Problem ekstremne gladi u zemljama teško pogođenim klimatskom krizom se više nego udvostručio od 2016.

Jelena Kozbašić
Autor 19.9.2022. u 09:44

Izdvajamo

  • Autori naglašavaju da njihova saznanja još jednom bacaju svetlo na klimatsku nejednakost i nepravdu. Sveukupno gledano, deset klimatskih žarišta odgovorno je za tek 0,13% svetskih emisija ugljenika, dok su emisije ugljenika u najvećim ekonomskim silama sveta (G20) čak 650 puta veće (76%), pa samim tim i njihova krivica za globalno zagrevanje.

Povezani članci

Problem ekstremne gladi u zemljama teško pogođenim klimatskom krizom se više nego udvostručio od 2016.

Raseljeni ljudi pogođeni poplavama stoje u redu da dobiju hranu u improviziranom kampu u Sehwanu u Pakistanu/Foto: Husnain ALI/AFP

Vremenski ekstremi kao što su poplave i suše dodatno produbljuju problem ekstremne gladi u zemljama poput Avganistana i Kenije.

Piše: Jelena Kozbašić/Klima101

Klimatska kriza i problem ekstremne gladi međusobno su veoma povezani, zemlje koje trpe najteže posledice vremenskih ekstrema takođe se suočavaju sa ozbiljnom nestašicom hrane. Ovo pokazuje novi izveštaj grupe dobrotvornih organizacija Oxfam International – „Glad u svetu koji se zagreva”.

Broj stanovnika koji se u ukupno deset klimatskih žarišta suočava sa problemom ekstremne gladi uvećao se od 2016. godine za 123% – sa 21,3 miliona na 47,5 miliona. Među njima, čak 18 miliona ljudi nalazi se na ivici umiranja od gladi.

Zemlje obuhvaćene analizom su Avganistan, Burkina Faso, Džibuti, Gvatemala, Haiti, Kenija, Madagaskar, Niger, Somalija i Zimbabve.

Priroda problema ekstremne gladi je izuzetno kompleksna. Uprkos tome što su sukobi i poremećaji ekonomije – delom nastali i zbog pandemije koronavirusa – vodeći uzročnici, ne smemo da izgubimo iz vida da globalno zagrevanje takođe doprinosi ozbiljnosti situacije tako što smanjuje kapacitete siromašnih da se prehrane.

Proučavane države imaju veoma niska primanja, a problem ekstremne gladi dodatno produbljuju vremenski ekstremi poput suša, poplava i jakih oluja koji izazivaju masovno uginuće stoke i propale žetve. Klimatske katastrofe se javljaju češće i postaju razornije i smrtonosnije, samo u poslednjih 50 godina njihov broj je porastao za pet puta, stoji u Oxfam-ovom izveštaju.

Autori naglašavaju da njihova saznanja još jednom bacaju svetlo na klimatsku nejednakost i nepravdu. Sveukupno gledano, deset klimatskih žarišta odgovorno je za tek 0,13% svetskih emisija ugljenika, dok su emisije ugljenika u najvećim ekonomskim silama sveta (G20) čak 650 puta veće (76%), pa samim tim i njihova krivica za globalno zagrevanje.

Jelena Kozbašić
Autor 19.9.2022. u 09:44