Skidamo se s Kosova

Povezani članci

• Daske koje život znače
• Javna akcija: “Budućnost kakvu zahtjevamo”
• Tko je pomogao otvoriti vrata pakla i pri tome još i zaradio?
• Dan antifašističke borbe: Moramo li u modernim demokracijama strahovati od neofašizma?
• A čovjeka nigdje
• FHP: Institucije u Srbiji nemaju elementarno saosjećanje s porodicama žrtava ratnih zločina

                                                                              Sišli smo s uma u sjajan dan,

                                                                 Providan, dubok, – nama, draga, znan…

                                                                      (Sima Pandurović, Svetkovina)

Pokušali smo ratom da branimo Kosovo, nismo uspeli. I zato govorim o razgraničenju, dok ne bude kasno. A to znači korekciju granica između dve susedne države – Srbije i Albanije, izjavio je za novi broj NIN-a Ivica Dačić, zamenik premijera i ministar policije.

Ovako je govorio Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova, zamenik premijera, predsednik SPS-a, , intelektualna ’gromada’, pomiritelj i spasitelj, politički realista, čovek koji nikada nije rekao ‘ne’ osim kada je rekao ‘da’, buduća legenda srpsko-albanskih pregovora/dogovora itd. Ko zna gde bih stao ukoliko bi nastavio da ređam šta je sve Ivica sada, šta je bio, a šta će tek biti… O liku i delu dotičnog sam pisao prilično puno, i kada sam hteo i kada m to nije bilo po volji, naprosto događaji su me terali. E upravo zbog ‘događaja’ sam odlučio da proanaliziram intervju koji je Ivica dao za novi broj NIN-a. Unapred upozoravam sve one koji imaju slabo srce, loš želudac i probavni trakt, IQ iznad 80, solidnu memoriju pa se sećaju dotičnog iz devedesetih na primer, da sa krajnjim oprezom pristupe ovom analitičkom eksperimentu. Ako ste spremni krećemo…

Dakle, Ivica Dačić, smatra – pogledaj citat gore – kao već čuveni pacifista i antiratni trudbenik, da rat nikome dobra nije doneo, osobito ako ratuješ sa narodom (Albancima) koji živi na Kosovu, a ne sa ‘onima’ iz Albanije. U stvari, da je Srbija znala, ili tadašnja Jugoslavija, – mada je bilo teorija o ‚velikoj Albaniji’-  ko stoji iza kosovskih pobuna drugačije bi se ponašala. Ko zna, možda bi se zavijorila srpska zastava u Tirani ili u Draču, pa bi onda videli ko bi smeo da dira naše Kosovo. No, šta je bilo bilo je, sada Srbija, po Dačićevoj interpretaciji, želi da podeli Kosovo sa Albanijom pošto ratna opcija nije ‘upalila’ sa obzirom da Srbija nije znala protiv koga u stvari ratuje. Danas, kada se ‘sve zna’, Srbija treba da pregovara sa Albanijom o razgraničenju i to, kako zloslutno nagoveštava Ivica, ”dok ne bude kasno”. Zna Ivica da ratna opasnost još uvek postoji, osobito sada kada se sve zna, zato on i želi da Srbija i Albanija što pre postignu kompromis, to jeste dogovore se o podeli Kosova. Šta ima da se pitaju Albanci ili Srbi na samom Kosovu? Nema tu trt-mrt, dva zeca-tri zeca, ima da slušaju i uživaju dok Ivica ’gine’ za njihov zajednički interes.

– Potrebno je razgraničenje između Srbije i Albanije, to je jedina realna opcija. Srbija nije ni trebalo da prizna nikog drugog kao pregovarača s druge strane osim Albanije. Zar smo mi stvarno naivni da mislimo da će Kosovo opstati kao nezavisna, samostalna država? – rekao je lider SPS. A, šta sada kažete? Ovakav retorički ’luping’ i dijalektički obrt – da ne kažem kopernikanski – je teško i zamisliti. Ponovo naš Ivica konstatuje da je Srbija odmah trebala da prizna Albance iz Albanije kao pregovarače i tako izbaci iz igre kosovske Albance. Svima je jasno da će Kosovo, pošto ga je priznalo ’nešto-malo-država-koje-u prncipu-ne znaju-šta čine’, uskoro da odustane od svog nezavisnog statusa i pripoji se matici Albaniji. Gem-set- meč, teniskim žargonom rečeno! Teško da bi i Novak Đoković ovako uspeo da ’poentira’ kao naš vrli Ivica, ali ako mislite da je ovde kraj onda se grdno varate jer dotični se, u stvari, samo ’zagrejavao’ za meč koji tek predstoji.

On (Ivica Dačić- primedba autora) je izneo pretpostavku da će se Kosovo priključiti Albaniji, kao što bi to uradila Republika Srpska. – Čekajte, ako sutra Republika Srpska na referendumu donese odluku o otcepljenju, šta će oni biti? Nezavisna država ili će doneti odluku o priključenju i zajedničkom životu sa Srbijom? To je normalno, zato što je to isti narod. Pa šta, sad, u Prištini i Tirani žive različiti Albanci? Oni sada nama pričaju o multietničkom Kosovu?! Našem narodu ne trebaju bajke o multietničkom životu – rekao je Dačić.   Nadam se da sada vidite ’u kome grmu leži zec’ i za šta nas je Ivica  pripremao celo vreme. Dosta je bilo bajki o multietničkom životu; dosta smo se mi zavaravali da možemo živeti sa Albancima na Kosovu! Kao što u Prištini žive Albanci tako isto, mudro zaključuje Ivica, Albanci žive i u Tirani i to je jasno kao dan. Isto je tako jasno da u Republici Srpskoj žive Srbi kao i u Srbiji i ako saberete dva plus dva lako ćete i sami doći do rešenja. Zamislite da se sutra ’desi’ referendum – mada se to neće desiti jer Srbija poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Bosne  – i Srbi iz  Srpske odluče da se pripoje ’maćehi’ Srbiji ili pak majci Rusiji. Nema tog ’Dejtona’ ili ne znam ti kakve ’Međuanarodne zajednice’ koja će sprečiti Srbe da ne krenu za Srbiju ili pak Rusiju (Seobe od Crnjanskog). Samo što ovog puta Srbi ’nose’ i svoju zemlju i pripajaju je matici, ruskoj ili srpskoj nije ni toliko važno. Ako nam već odlazi Kosovo i pripaja se Albaniji, onda daj i mi da nešto ’ućarimo’. Eto Republika Srpska, na primer, je odlična zamena za Kosovo, uz dužno poštovanje suvereniteta i tertorijalnog integriteta bosanske države.

 – Na pitanje novinara NIN-a zašto misli da je lakše podeliti Kosovo između Albanije i Srbije, nego Srbije i kosovskih vlasti, Dačić kaže da su Albanci na Kosovu nacionalna manjina Albanije. Opet se vraćamo na ’razigranu’ dijalektiku Ivicinog blistavog uma.  Nije uvek lako proniknuti u smisao Ivicinih misaonih ’bravura’, a osobito ove ”… da su Albanci na Kosovu nacionalna manjina Albanije”. Šta je ’pesnik-mislilac’ hteo da kaže? Da li to implicira da su Srbi na Kosovu nacionalna manjina Srbije? Mislim da ja nisam dorastao ovim intelektualnim visinama i da je bolje da ne tumačim ovaj stav. Zato odustajem i ostavljam čitaocima da pokušaju da reše ovu ‚mozgalicu’.

Na kraju bih, uz vaše dopuštenje, citirao završne reči Ivice Dačića koje mi odjekuju u ušima kao neka ‚mantra’, a odnose se na podelu Kosova: – Sad neko kaže da su to ideje 19. veka. Možda jesu ali su to ideje koje su primenili Slovenci i Hrvati, pa i Crnogorci, na kraju krajeva. Ja na ovome ne mogu da dobijem političke poene i ne tražim ih. Samo, naš narod mora da stavi tačku na probleme koji predstavljaju rak-ranu. Dalje ne možemo vezani za prošlost. Ako samo prošlost postoji, mi nemamo budućnost – kaže Dačić.

Ja ovim rečima nemam šta da dodam… Čovek je govorio i njegove reči znače mnogo više od ovih mojih jadnih analiza. Za kraj bih, vezujući se za Ivicine meditacije o prošlosti i budućnosti, samo rekao: Ako kaniš pobijediti onda ne smiješ izgubiti! Napred Ivice, povedi nas u svetlu budućnost…