Iz šešira sećanja Ešrefa Zaimbegovića

Slobodan Dukić
Autor 11.11.2020. u 12:57

Iz šešira sećanja Ešrefa Zaimbegovića

foto Flickr

Nedavno je mr. Ešref Zaimbegović, saradnik portala Tacno.net, na facebooku, upalio polemičku žišku, reagujući na knjigu Bila jednom jedna zemlja, u kojoj su ljudi bili bolji, autora Čedomira Petrovića, pisca i dramskog umetnika. Knjigu je objavio Centar za kritičko mišljenje iz Mostara. Petrović piše da, su komunističke vlasti proterale sa državnih fakullteta profesore koji su diplomirali (doktorirali) pre rata. Neće biti! odgovara Zaimbegović, vadeći iz svog šešira sećanja uspomene na profesorski tim Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Učitelja mnogih generacija kao što su bili: Vidoje Veselinović, Živko Kostić, Nikola Čobeljić, Kosta Vasiljević i drugi. Oni su akademske i naučne titule najvišeg ranga stekli pre nego što je partizanska vojska oslobodila Jugoslaviju.

Zaimbegović me podstakao da i ja neku dopišem o ovim profesorima. Tačnije da se setim profesora dr. Koste Vasiljevića iz jednog drugog ugla. Komšijskog. Ličnog. Čika Kostica, kako ga je zvala sirotinja sa Dorćola, starog kraja Beograda, kao što piše u analima Ekonomskog fakulteta u Beogradu, bio je predratni diplomac i doktor ekonomskih nauka. Oba zvanja stekao je u Zagrebu. I kao takav postao profesor Ekonomskog fakulteta. I to kakav. Njegova predavanja punila su amfiteatar Jedan. I da se zna, pokojni dr. Vasiljević, bio je monarhista. Njegova politička uverenja nisu mu smetala da ga u socijalističkoj Jugoslaviji gledaju kao najboljeg bilansistu, tvorca prvog kontnog plana zemlje.

Stanovao je u zgradi do kuće, u kojoj sam dugo živeo. Najpre u podrumu, a onda u teskobnom stanu iznad.  Kao dečaka, baba me je naučila da ga, dok smo dreždili na prozoru, pozdravljam sa “Ljubim ruke čika Kostice!”. Vraćajući se sa predavanja, umeo je da svrati u kafanu. Da sa nogu popije jednu-dve ljute. Zato se malo zanosio, dok je nogama tukao po staroj turskoj kaldrmi. Nisam znao da me utefterisao, prateći moje školovanje. Kad sam se upisao na Ekonomski fakultet, na “A” odsek, odsek Opšte ekonomije, zaustavio me je na ulici i rekao: “Kokane, da odeš u sekretarijat i da kažeš da je profesor Vasiljević kazao da te prebace na “B” odsek”. Na njemu se izučavala ekonomija preduzeća.

Još mi je stari monarhista, koji je redovno i, ne krijući, slavio krsnu slavu kao pravoslavni hrišćanin, napomenuo da se ne otuđim od fakulteta i društvenog i političkog angažmana. Za ono prvo, da predjem na “B” odsek, nisam ga poslušao. Tamo se “do koske” studiralo knjgovodstvo, a ja sam bio šlampav, u tom predmetu, tako da je moja nastavnica u srednjoj školi govorila: “Evo deco, ovo su tačke, mačke i orlove glave”, pokazujući moj pismeni rad. Za drugo sam ga poslušao. Bio sam student, član SKJ. Podpredsednik kluba Ujedinjenih nacija, saradnik “Ekonomista” studentskog lista, Član rukovodstva AIESEC-a , oraganizacije za međunarodnu razmenu studenata. I  partijski sekretar na drugoj i trećoj godini studija. Partijski rukovodilac i kolegama i profesorima.

Znam da su desetke sa potpisom profesora Koste Vasiljevića krasile indekse kasnije odličnih ekonomista. Znam najmanje dvojicu među nima. Rečenog Ešrefa Zaimbegovića i dr. prof. Anta Domazeta. Ali čika Kostica nije trpeo lenjost i neznanje. Starijeg sina Đorđa izbacio je iz kuće. Kaznio ga tako zbog slabih ocena. Đoki, smo mi, deca donosili leba i masti, na krov šupe u kojoj je profesor držao drva. Na tom krovu Đoka je prespavao dve noći. Znam i da je osporio doktorsku disertaciju profesora plagijatora. Reč i ocena ovog monarhiste se uvažavala među kolegama na fakultetu, a plagijatora nije spasla bruke ni partijska knjižica.

Elem, nisu sve posleratne komunističke vlasti bile babaroge. To je, u ovom slučaju, činjenicama i argumentima pokazao Ešref Zaimbegović, kao što kaže prof. dr. Anto Domazet. Slažem se sa Zaimbegovićem i drugima koji govore da je Goli otok bio tamna mrlja na njihovom obrazu. Jeste, trebalo je pokazati muda Moskvi i rezoluciji Informbiroa, ali ako je tačno ono što je u romanu “Vreme vlasti”, napisao Dobrica Ćosić, o stradanjima Golootočana, onda je to neoprostivo za tadašnje vlasti. Tu je Ćosić, rekao bih, pokazao ljudsko i intelektualno poštenje, mada ni u koliko ne delim njegove političke stavove i podršku tzv. srpskoj stvari kojom je kasapljena Bosna. U Srbiji je, nažalost, sve više ćifta i onih naknadne pameti. Za njih su krivci za sve nedaće Srba, Tito, komunisti, partizani…Vrve novine od takvih “dokaza”. Tako se, ovih dana, oglasio, povodom svoje nove knige “Velika prevara” i dr. Borisav Jović, nekadašnji član Predsedništva SFRJ. U prepoznatljivom maniru, ovaj nekadašnji komunista, kome nije smetalo da viri iz Titovog šinjela, piše kako su Srbi debelo prevareni još na Četvrtom Kongresu KPJ, 1928. godine u Drezdenu. Kao tadašnji generalni sekretar Tito je, piše ovaj nekadašnji visoki komunistički funkcioner, odlučio o rasturanju Jugoslavije i obespravljivanjju srpskog naroda. Kako je to tek sad došlo iz dupeta u glavu dr. Joviću i zašto je do sad ćutao, on sam odgovara da nije ćutao i da je skresao u brk i samom Edvardu Kardelju,  i da je zbog toga “sklonjen u inostranstvo”. Naravno, uz debelu apanažu u džepu koja mu nije grebala jajca. Srbijom tako marširaju Jovići i drugi veeeeliki prevaranti. Takvi filistari sutra bi, da Tito skoči iz groba, ponovo vikali iz svega glasa “Mi smo Titovi, Tito je naš”, dok sad ljube u međunožje verskog žreca Irineja.

Slobodan Dukić
Autor 11.11.2020. u 12:57

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija