Otkopani

Autor 4.12.2013. u 10:11

Otkopani

Nedavno pričala mi mati kako su je zvali neki papci telefonom i pretili joj jer ima sina koji piše „protiv RS“ i iznosi „neistine“ o ratu u Bosni devedesetih godina. Majka uredno prijavila policiji da su je zvali neki papci i pretili; policija rekla da su to papci i da nema potrebe da se plaši jer su to kukavice koje zovu telefonom i prete nemoćnoj ženi umesto da joj kontaktiraju sina (meni do sada niko pretio nije sem onih komentatorskih „pošalica“ ispod tekstova, ali šta da se radi…). Prošla moja mati rat u Bosni i izdržala što čelik ne bi podneo i sad joj u „mirnodobskim“ uslovima prete neke budale – kako to? Šta ćeš, po-ratno stanje, a bogami nekima još uvek rat u glavi i genocidna potreba da se drugi-nepodobni-koji nisu-u interesu- izgradnje RS-a-kao etnički čiste teritorije „ubede“ da napuste teritoriju koju su sada zapljunuli/zapišali nosioci novih nacionalnih tendencija i teritorijalnih pretenzija koje su, opet,  jasno izražene za vreme rata i predočene nepodobnim manjinama pa čak i tamo gde je ova manjina bila većina, ali to su samo cifre i statistika koja se lako „reguliše“.

Valja pročitati Gluvi barut Branka Ćopića jer to je još uvek, po mom skromnom mišljenju, najbolji „dokument“ o tome šta se događalo u Bosni za vreme Drugog svetskog rata, a vrlo lako, da ne kažem  prirodno, se tadašnja situacija prenela na devedesete godine prošlog veka i nama bliži rat od onog  iz četrdesetih godina. U periodu postojanja Titove Jugoslavije istorija Drugog svetskog rata je predstavljana po jednom ideološkom modelu – komunističko-partizanskom ili bolje rečeno matricom pobednika; a kada je došla na vlast „druga“ opcija  – nakon krvavog brato-ubilačkog rata koji je bio samo naš bez strane okupatorske sile –  počela je revizija istorije gde su „ispravljene“ mnoge istorijske „nepravde“, pa su tako ustaše i četnici postali preko noći oslobodioci i borci protiv krvoločnih i ateističko-nedomoljubivo raspoloženih partizana. Nadam se da je sada (mada verujem da mi to nećemo doživeti) vreme da se započnu ozbiljna istraživanja o Drugom svetskom ratu kako bi se bolje razumela i situacija kasnijih balkanskih ratova kao i da je vreme za objektivno sagledavanje svih istorijskih okolnosti.

Ima u Gluvom barutu jedna „epizoda“ koja nije na prvi pogled tako bitna, ali se provlači kroz ceo roman – priča o čoveku koji je upucan od strane partizana i revolucionara sa iskustvom borca iz španskog građanskog rata, a koga su popularno zvali Tigar (u narodu poznatiji kao Tiger). E taj Tigar je bio iskreni revolucionar i strašan borac, ali lak na obaraču i nije tolerisao nikakvu „kontrarevoluciju“. Tako mu se jednom suprotstavio neki nesrećnik koji više nije mogao da gleda kako Tigar deli pravde i završio sa metkom u grudima. No, nesrećnik je preživeo i sam se iskopao iz plitkog groba u koga su ga nabrzinu zatrpali i od tada je imao samo jednu želju – ubiti Tigra! Koliko je simbolike u ovom liku iz Gluvog baruta – prosudite sami; možda su ovaj poslednji „naš“ rat vodili upravo ovi „otkopani“.

Ima Ćopić i priču o partizanu posle rata (ima ih više – a njegova životna je jedna od njih – mislim na priču iz Bašte sljezove boje, zaboravio samo joj naziv) koji dolazi da obiđe svoje mrtve drugove na partizanskom groblju i njima u čast ispeče svoj celokupni- skromni stočni fond (mogao je da živi od privilegija zaslužnog borca u revoluciji, ali nije to hteo iz „samo njemu znanih razloga“).  Stajao tako stari revolucionar sa svojom ženom i silnim pečenjem ispred sebe; obukao svoju uniformu i okačio „spomenicu“ i sve nudio da se počaste i sete  njegovih poginulih drugova. Nije plakao, samo mu se jedna suza (kako to samo Ćopić zna da opiše) ljuta iskrila u oku, a toliko ljuta i žestoka da kada bi kanula na zemlju upalila bi se suva letnja trava oko groblja. Nakon što je odao počast drugovima zajedno sa ženom je otišao za Švedsku jer mora se od nečega i živeti…

E sad, što ja ovo sve vama napriča? Ne znam, možda zbog svega što nam se desilo, a ništa nismo naučili i što će nam se opet sve „desiti“; možda zbog moje majke i brata koji živi u Švedskoj; možda zbog mojih drugova koji su „zaspali između dve bitke; možda zbog tebe koji ovo čitaš; možda zbog mog brata Murisa koga još nisu našli, a nadam se da će ga konačno identifikovati u rudniku Tomašica – najviše zbog njega…

A tebi
Zemlja
Kosti izbacila
Brate moj
Otkopani

*****

Kada su zatrpali rudnik kostima
Ja sam se otkopao
U bratovom kaputu
I dnevnikom
U kome je pisalo “Elvira večeras neće doći na most”
I Džonijevi stihovi kombinovani
Gorki okus i Filigrantski pločnici

Autor 4.12.2013. u 10:11

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija