Filozofija reality show-a ili kako biti mislilac na pozornici

Zlatko Jelisavac:
Autor 20.5.2013. u 07:31

Filozofija reality show-a ili kako biti mislilac na pozornici

Francuski filozof Žak Derida je govorio da određena doza ludila mora da postoji u mišljenju… Pri tome je mislio na lucidnost filozofskog izraza, originalnost pa i genijalnost samosvojnog mišljenja i kritičkog stava mislioca. No, u slučaju Slavoja Žižeka izgleda da je ludilo prevladalo nad mišljenjem. Pratim već dugo vremena tu genealogiju njegovog ludila i primećujem da je godinama ono sve zastupljenije, osobito u medijskim nastupima ovog filozofa, a voli da je „na sceni“ i da svoje ludilo deli sa „običnim“ gledaocima ili slušaocima njegovih budalastih ideja. Od svoje „visoke teorije“ Žižek je napravio reality show i sad još samo možemo da iščekujemo da svoje filozofsko iskustvo sprovede u praksu ili ti delo, pa organizuje 24-satno tv promatranje svojih lucidnih ideja. Inače, Žižek se u sve razume: u film, ekonomiji, umetnost, politiku, pa i u strategiju post-ratnog prekrajanja granica na Balkanu. Balkan Žižek vidi kao „ono nesvesno Evrope“ jer on kao Slovenac se nalazi na granici Balkana i oseća ta nesvesna strujanja koja dolaze sa ovog mračnog i egzotičnog područja. Niko to bolje ne zna od njega i zato Žižek oseća potreba da celoj Evropi i vaskolikom svetu objasni fenomen Balkana, ali i da ukaže na te nesvesne veze koje postoje između balkanskog poluostrva i evropskog kontinenta. Balkan je nešto kao Azija u Evropi, granica koja se prelazi na putu od racionalnog zapada do mističnog istoka. Žižek je ovde ključna spona jer on „živi“ Balkan i razume ono što ostali EU-ovci ne mogu. U stvari, po Žižekovom mišljenju, zapadna Evropa sa svojom liberalno-demokratskim habitusom „pati“ za Balkanom jer on je ono što i sami zapadnjaci podsvesno priželjkuju, ali u svojim racionalnim snatrenjima to i ne smeju da priznaju. Zato EU-ovski puleni ne vole Balkan jer on je njihova želja-za-želju, ono Drugo kojeg potiskuju duboku u nesvesno, a tu je opet Balkan… Zato su ti napredni Evropljani uvek tako zbunjeni kada se treba rešavati neki problem na Balkanu jer sami Balkanci to ne umeju, to jeste samo prave pizdarije od kojih onda pati i cela Evropa. Tako je recimo bilo sa ratom u Bosni… Rat u Sloveniji i Hrvatskoj je za Evropu bio klasičan napad balkanskog divljaštva na zapadno-demokratske vrednosti, a Srbi su tu najomrženiji eksponenti agresivne i ekspanzionističe tipično-balkanske-iracionalno-nesvesne politike. Evropa je tu morala jasno da ispostavi granicu koja deli svesno od nesvesnog, racionalno od iracionalnog, Apolona od Dionisa itd. No, sa Bosnom već nije bilo tako… Bosna je već pravi Balkan gde živi čudna i egzotična populacija ljudi koji su kulturološki, nacionalno, religijski vrlo izmešani, ali opet u stanju konstantnih podela i opasnosti od sukoba. Ne treba smetnuti sa uma da je Prvi svetski rat počeo upravo u Bosni i od tada je ona, kao i ceo Balkan,  „bure baruta“ i večita opasnost. Kada je počeo rat u Bosni Evropa se opredelila za „bosansku“ stranu, to jeste za muslimansku populaciju koji su jedini želeli da sačuvaju svoju zemlju, dok su Srbi i Hrvati želeli da je rasparčaju i da se svako sa svojim plenom priključi  zemljama-maticama. Evropa je odlučno stala da brani Bosnu i u tu svrhu je bila spremna i da žrtvuje poslednjeg bosanskog Muslimana, današnjeg Bošnjaka. E tu Žižek vidi glavni evropski problem jer Evropa je bila rastrzana u racionalnoj težnji da pomogne Muslimanima, ali i u želji da se „konačno obračuna“ sa iracionalno-azijatskim Balkanom kojeg personifikuju upravo bosanski Muslimani. Naravno, tu su i podsvesni motivi i želje da se neko-Drugi izloži mučenju, a pri tome se sladostrano konstatuje da to rade grozni Srbi, dok se istovremeno izražava veliko sažaljenje i razumevanje za patnju Bošnjaka. Ma zaigralo je srce Nemcima kad su videli koncentracione logore po Bosni, upali u neki postmoderan merak pa bi i oni rado zašenlučili, ali racionalno-demokratske vrednosti i common sense im to naprosto nisu dozvoljavali. Napatila se tu Evropa boreći se sopstvenim frustracijama i nesvesnim potrebama, a svoj svekoliki  bes zbog neostvarenih želja su usmerili na ozloglašene Srbe.

Pokazao se Žižek i kao stručnjak za unutrašnja pitanja samog Balkana gde je iskazao i svoje psiho-analitičke sposobnosti u maniru pravog Lakanovog đaka. Slovenci sebe ne smatraju Balkancima ( a Žižek je Slovenac – prim. aut.) jer su oni oduvek pripadali zapadnoj Evropi, geografski ali i mentalno… Za Slovence na hrvatskoj granici počinje Balkan, za šta opet Hrvati neće ni da čuju jer ni oni sebe ne smatraju balkanskim divljacima. Balkan za Hrvate počinje u Bosni koja opet ne želi biti Balkan jer i ona je sastavni deo moderne Evrope dok Balkan počinje u Srbiji. Ali tu Srbi kažu: trt Milojka, nismo mi Balkan već su to Šiptari koji su poslednji ostatak tursko-islamske imperije i onog podsvesno-azijatskog habitusa sa kojim se Srbija „uspešno“ izborila. I tako Balkan u stvari i nije tradicija  samih Balkanaca već je neki podsvesni ego-trip koji nam nameću EU-ovske zemlje, a u stvari one nesvesno žele taj Balkan kod sebe. Zato valjda Slovenci toliko vole beogradske splavove i trubače…

“BiH de facto nije država”, izjavio je Slavoj Žižek, slovenski filozof, gostujući na televiziji Al Jazeera Balkans.

Žižek je svjestan da su njegove ideje nekonvencionalne i, kako sam kaže ‘užasne’, kada govori o prekrajanju granica, ali smatra da bi male korekcije granica stabilizirale napetosti.

On ne vidi ništa sporno u mogućoj podjeli BiH, tvrdeći da bi do relaksacije odnosa, došlo ‘ukoliko bi se RS priključio Srbiji’.

Žižek također tvrdi da bi Srbija i Kosovo, ali i Makedonija mogle poraditi na razmjeni teritorija, nakon čega bi se onda formirala ‘jedna zajednička albanska država’.

Žižek smatra da mi trenutno plaćamo danak ‘miru koji je bio nametnut odozgo’ i da je sada jasno gdje taj mir ne funkcionira. On kaže da je trenutna situacija neproduktivna i da njoj nema racionalne ekonomske politike.

Moguće prekrajanje granica na prostoru bivše Jugoslavije bi relaksiralo odnose u regiji. Trenutni integrativni faktor je ‘gangsterski biznis’ – kriminal, droga, prostitucija, a Žižek smatra da bi na Balkanu mogli bi biti ekonomija i kultura.

Također, Žižek navodi za pozitivan primjer regionalnu pop glazbu, kao realan faktor ujedinjenja.

(Agencije. 18.05.2013.)

Mislio sam da malo proanaliziram i ove Žižekove bisere, ali mislim da oni sami po sebi dovoljno govore i bez mojih učitavanja… Ovde se ne radi samo o ludilu i otkačenoj svesti jednog prolupanog nadri-filozofa već i o fundamentalnom nedostatku ljudskosti i pijeteta za desetine hiljada ubijenih ljudi radi „mira koji je bio nametnut odozgo“ ili pak radi “relaksacije odnosa“. Sramite se Žižek zbog svoje ne-ljudskosti i nemojte je maskirati u svoje postmoderne zajebancije jer samo pravite budalu od sebe… Ali, znate, i budala je čovek, a vi ste se spustili ispod razine ljudske empatije. Nekada sam bio ponosan što je Žižek „naš“ najveći i napoznatiju filozof u svetu, a danas se sramim što sam vas ikada uopšte i čitao. Ne-ljudsko, odveć ne-ljudsko!

Zlatko Jelisavac:
Autor 20.5.2013. u 07:31

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija