Nekontrolisana proizvodnja i upotreba plastike izazvala je vanrednu ekološku situaciju

Povezani članci

• BiH daleko od pretvaranja plastike iz smeća u sirovinu
• Badab-e Surt: Prirodni dragulj Irana
• Isforsirano potpisivanje kredita za blok 7 termoelektrane Tuzla, projekat daleko od spremnog
• Akcijama u sedam gradova članice ‘Zelene mreže BiH’ obilježavaju Dan planete Zemlje
• Bajkovito i mistično vrelo Bunice
• Hercegovci više od 50 godina sanjaju svoj naftni san

Foto: Pixabay

Jednokratna plastika je možda kratkoročno praktična, ali ostavlja ogroman negativan uticaj na klimu, životnu sredinu, biodiverzitet i naše zdravlje. Stoga bi trebalo da biramo njene održivije alternative koje ćemo koristiti mnogo više od jednog puta.

Zagađenje koje nastaje nekontrolisanom i prekomernom proizvodnjom plastike dovelo je do vanredne ekološke situacije, koja predstavlja rastuću opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi, navodi najnoviji izveštaj Agencije za istraživanje životne sredine, međunarodne nevladine organizacije, sa sedištem u Velikoj Britanij.

Ona u svom izveštaju objedinjuje nedavne podatke o širokom uticaju plastike na klimu, biodiverzitet, ljudsko zdravlje i životnu sredinu i upozorava da bi samo snažan i odlučan globalni sporazum o plastici mogao da dovede do rešavanja problema.

Proizvodnja plastike u svetu je u kontinualnom porastu, s druge strane, vrlo malo plastike koju svakodnevno bacamo se reciklira ili spaljuje u postrojenjima za pretvaranje otpada u energiju. Veliki deo završava na deponijama, gde može proći i do 1.000 godina pre nego što se razgradi, oslobađajući potencijalno toksične supstance u tlo i vodu.

Plastični otpad je danas u svim delovima planete. Čestice plastike se mogu naći u najdubljim delovima okeana, na najvišim planinskim vrhovima, na udaljenim i nenaseljenim ostrvima, pa čak i u ljudskom organizmu.

Procenjeno je da bi samo količine plastičnog otpada koje dospeju u okeane, usled rastuće proizvodnje, trebalo da se utrostruče do 2040. godine. Još deset godina kasnije, ukoliko se postojeći trend zagađenja nastavi, težina plastike u okeanima bi najverovatnije premašila zajedničku težinu svih riba.

Ujedinjene nacije su nedavno identifikovale klimatske promene, gubitak biodiverziteta i zagađenje, kao tri egzistencijalne pretnje po životnu sredinu i zaključile da se one moraju rešavati istovremeno.

Međutim, iako međunarodni sporazumi za borbu protiv gubitka biodiverziteta i klimatskih promena postoje već skoro 30 godina, trenutno ne postoji nikakva snažna globalna inicijativa za borbu protiv zagađenja plastikom.

Diskusija o rešavanju plastičnog otpada se nije pojavila ni na poslednjoj konferenciji UN o klimatskim promenama. Ipak, autori se nadaju da će ovo pitanje biti više zastupljeno na narednoj međunarodnoj Konvenciji o biološkoj raznolikosti koja bi trebala da bude održana na proleće ove godine.

Oni u svom izveštaju još navode i da ekološke krize kao što su gubitak biodiverziteta, klimatske promene i zagađenje ne postoje izolovano i da su im osnovni uzroci, u stvari, isti – prekomerna potrošnja ograničenih resursa.

Klima101