Ako vam je pošto-poto stalo da svaki dan bude istorijski, a svaka odluka sudbonosna, nemojte se čuditi kad vam na kraju tako i bude, bez obzira na to što vam namera nije bila ni istorijska ni sudbonosna, nego ste samo hteli da zasenite prostotu. Je li to sve što sam imao da kažem? Nije! Ima još. Ne bi trebalo, da kažemo, trčati pred rudu.
Najozbiljnije sam se nosio mišlju da Sahibiju utužim zbog duševnih bolova, ali sam na kraju odustao – ne zbog toga što sam se pokolebao – nego zato što bih džaba krečio. Znamo da je Sahibija superanus. Nemojder sad da bude kakvih seksualnih aluzija. Nema to veze sa dupetom. Superanus je latinska reč iz koje je izveden pojam „suveren“ – onaj koji stoji iznad svih zakona.
Kako, pobogu, Hrvatska može tražiti od Srbije da skine ratni šinjel i uklopi se u demokratiziranu regiju, a sama navlači pancirku nacionalno isključive države u kojoj je sve više izljeva antisrpstva, protkanog jasnim znakovima nostalgije za NDH?! Zato je vrlo važno da se Zoran Milanović ovako “muški” suprotstavlja Ruži Tomašić, koja postaje neka vrsta nevidljivog šefa Karamarkovog HDZ-a, ali pitanje je i koliko je to dovoljno.
Zašto nitko nije razmišljao kao Kennedy i pristao na bilo što samo da rata ne bude? Zato što je lakše voditi mali prljavi, nego veliki nuklearni rat? Ili zato što nitko nije bio sposoban za sućut? Ili zato što su smrt i patnja bile priželjkivani ulog? Ili zato što su svi akteri htjeli da taj rat, iako nije bio nuklearni, zagadi Jugoistočnu Europu radijacijom, ali ne izotopima plutonija nego radijacijom mržnje?
Ta gospoda ne samo da nemaju plan kako vratiti Kosovo, njima je ovakvo – ni tamo ni ovamo – Kosovo pravi kec na desetku. U ambijentu sveopšte sluđenosti, kosovobraniteljska priča još uvek donosi znatan politički i finansijski kapital. U tom smislu, rečenoj gospodi treba se obratiti ovako: OK! Svi ćemo vas podržati u patriotskim naporima za reintegraciju Kosova, ali pokažite nam plan. Molim? Nemate ga trenutno? Radite na njemu. Marš, more, u 3LPM.
Ko želi da igra po njihovim pravilima, da misli, piše i govori kao oni, dobrodošao je. Sve drugo nije za Peščanik. I to polje rada i slobode postaje sve uže i uže, sve manje ima prostora za kiseonik. Lukić je u tom prostoru spremna da se uguši, kako kaže, jer su u tom slučaju njih dve kao urednice osuđene na ostatak zajedničkog života sa svojim čitaocima i slušaocima. Mora se, dakle, ostati žrtva do kraja, izginuti i potopiti sve sa sobom, sve po cenu toga da se ne iznevere identifikacije sa početka.
Uprkos sve masovnijim optužbama komentatorluka za dupeuvlačenje – zdušno podržavam i Overlorda i Underlorda. Zato, dame i gospodo, što biti na vlasti ponekad podrazumeva zaista vladati, što će reći beskompromisno – pa čak ako zatreba pomalo i na silu – sprovoditi političku volju legitimisanu na demokratskim izborima. Biće da su i Vučić i Dačić ukačili da ih idenje niz dlaku mnogobrojnim srpskim narodima nikuda neće odvesti.
Koliko ja razumem, nije nikakva sramota biti Bosanac; naprotiv. Sada će neki Bosanci i mnogi Zagrepčani dodati da se to ne odnosi na Hercegovce, ali to je drugo. Bosanac je pre svega geografsko određenje, ali i mentalitetsko, što je poznavaocima teme važnije. Bosanci dolaze u više podvrsta ili pasmina: Bošnjaci, nekada Muslimani sa velikim M; Srbi, Hrvati, Jevreji, Jugosloveni, neopredeljeni itd. Ali – svi su oni Bosanci (osim Hercegovaca) i ne vidim u tome nikakav problem, a ne vide ga ni oni, većinom.
Da sam Vesna Pešić, valjda bi me optužili da „navijam“ za „ovu vladu“. Jer ko god kaže išta pozitivno o kosovskom „dogovoru“ (the Kosovo Deal!) ispadne da je pro-SNS. Daleko od toga, drago moje čitateljstvo. Baš zato što sam mahom „anti-SNS“, želim da baš oni završe ovaj prljav posao.
Rasizam Plavšićeve je bio okrenut prvenstveno protiv Bošnjaka ne bi li ih demonizovala i ukinula im ljudska svojstva, te ih predstavila kao arhineprijatelje Srba. Rasizam vladike Grigorija usmeren je na one Srbe koji možda počinju da razumnije rešavaju mračni talog devedesetih i ne istrajavaju u iracionalnosti. Naravno, i na Srbe koji ne obogotvoruju ideologiju koja je stvorila i koja održava Republiku Srpsku.
Nema razloga za ljutnju, dragi prijatelju! Ja sam samo htio biti kooperativan. Evo, ovako ćemo: ja ću zaštiti naziv Republika Realnost kao svoje intelektualno vlasništvo, a vama ću ga – kad god poželite! – rado ustupiti po najpovoljnijim uvjetima. Evo izvolite vizit-kartu!
U nekadašnjoj Jugoslaviji, Srbi su možda bili najmanji nacionalisti. Pamtimo i bolja vremena, dane kada je Beograd bio kosmopolitski, otvoreni grad; kulturni centar one velike Jugoslavije i mesto iz koga je poticalo najviše „opasnih“ apela za demokratijom. Trebalo bi se i toga setiti… Znate, čovek je i ono što kaže da jeste, ono što govori. Dakle, hajde da kažemo: da, bili smo nacionalisti, više nismo. Uostalom, stvari se menjaju, druge teme izbijaju u prvi plan…
Uvek sam ja govorio da čovek ima jednu psihologiju dok je u opoziciji, a sasvim drugu na vlasti. Vlast, da kažemo, nekako omekša čoveka. Na vlasti, bar na početku, čovek mnogo trezvenije percipira realnost. Ukači nekako (i na kraju) da buka i bes ne donose ništa dobro, a da mogu da donesu mnogo zla, pa čak i ono najveće – gubitak vlasti. Takođe ukači da Srbija – uprkos značajnim naporima u tom pravcu – ipak nije izolovano ostrvo časti u okeanu srbomržnje i da – ako hoće da opstane – Srbija mora da sarađuje sa ostatkom sveta.
Ako bi se ispostavilo da većina žitelja Srbije nije zadovoljna životom u njoj, mogli bi sa punim pravom da pitaju pobunjene predsednike kosovskih opština – koji su im stvarni razlozi da zahtevaju da i njima vlada Srbija kad lepo vide da ni nas ostale koji živimo severno od Ibra ne može da usreći? Možda bi vlast tako mogla i da ih navede da se bolje zagledaju u sporazum.
Krajem aprila, u proleće 1999. godine, na Kosovu su zabeleženi brojni masovni zločini koji su svojom brutalnošću šokirali svet. U malom kosovskom selu Meje, udaljenom nekoliko kilometara severozapadno od Đakovice, 27. aprila dogodio se masovni zločin nad albanskim civilima. Srpske
Premijer Srbije Ivica Dačić rekao je večeras da neće dozvoliti da Srbi na Kosovu i Metohiji dožive sudbinu Srba iz bivše Republike Srpske Krajine. (Beta, 26.04 .2013.) Gledao sam sednicu Skupštine gde se raspravljalo o kosovskom sporazumu i skroz
© Copyright 2023 tacno.net. Sva prava zadržana.
ENG
