Tri izveštaja o klimi: dobar, loš, zao

ELIZABETH KOLBERT
Autor 16.1.2023. u 08:57

Tri izveštaja o klimi: dobar, loš, zao

Poplave diljem Kalifornije – Photo: Hector Amezcua/NEWSCOM

Prošlog utorka 3. januara 2023. zvezde nam nisu bile naklonjene. Dok se Kalifornija ponovo davila u poplavama, uz zatvaranje puteve i škole i evakuaciju desetina hiljada ljudi iz njihovih kuća, tri organizacije objavile su obimne izveštaje o klimatskoj krizi. Jedan je optimističan, drugi mešovit, a treći krajnje mračan. Ova konstelacija mnogo govori o tome gde smo, a verovatno i o tome kuda idemo.

Za početak, optimističan izveštaj. Tekst od 83 stranice delo je Bajdenove administracije, u obliku „plana“ za dekarbonizaciju transportnih sistema u zemlji. Kako se ističe, transport je danas „najveći izvor emisije gasova staklene bašte u Sjedinjenim Državama, odgovoran za jednu trećinu ukupnih emisija“. Cilj neto nulte emisije, za koji su se SAD obavezale da će ostvariti do 2050, zahtevaće manje-više potpunu eliminaciju današnjeg načina transporta, što bi značilo da svi automobili, autobusi, kamioni, vozovi, avioni i brodovi u zemlji prestanu da emituje gasove staklene bašte. Autori izveštaja smatraju da je ova transformacija „izazovna ali moguća“. Automobili u određenoj meri već rade na struju koju proizvode solarni paneli i vetroturbine. Kamione na duge relacije, barem u teoriji, mogu pokretati vodonične gorivne ćelije, a avioni bi mogli da lete na mlazno gorivo iz recikliranog ugljen-dioksida. U međuvremenu bi unapređenje javnog prevoza i urbanističkog planiranja moglo doneti značajne zajedničke koristi u vidu pravednijih, manje zagađenih gradova. „Vreme nam ističe“, kaže se u izveštaju.

Takav zaključak podržava izveštaj br. 2 – onaj mešoviti – koji je objavila Rhodium grupa, nezavisna istraživačka firma. Prema njihovoj proceni, emisije gasova staklene bašte iz Sjedinjenih Država porasle su za 1,3 odsto u 2022. godini, velikim delom zahvaljujući povećanju emisija iz – pogađate – sektora transporta. Ovo povećanje, prema izveštaju, „uglavnom je bilo vođeno potražnjom za avionskim gorivom“, pošto se avionski transport oporavio od efekata pandemije, a moglo bi biti i veće da nije bilo rata u Ukrajini, koji je podigao cene goriva. Sa pozitivne strane, danas se u SAD više struje proizvodi iz obnovljivih izvora nego iz uglja, dok su ukupne emisije u zemlji i dalje nešto niže nego što su bile pre pandemije 2019. Sa negativne strane, država sve više zaostaje u ispunjavanju svojih obaveza.

U sklopu Pariskog sporazuma, SAD su se obavezale da će do 2030. smanjiti svoje emisije za polovinu, pri čemu 2005. služi kao referentna godina. Emisije su sada smanjene za samo oko 15 odsto, što znači da za svega 8 godina treba postići još 35% smanjenja. Prošlogodišnje usvajanje Zakona o smanjenju inflacije, kojim se odobrava ulaganje u čistu energiju u vrednosti od oko 400 milijardi dolara, bilo je „prekretnica“, navodi se u ovom izveštaju, koja bi mogla dovesti do smanjenja emisija „već ove godine, ukoliko bi vlada mogla da ubrza primenu ovog zakona“. Ali „potrebno je da SAD značajno povećaju svoje napore“.

To nas dovodi do trećeg izveštaja, koji je izradio servis Evropske unije za klimatske promene Kopernik. Kako se navodi, 2022. bila je peta najtoplija godina globalno, dok je u Evropi „prošlo leto bilo daleko najtoplije zabeleženo“. Što je možda još značajnije, svih proteklih 8 godina bile su najtoplijima. Prosečne globalne temperature su sada 1,2 stepena Celzijusa više nego što su bile krajem 19. veka. Ovaj trend je toliko neumoljiv da bi sada, kako je direktor Kopernika Karlo Bontempo istakao za Njujork tajms, „stvarno hladna godina bila veliko iznenađenje“.

Mimo sirovih podataka, ono što je vredno pažnje u vezi sa 2022, primećuje se u Kopernikovom izveštaju, jeste da je svet tada bio u trećoj godini vremenskog obrasca poznatog kao La Ninja (hladna faza, za razliku od tople faze zvane El Ninjo). Godine La Ninja su hladne i karakterišu ih niske temperature okeana u ekvatorijalnom Pacifiku. Prema poslednjem ažuriranju Centra za predviđanje klime Nacionalne uprave za okeane i atmosferu, uslovi La Ninje bi trebalo da traju do marta. Šta će se desiti nakon toga nije jasno, ali je pre nekoliko meseci katastrofist Džejms Hansen, „otac globalne krize“, izneo alarmantnu prognozu. Ovaj bivši šef Nasinog Godar instituta za svemirske studije predvideo je da će tokom sledeće godine uslovi La Ninje ustupiti mesto svojoj suprotnosti: uslovima El Ninja koji donose toplo vreme. To bi bilo kao otvaranje rerne veličine globusa: „2024. će verovatno biti najtoplija godina u istoriji“, upozorio je Hansen.

I Kopernikov izveštaj i Hansenovo predviđanje opominju da planeti ističe vreme. To nam pokazuju i razorni toplotni talasi prošlog leta u Evropi i podjednako razorne poplave ove zime u Kaliforniji. Iz izveštaja Rhodium grupe jasno je da je 2022. bila još jedna godina porasta emisija, uprkos napretku na nekim frontovima. Da bi se izbegli najteži efekti klimatske krize SAD i čitav svet moraće više da se potrude. Dekarbonizacija transportnog sektora do 2050. koju obećava Bajdenova administracija treba da počne što pre. Zaista nam gori pod nogama.

The New Yorker, 11.01.2023.

Prevela Milica Jovanović

Peščanik.net

ELIZABETH KOLBERT
Autor 16.1.2023. u 08:57