Finansijska pomoć za prilagođavanje na klimatske promene ne dolazi do polovine najugroženijih nacija

Jelena Kozbašić
Autor 27.1.2022. u 15:43

Finansijska pomoć za prilagođavanje na klimatske promene ne dolazi do polovine najugroženijih nacija

Foto: Xinhua

Mnogim afričkim državama i državama u kojima se vode oružani sukobi otežan je pristup finansijama namenjenim za prilagođavanje na globalno zagrevanje.

Prema rezultatima nove studije, ukupno 16 od 37 klimatski najugroženijih zemalja, od Burundija do Jemena, propustile su prvu rundu grantova Zelenog klimatskog fonda namenjenih za adaptaciju na globalno zagrevanje. Među njima se nalaze Haiti, Centralnoafrička Republika i Avganistan.

Ovo se pripisuje manjku resursa, podataka, ekspertize i infrastrukture koji su neophodni za konkurisanje.

Za pomoć iz Zelenog klimatskog fonda kvalifikovane su 154 zemlje što je gotovo duplo veći broj od broja zemalja koje su tu pomoć zaista i ostvarile – istraživači su utvrdili da su 84 zemlje u razvoju međusobno razdelile novčana sredstva u ukupnom iznosu od 2,5 milijarde američkih dolara u periodu od 2015. do 2019. godine. Deo novca izdvojen je za smanjenje emisija, i to primarno kroz postavljanje solarnih panela.

Oko 54% sredstava otišlo je u male ostrvske zemlje, najmanje razvijene zemlje i afričke zemlje. Prema ocenama samog fonda, ovo znači da je više od polovine finansija otišlo ugroženim državama. Ipak, slika je nešto drugačija kada se u obzir uzme različita količina bogatstva i nivo ranjivosti među zemljama.

Nije isto kada sredstva dobije država sa višim primanjima poput Južne Afrike i država sa nižim primanjima poput Somalije. S tim na umu autori nove studije su rangirali zemlje prema stepenu ranjiivosti na klimatske promene i institucionalnim kapacitetima.

Prema njihovim nalazima, gotovo polovina zemalja (16 od 37) propustilo je prvu rundu grantova Zelenog klimatskog fonda. Najteže su pogođene države afričkog kontinenta – 13 od 30 najmanje razvijenih država u Africi nije dobilo nikakva sredstva za finansiranje projekata za prilagođavanje na klimatske promene.

Projekti u oblasti klimatske adaptacije uključuju, između ostalog, sadnju drveća koje bi sprečilo širenje pustinje i izgradnju brana i nasipa u cilju zaštite od poplava. Oni su posebno bitni za zemlje tzv. globalnog juga, koje se nalaze na ozbiljnom udaru klimatskih promena. No međutim do sada novac nije dospevao do njih u dovoljnoj meri.

U sklopu fonda obezbeđena je dodatna pomoć zemljama za pripremu projekata i kretanje kroz sistem od ukupno 172 miliona američkih dolara, ali naučnici smatraju da to nije dovoljno i savetuju da se komplikovan i dugačak proces apliciranja pojednostavi.

Rezultati još jednom naglašavaju postojanje klimatske nepravde, kao i potrebu rešavanja tog problema. Ovo je posebno bitno zato što posledice porasta srednje globalne temperature i vremenski ekstremi pretežno pogađaju upravo nerazvijene zemlje koje su tokom istorije imale niže emisije gasova sa efektom staklene bašte od razvijenih. Zbog toga je jedan od stubova Pariskog sporazuma taj da će bogate nacije, počev od 2020. godine, siromašnijim obezbediti 100 milijardi američkih dolara godišnje za finansiranje klimatskih akcija, ali to obećanje ostalo je neispunjeno i procene su da se željena suma neće dostići pre 2023.

Iako su novčana pomoć i Zeleni klimatski fond uvedeni kao mehanizmi neutralisanja istorijske klimatske nepravde, čini se da oni delimično usložnjavaju ovaj globalni izazov i da ih stoga treba učiniti pravičnijim i dostupnijim marginalizovanim zemljama.

Klima101

Jelena Kozbašić
Autor 27.1.2022. u 15:43