Evropske banke obezbedile su prošle godine 55 milijardi dolara za proizvodnju nafte i gasa iako teže neto-nultim emisijama

Jelena Kozbašić
Autor 14.2.2022. u 11:40

Evropske banke obezbedile su prošle godine 55 milijardi dolara za proizvodnju nafte i gasa iako teže neto-nultim emisijama

Foto: Pixabay

Ogromne količine nafte, gasa i uglja treba da ostanu pod zemljom kako bismo uspeli da zauzdamo porast srednje globalne temperature na 1,5 °C. Međutim, bankarski sektor zanemaruje ovu naučnu činjenicu i pruža novčanu podršku fosilnoj industriji.

Nova studija neprofitne organizacije ShareAction pokazala je da su se u toku 2021. godine značajne svote novca iz najvećih evropskih banaka slile u bušenje novih naftnih bušotina i eksploataciju novih gasnih rezervi. To se kosi sa preporukama vodećih svetskih eksperata iz Međunarodne agencije za energetiku koji naglašavaju da nove investicije u naftu i gas moraju biti obustavljene kako bismo smanjili emisije gasova sa efektom staklene i zauzdali porast srednje globalne temperature na 1,5 °C.

Čak 25 banaka sa evropskog kontinenta, predvođenih bankama HSBC, Barclays i BNP Paribas, oglušuju se o stručna mišljenja i instrukcije klimatologa, otkrili su analitičari.

Prošle godine banke su obezbedile 55 milijardi dolara za 50 predstavnika fosilne industrije među kojima su Exxon Mobil, Saudi Aramco, Shell i BP. Oni ne nameravaju da stanu sa biznisom koji narušava klimu, već planiraju proširenje proizvodnje nafte i gasa. Od 2016. do danas, evropski bankari osigurali su im 400 milijardi dolara.

Ukupno 24 od 25 banaka, obuhvaćenih istraživanjem, članice su Saveza za bankarstvo sa neto-nultim emisijama koji podržavaju Ujedinjene nacije. Od trenutka pristupanja ovom savezu 2021. godine, članice su obezbedile 33 milijarde dolara naftnim i gasnim kompanijama. A više od polovine novca (19 milijardi dolara) poteklo je od 4 osnivača – banaka HSBC, Barclays, BNP Paribas i Deutsche Bank.

Savez za bankarstvo sa neto-nultim emisijama obavezuje svoje članice da postave ciljeve za smanjenje emisija u sektoru energetike, ali nema govora o podršci namenjenoj ekspanziji fosilnih goriva.

Mark Kampanale, osnivač i izvršni predsednik neprofitne organizacije Carbon Tracker, izjavio je da ova saznanja služe kao podsetnik bankama da ne postoji put ka neto-nultim emisijama koji uključuje finansiranje proširenja proizvodnje nafte i gasa. „Sada je red da banke uzmu u obzir nauku i objave naučno zasnovan moratorijum na finansiranje novih projekata u sektoru fosilnih goriva”, kazao je on.

Jedine banke koje su počele da ograničavaju finansiranje ekspanzije nafte i gasa su Commerzbank, Crédit Mutuel i La Banque Postale, sve sa različitim nivoima ambicije i uspeha.

Od potpisivanja Pariskog sporazuma krajem 2015. godine, banke širom sveta igrale su važnu ulogu u daljem zagrevanju planete i povećanju učestalosti i razornosti vremenskih ekstrema. One su, prema proračunima Bloomberga, proizvodnju i vađenje nafte, gasa i uglja podržale sa 4 hiljade milijardi dolara. To je dvostruko više novca nego što su usmerile na zelene projekte.

Banke uglavnom ističu da podržavaju tranziciju svojih klijenata sa poslovanja zasnovanog na fosilnim gorivima na niskougljenično poslovanje, umesto da nametnu finansijska ograničenja i zahtevaju konkretne planove za dostizanje neto-nultih emisija. Zbog ovoga se dovodi u pitanje i posvećenost samog bankarskog sektora dosezanju karbonske neutralnosti.

Klima101

Jelena Kozbašić
Autor 14.2.2022. u 11:40