Na Grenlandu nije bilo ovoliko toplo u poslednjih hiljadu godina, upozoravaju naučnici

Izdvajamo

• Eksperti upozoravaju da bi Grenland do kraja veka mogao da doprinese podizanju nivoa mora za 50 centimetara u slučaju da se emisije ugljenika nastave istim tempom. Ovo će se odraziti na milione ljudi u priobalnim područjima.

Povezani članci

• Prezentacija Energetskog modela na Elektrotehničkom fakultetu
• U BiH dolaze periodi duge suše, poljoprivredu čeka borba za vodu
• Evakuacija stanovnika zbog lomljenja ledenjaka na Mont Blancu
• Gradnja jedinstvenog studentskog paviljona od recikliranog materijala
• Globalno zagrijavanje se zaustavilo
• Lima: Počinje samit o klimatskim promjenama

Jezera otopljene vode na prednjoj strani ledenjaka Russell, dio grenlandske ledene ploče u Kangerlussuaqu, Grenland, 16. augusta 2022. Foto: LWimages AB/Getty Images/Arhiv

Prosečna temperatura u periodu od 2001. do 2011. bila je za 1,5 °C viša nego tokom dvadesetog veka, pokazuje novo istraživanje.

Piše: Jelena Kozbašić – Klima101

Dok čovečanstvo pomno prati porast srednje globalne temperature, naučnici su na Grenlandu pokušali da proniknu u tamošnju istoriju i da procene uticaj klimatske krize na ovo ostrvo. U tome su i uspeli, ali rezultati nisu nimalo ohrabrujući.

Naime, Grenland u poslednjih 1000 godina nije bio nikada topliji nego u moderno doba, pokazala je studija objavljena u naučnom časopisu Nature. Prosečna temperatura u periodu od 2001. do 2011. bila je za 1,5 °C viša nego tokom dvadesetog veka.

Svoje istraživanje autori su bazirali na bušenju ledene ploče u centralnim i severnim delovima Grenlanda. Što su dublje bušili led, išli su dalje u prošlost, što im je omogućilo da razlikuju prirodne fluktuacije temperature u odnosu na one koje su prouzrokovane ljudskim aktivnostima.

U izveštaju se navodi da su klimatske promene igrale značajnu ulogu u dramatičnom temperaturnom porastu u regionu Arktika. Današnje temperature koje se mere na Grenlandu bile su nezamislive pre nego što su ljudi počeli da sagorevaju fosilna goriva.

Posledice tamošnjeg topljenja leda osete se i u ostatku sveta. Eksperti upozoravaju da bi Grenland do kraja veka mogao da doprinese podizanju nivoa mora za 50 centimetara u slučaju da se emisije ugljenika nastave istim tempom. Ovo će se odraziti na milione ljudi u priobalnim područjima.

Iako je analiza pokrivala samo period do 2011., od tada se na ovim prostorima beleže ekstremni događaji: poput neočekivano toplog proleća i toplotnog talasa u julu 2019. koji su izazvali otapanje na skoro čitavoj površini ledene ploče, kao i prve kiše na ikada zabeležene na ledenom vrhu Grenlanda (3216 m) u avgustu 2021.

Kako bi se izbeglo još pogubnije stanje u budućnosti, neophodno je hitno smanjenje emisija ugljenika.