Ispunjavanje ciljeva Pariskog sporazuma prvi put deluje dostižno, pokazuju rezultati novog istraživanja

Jelena Kozbašić
Autor 16.4.2022. u 11:47

Ispunjavanje ciljeva Pariskog sporazuma prvi put deluje dostižno, pokazuju rezultati novog istraživanja

Foto: Kemal Jufri/Greenpeace

Prva velika studija otkrila je da je čovečanstvo po prvi put na dobrom putu da ispuni odredbe Pariskog sporazuma i zaustavi zagrevanje na manje od 2°C do kraja veka.

Pariski sporazum predstavlja međunarodni, zakonski obavezujuć dokument koji je 2015. potpisalo skoro 200 zemalja, odlučnih da porast srednje globalne temperature održe znatno ispod 2°C. Ovaj cilj trenutno deluje kao dostižan. Međutim, veoma je bitno da države sve planove i obećanja zaista sprovedu u delo, u potpunosti i na vreme.

Samo desetak godina ranije stručnjaci su prognozirali zagrevanje od čak 4-5°C do 2100. godine. Toliko prekoračenje bezbednih nivoa bi donelo katastrofalne posledice za život na Zemlji, upozoravali su tada naučnici. Njihovi apeli polako su pronašli put do ušiju javnosti i donosilaca odluka pa je svet sada na dosta pozitivnijem putu – autori nove studije saopštili su da se uz politike, propise i obećanja, koji su doneti u periodu od 2015. do završetka samita u Glazgovu, krećemo ka porastu srednje globalne temperature od 1,9°C do 2100.

Inače, srednja globalna temperatura danas je zbog sagorevanja fosilnih goriva za 1,2°C viša u odnosu na predindustrijske nivoe. Porast je prouzrokovao da se ljudi širom naše planete suočavaju sa većim brojem razarajućih požara, oluja i poplava kao što je bila skorašnja u Južnoj Africi.

Pobeda ili poraz?

Povećanje emisija ugljen-dioksida poslednjih godina teče znatno sporije nego ranije i očekuje se da one svoj maksimum dostignu u skoroj budućnosti. Povrh toga, upotreba uglja, kao najpotentnijeg fosilnog goriva u smislu štetnih gasova, ostala na sličnim nivoima još od 2013., pozitivni iskorak od ovog prljavog energenta omogućilo je pojeftinjenje čiste energije.

Istraživači naglašavaju da je za ispunjenje planetarnog cilja neophodno da države realizuju sve ono na šta su se obavezale, pre svega kada je reč o dostizanju karbonske neutralnosti u predstojećim decenijama. Ovo moraju da urade potpuno i u zacrtanim vremenskim okvirima.

Analizu su zajedničkim snagama uradili naučnici Univerziteta u Melburnu, Međunarodne agencije za energetiku (IEA) i Instituta za istraživanje uticaja klime iz Potsdama. U proračune su uključili i obećanja zemalja u razvoju koja ne mogu da budu ispunjena bez finansijske i tehničke pomoći bogatijih nacija.

Ako države, odgovorne za 75% globalnih emisija, koje teže karbonskoj neutralnosti u periodu od 2050. do 2070. zaista to i ostvare, moguće je zadržanje porasta na 1,9°C

Uprkos tome što eventualno ostvarenje Pariskog sporazuma na prvu loptu zvuči kao značajno dostignuće, loše vesti su to što se ono u najvećoj meri temelji na dugoročnim obećanjima za dostizanje karbonske neutralnosti sredinom 21. veka. Kada posmatramo kraći rok i planove koji treba da se ostvare do 2030., istraživanje je pokazalo da je najizvesnije zagrevanje od 2,4°C. Realizaciju ograničenja porasta na 2°C dodatno bi mogle da ugroze i same vlade zemalja koje možda neće pokazati dovoljnu volju ili neće imati odgovarajuće kapacitete da isprate ono što danas govore.

Opasnost za Pariski sporazum predstavljaju i konflikti poput rata u Ukrajini. Sukob će, prema mišljenju američkih istraživača Zika Hausfadra i Frensisa Mura, potencijalno podriti međunarodnu saradnju u borbi protiv klimatskih promena što bi dalje dovelo do toga da se zemlje oslanjaju na domaće zalihe fosilnih goriva i da oslobađaju veće količine štetnih gasova.

Do kraja COP-a ukupno 153 zemlje podnele su nove klimatske planove Ujedinjenim nacijama – a najviše se ističe to što države, odgovorne za 75% globalnih emisija, teže karbonskoj neutralnosti u periodu od 2050. do 2070.

Iako inicijalno optimistični, nalazi studije i dalje ostavljaju mesta pesimizmu – lako je postaviti ciljeve koji treba da se ispune 30, 40 ili 50 godina kasnije. Od naših današnjih akcija, kratkoročnih planova i važećih politika i propisa zavisi naša sutrašnjica, zaključuje se.

Klima101

Jelena Kozbašić
Autor 16.4.2022. u 11:47