Neusklađenost sa klimatskim i energetskim politikama će Jugoistočnu Evropu udaljiti od Evropske unije

Povezani članci

• ZELENI TALAS – Imamo šume, nemamo zakon
• Ekološki šovinizam (2)
• Prvi rezultati čišćenja Sarajeva: Samo na izletištu Barice prikupljeno 8,5 tona otpada
• Međunarodni timovi prečistili više od milion litara vode za piće
• Skadarsko jezero, najveće na Balkanu, spaja dvije države i tri opštine
• Izložba o ljudima koji su posvetili život borbi za prirodu u Zemaljskom muzeju

Nevladine organizacije SEE Change Net, CEE Bankwatch, WWF i Climate Action Network su danas tokom javnog saslušanja u Evropskom parlamentu u Briselu apelirale na jače obaveze u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promjena u predstojećem revidiranom sporazumu Energetske zajednice, koji će spojiti zemlje Zapadnog Balkana, Ukrajinu i Moldaviju, uz iskazani interes Gruzije da se također priključi ovoj zajednici.

Vijeće Evrope će sutra u Briselu diskutirati o okvirnoj politici za klimu i energiju u periodu od 2020. do 2030. godine [1], koja je predložena od strane Evropske komisije. Ovaj prijedlog poziva na obavezujući cilj smanjenja emisija gasova staklene bašte do 40% do 2030. godine, te je kritiziran od strane Evropskog parlamenta i drugih zbog manjka ambicije. Zbog toga su sve oči uprte u evropske šefove država i vlada koji će se sutra sastati da dalje razgovaraju o budućnosti klimatske i energetske politike Evropske unije. Iako većina zemalja Energetske zajednice teži ka članstvu u Evropskoj uniji u narednih deset godina – Srbija i Crna Gora su već započele pregovore, dok se očekuje da će ostale zemlje slijediti ovaj put – nijedna od zemalja nije usvojila obavezujuće ciljeve smanjenja gasova staklene bašte.

Garret Tankosić-Kelly, direktor SEE Change Net i jedan od panelista na današnjem saslušanju Energetska zajednica za budućnost, naglašava da će neusvajanje ciljeva za 2020., 2030. i 2050. godinu samo skrenuti regiju Jugoistočne Evrope s puta ka Evropskoj uniji. “Države Jugoistočne Evrope žele biti dio Evropske unije, i neusvajanje ovih standarda će situaciju samo učiniti kompliciranijom i skupljom u budućnosti. Sedam dana je možda dug period u politici, ali 10 godina ne znači ništa za energetsko planiranje. Ovo je konflikt interesa s kojim se suočavamo.”

Slučaj Hrvatske je jasno pokazao s kakvom se vrstom drastičnih promjena zemlje suočavaju pri adaptiranju svojih zakona u skladu sa onima Evropske unije, ostavljajući ograničen prostor za javno učešće i izvjestan broj nesigurnosti pri ispunjavanju obaveza, pogotovo onih koje su vezane za klimu i energetiku.

Energetska zajednica je dosad uglavnom bila najviše fokusirana na transponiranje i implementaciju EU zakona o energetici, dok su usvojeni samo dijelovi legislative vezane za zaštitu životne sredine.

“Ukoliko Energetska zajednica želi biti dio evropskog energetskog tržišta koje će pružiti jednake uloge svim učesnicima, ključno je usvojiti cijeli niz direktiva koje pokrivaju industrijske emisije i kvalitet zraka, ali isto tako i direktive vezane za energetiku i vodu, otpad i prirodna prebivališta [2]”, komentirala je Angela Klauschen, ekspertica pri World Wide Fund for Nature (WWF). “Zemlje potpisnice se moraju uskladiti sa svim relevantnim zakonima Evropske unije koji se tiču društva, zaštite životne sredine i klime kroz automatska i sistematska ažuriranja Ugovora Energetske zajednice. Trenutna situacija, u kojoj se provodi samo mali dio zakona koji su usvojeni od strane zemalja Energetske zajednice, znači da postoji opasnost od ‘curenja emisija’[3] i ‘krađe energije’[4]”, dodala je Klauschen.

Zoran Ivančić iz sarajevskog Centra za zastupanje građanskih interesa smatra da EU mora podržati zemlje regije u razvoju njihovih energetskih strategija koje bi bile u skladu sa dugoročnim EU ciljevima [5], kako bi se osigurala podrška investicijama koje vode ka dekarbonizaciji i korištenju samoodrživih izvora energije. “Ovaj pristup neće biti moguć bez ostvarenja socijalne i ekonomske kohezije i distribucije doprinosa od proizvodnje i potrošnje energije, čime bi se obuhvatio problem građana gurnutih ispod granice energetskog siromaštva te omogućilo povećanje samoodrživih zaposlenja.”

“Istinska demokratizacija naših društava ne može biti postignuta bez otvorene i iskrene debate svih učesnika”, rekla je Dragana Mileusnić iz Climate Action Network Europe. “Zbog toga pozivamo na to da predstavnicima organizacija civilnog društva iz različitih sektora bude dozvoljeno da učestvuju u sastancima Energetske zajednice i u implementaciji Direktive o strateškoj procjeni utjecaja na životnu sredinu. Konačno, pozivamo na strožije kazne za korupciju i ilegalne subvencije u energetskom sektoru”, zaključila je Mileusnić.

“Nadležne institucije u BiH nastavljaju da provode politike ulaganja u energetski sektor koje nas svakim danom sve više udaljavaju od zdravog i održivog energetskoj sistema u Bosni i Hercegovini, ali i predstavljaju opasnost u procesu EU integracija, obzirom da Evropska unija ima veoma visoke i rigorozne standarde po pitanju energije i životne sredine. Energetski projekti kao što su termoelektrane u Stanarima, Ugljeviku i Tuzli, hidroelektrane u Nacionalnom parku Sutjeska, na izvorima Sane, u gornjem toku Neretve, na rijeci Ljuta, kao i projekat Gornji horizonti, pokazuju da se nadležne bh. institucije i dalje vode logikom i tehnologijama iz 19. vijeka. Takav pristup ne može dati odgovore na izazove 21. vijeka. Zato očekujemo da će institucije Evropske unije, svjesne koliko je Bosna i Hercegovina daleko od standarda i obaveza u oblastima energija i životna sredina koje mora ispuniti prije uključenja u EU, iskoristiti svoje političke i finansijske mehanizme kako bi pomogla Bosni i Hercegovini da izađe na put izgradnje energetskog sistema zasnovanog na energetskoj efikasnosti i održivom obnovljivim izvorima energije”, izjavio je Miodrag Dakić, ekspert iz Centra za životnu sredinu iz Banjaluke.