Толстој: Писмо А. В. ЖИРКЕВИЧУ

Povezani članci

• MANEKEN MONOFAKTURE
• Oprosti nam, Fatima
• Meho Džeger: Poezija iz fusnota
• Život u tranziciji
• METODOLOGIJA R. DEKARTA (Prilog razumevanju racionalističke filozofije)
• Novi eseji Čarlsa Simića

foto: prscyoutube

‘Човек мисли речима, као што тврди Макс Милер  – без речи нема мисли, и ја се с тим потпуно слажем. А мисао је она снага која покреће живот и мој и читавог човечанства. И зато је велики грех неозбиљно поступати са мислима и »verbicide«  је исто толики грех као и »homicide«.’

Писмо А. В. ЖИРКЕВИЧУ

30. јуна 1890. год., Јасна Пољана

Александре Владимировичу,

Добио сам вашу књигу и писмо још док сам био болестан и прочитао их.^[1] Питате ме за мишљење о вашој књизи и тражите савет.

Мој вам је савет да се манете књижевног посла, нарочито у тако неприродном облику као што су песме. Опростите ми ако вас моје речи врећају, али старац да лаже, као и богат да краде, нема смисла, а и срамота је. Истина, пак, може бити од користи. Ваша књига не може никога одушевити и никоме ни за шта не може послужити. А, мећутим, ви сте у њу, очигледно, уложили велик и дуготрајан рад. Питате ме: имате ли оно што се зове дар? По мом мишљењу — немате. Да ли да наставите са писањем? Не, ако мотиви који су вас подстакли на писање буду исти као и ови који су вас побудили да напишете ову књигу. Са вашим мишљењем о томе шта је уметност ја се уопшнте не слажем.²

Човек треба да пише само онда кад у себи осећа сасвим нову, важну садржину, која му је јасна, али коју не схватају људи, и када му потреба да искаже ту садржину не да мира.

А да би ту садржину изразио најјасније, писац ће употребљавати сва могућа средства, ослободиће се од сваког спутавања које му смета да тачно изложи садржину, а ни у ком случају неће себе спутати, ограничити обавезом да ту садржину изрази у извесном метру и са извесним понављањем рима и одрећеним размацима.

Човек мисли речима, као што тврди Макс Милер³  – без речи нема мисли, и ја се с тим потпуно слажем. А мисао је она снага која покреће живот и мој и читавог човечанства. И зато је велики грех неозбиљно поступати са мислима и »verbicide«⁴ је исто толики грех као и »homicide«.⁵

Рекао сам да ви, по мом мишљењу, немате оно што се назива талентом, тиме сам хтео да кажем да у овој вашој књизи нема оног сјаја, сликовитости, што се сматра да је потребно писцу и што се назива талентом, а што ја не сматрам да је потребно писцу.

По мом мишљењу, писцу је потребно да буде искрен и да се озбиљно односи према свом предмету. А да ли ћете ви такви бити или нећете, нико не може знати, па ни ја не знам. Једино вам могу рећи кад ваш однос према предмету који вас занима буде овакав, онда пишите, и онда ће оно што напишете бити добро.

Врло ми је тешко да мислим како ћу овим својим писмом код вас изазвати осећање непријатељства према себи и бићу вам врло захвалан ако ми одговорите.⁶

Воли вас

Л. Толстој

Из књигe  Л. H. Толстој “Писмa” 1887-1910, Прocвeтa – Рaд, Београд 1969

———————————————————————————————————

^[1] Жиркевич је послао Толстоју своју поему »Сличице из детињства« (»Картинки детства«, СПб. 1890), која је изишла под псеудонимом »А. Њивин«. Не добивши одговор, онсе обратио Толстоју писмом од 28.маја у коме га је питао: »Имам ли талента и вреди ли да се посветим белетристици или тај дар треба усмерити другим путем?« (ЛН, т. 37/38, стр. 417).

*2. У послатом примерку поеме Жиркевич је написао заглавље у коме је изнео мотиве за писање поеме и пишчеве погледе на уметност. Књига није сачувана у библиотеци у Јасној Пољани.

*3. Ову мисао је Толстој узео из књиге немачког лингвисте Макса Милера »Наука о језику« (Макс Мголлер, »Наука о азнке«, превод – Вороњеж, 1868, стр. 62, 63, 68).

*4. убиство речима (латински).

*5. убиство човека (латински).

*6. У писму од 14.јула 1890. год., којим је одговорио Толстоју, Жиркевич му је захвалио »за истину«, молио га да »верује у његову искреност« (ЛН, т. 37/38, стр.418—419).