala u Evropi, dovodeći cene roba do rekordnih nivoa, podvlači Blumberg i ukazuje da se EU sada suočava s potencijalnim prekidima u snabdevanju gorivom jer Rusija preti da će prekinuti isporuke ako ne budu plaćane u rubljama.

EU može da ubrza zelenu tranziciju povećanjem investicija u obnovljive izvore energije, poboljšanjem izolacije zgrada i podsticanjem preduzeća da biraju tehnologije s niskim sadržajem ugljenika, navodi se u pismu šefova kompanija u koji je Blumberg imao uvid. Promeni bi, prema pismu, mogli da pomognu i smanjenje poreza i mere podrške prihodu.

Bez olakšanja na vidiku

S otezanjem rata u Ukrajini i pooštravanjem zapadnih sankcija Rusiji, smanjuju se šanse za normalizaciju cena energije, što povećava danak sukoba na globalni ekonomski rast, a Evropa izgleda posebno ranjivo, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Budući da Rusija nije ostvarila brzu pobedu, ekonomisti sada smatraju da cene energije ove godine možda neće značajno pasti i da bi mogle da porastu, čak i bez novih sankcija pošto Zapad izbegava rusku naftu i gas, smanjujući izvore za uvoz ugljovodoničnih goriva. To, kako navodi američki list, znači da će visoka inflacije trajati duže nego što se očekivalo kada je invazija počela 24. februara.

S visokim cenama energenata, veliki deo dodatne potrošnje domaćinstava i preduzeća u Evropi ide izvoznicima u Rusiji, na Bliskom istoku i u severnoj Africi, što ostavlja manje novca za potrošnju na robu i usluge proizvedene, posebno sada kada sankcije sprečavaju Rusiju da kupuje evropsku robu.

Cene energije za domaćinstva u evrozoni bile su skoro 40 odsto više u aprilu nego godinu dana ranije, ističe Volstrit džurnal, navodeći da takvog povećanja nije bilo ni u jednoj godini 70-ih, iako je u toj deceniji zabeležen niz velikih povećanja na godišnjem nivou.

Potrošači u EU, kao i u SAD, tokom pandemije su došli do određene uštede, ali s obzirom na to koliko cene brzo rastu, kao i na stagnaciju plate u Evropi, ta kupovna moć brzo nestaje, ističe Volstrit džurnal, ukazujući na procenu ekonomista Evropske centralne banke da je u poslednja tri meseca prošle godine prenos potrošačke moći iz evrozone kroz veće cene energenata bio ekvivalentan 1,3 odsto bruto domaćeg proizvoda, pri čemu su cene od tada porasle, posebno od početka ruske invazije na Ukrajinu.

RSE

RSE
Autor 12.5.2022. u 08:59