Na Tibetanskoj visoravni zarobljeno je 15 odsto svetskog leda

Foto: Shutterstock

Na Tibetanskoj visoravni, u podnožju planinskog lanca Meili i planinskog vrha Kavakarpo, na 6.740 metara nadmorske visine, zarobljeno je 15 odsto svetskog leda.

Naučnici zbog toga to područje nazivaju „trećim polom“, jer čuva najveću zalihu snega i leda posle Arktika i Antarktika.

Tibetanci smatraju da je svetogrđe pokušati popeti se na Kavakarpo, ali su, bez obzira na to, mnogi pokušali i poginuli.

Članovi međunarodne ekspedicije koja je imala 17 pripadnika tragično su nastradali trećeg januara 1991. godine, kada ih je zatrpala lavina. Deset godina kasnije, vlasti u Pekingu konačno su zabranile pristup planinarima.

Uprkos zabrani, Kavakarpo i dalje ugrožava brojne ljudske živote, ali sada time što se glečer u njenom podnožju ubrzano topi.

Glečer Mingjong ubrzano nestaje, pa se smatra da je to jedan od najbrže nestajućih glečera na svetu.

Od 1970. godine, tibetanski glečer je izgubio čak četvrtinu svoga leda.

Kako prenosi Jutarnji list, ovih dana se očekuje objavljivanje izveštaja Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC), čiji naučnici procenjuju da će do kraja veka nestati preostale dve trećine tibetanskog glečera.

Čak i ako se međunarodna zajednica dogovori o hitnim promenama kojima bi se ograničilo globalno zagrevanje, tibetanska ledena gromada će nastaviti da se topi.

Glečer Mingjong nazivaju zamrznutim azijskim vodotornjem. On je izvor deset najvećih svetskih reka, Ganga, Bramaputre, Žute reke, Mekonga i Inda, kojima se vodom snabdeva 1,6 milijardi ljudi.

Stanje je depresivno i zastrašujuće, rekao je za Gardijan Džozef Šea, stručnjak za glečere sa Univerziteta Severne Britanske Kolumbije.

„To menja prirodu planina duboko i vrlo vidljivo“, tvrdi Džozef Šea.

Pažnju naučnika i svetske javnosti mnogo više zaokuplja sudbina Severnog i Južnog pola, čemu doprinosi i to što lokalne vlasti na Tibetu ograničavaju pristup naučnicima.

Ovog leta, međutim, naučnici sa američkog Univerziteta Kolumbija su analizirali stare snimke špijunskih satelita iz vremena Hladnog rata i ustanovili da se led sve brže topi.

Led se sada topi gotovo dvostruko brže nego u periodu od 1975. do 2000. godine, kad je prosečna temperatura bila za jedan stepen Celzijusa niža.

Glečeri na području Himalaja gube oko pola metra leda godišnje zbog klimatskih promena koje je izazvao čovek, ustanovili su naučnici.

Jedan od razloga za ubrzano topljenje leda je i to što se prosečna temperatura na Tibetanskoj visoravni, kao i na Arktiku i Antarktiku, raste tri puta brže od svetskog proseka.

Ako se ne obuzda emisija gasova staklene bašte, tri svetska pola očekuje dodatno zagrevanje od pet stepeni, upozoravaju stručnjaci za klimu.

National Geographic Srbija