Tvrda stolica

Povezani članci

• U Mostar ako kreneš
• Potresna ispovijest iz ruskog zatvora: Fašizam u srcu zatvorske Rusije, odavde niko ne izlazi živ
• Intervju – fra Drago Bojić: Proces katarze nije još ni otpočeo
• Ladislav Babić: Zašto?
• Tri Hrvata, pet stranaka, a svi – „suverenisti“
• Jezični rasizam sa „znanstvenim“ pokrićem

 Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je večeras da niko nikada na sastancima u Brisleu nije otvarao pitanje stolice za Kosovo i Metohiju u Ujedinjenim nacijama, naglasivši da Srbija to pitanje nije otvarala.

 (Tanjug, 24.01.2013.)

Mora se verovati premijeru Ivici Dačiću na reč… Za Kosovo nema stolice u UN-u dok god ne popiju ricinus ili tako nešto gadno i gorko,  pa tek onda mogu dobiti stolicu. Do tada, Šiptari, ima da vam oči ispadnu od tvrde stolice pregovaračke… Tako je nekako govorio Premijer nošen svojom analno-tipskom inspiracijom, a oči širom otvorio da se vide muke,  od dana i noći probdevenih u klozetu , dok se patio (i još pati) sa svojom stolicom.  Gadna je to “stvar”- tvrda stolica, noćima ne spavaš, konstipacije, znoj te hladan probija, oči ti ispadaju, ali moraš podneti radi viših interesa. Al’ zato meraka kada muke prođu, ma dao bi Premijer za tu sreću i Kosovo ravno, sa sve Metohijom…

Spominjao je Premijer, skoro, da je moguće da Šiptari dobiju stolicu ali ukoliko nam ustupe sever Kosova, a onda mogu vala i do UN-a i tamo da se otpuštaju koliko hoće. Kad je za to čuo Koštunica Vojislav, koji se nije pošteno olakšao već dosta godinica, potresla mu se utroba, pa ne može da veruje. Zar on koji je toliko dugo trpeo sopstvenu tvrdoću sada da gleda kako Ivica stolicu Kosovu daje? E pa ne može, majčin sine! Odmah je Voja zatražio ostavku premijera jer je ovaj očigledno podlegao pritiscima olakšavajućih okolnosti i zaboravio šta su muke junačke. ”Moj glas je mek, ali mi je zato stolica tvrda” – povikao je Koštunica i zatražio, podhitno, da se Dačić dokaže i pokaže da li je njegova stolica još uvek tvrda. Ma skočila bre sva patriotska Srbija da brani svoju tvrdost, pa makar nas to i glave koštalo. Ne damo mi našu stolicu nikom!

Skočio i predsednik Toma, ali i odmah seo da se ne vidi onako gologuz – ne može on kao nekada da golotinju  prikazuje – pantalone do kolena, a u ruci Platformu drži. Suza tvrda suzu stiže, ali hrabro podnosi Toma muke svoje… “Zar sam ja zato Platformu pisao da sada drugi svoju zadnjicu njome brišu” – kliknuo je Toma. “Ako će neko da se briše Platformom to sam onda ja i neću dozvoliti da tamo neki mekoseri meni govore kako treba da nuždu vršim. Ići ću na pregovore sa Jahjagom i reći ću joj u lice da za stolicu moraju Šiptari, pardon, kosovski Albanci,  barem sever Kosova da nam daju i sve srpske manastire.”Javnost je zanemela… Podrška Predsedniku stiže sa svih strana dok gasovi južni Srbijom se šire… Sve u ritmu koračnice: Prd prd pr pr prd prd prd pr pr prd: ta na tananana  nana na…

“Nikad” – povikao je premijer Ivica. “Moje srce je meko, al’ mi je zato još uvek stolica tvrda” – rekao je Premijer i pokajnički se zagledao u daljinu. Onda nas je pogledao svojim velikim očima i nastavio: “Odgovorno tvrdim, volim i ja vas”! “Kosovo je naše!” “Niko ne sme da vas bije! “ Živeo Sloba i svetska konstipacija!”

“Potpredsednica Vlade Srbije zadužena za evropske integracije Suzana Grubješić izjavila je večeras da stolica za Kosovo u UN nikada nije bila tema, niti uslov za dobijanje datuma za početak pregovora sa EU i ocenila da su šanse Srbije da dobije taj datum u junu velike.” (Tanjug, 24.01.2013.)

Druga Srbija, koja je u međuvremu napravila pakt sa Prvom Srbijom (mada ima i Treća Srbija – konspirativna organizacija sa istoričarem Čedomirom Antićem na čelu koja se bori za to da Novi Sad postane glavni grad Srbije jer je glupo da bude glavni grad Vojvodine) i ušla u vlast, sada se bori da olakša Srbiji i uvede nas u EU. Konstipacije, na duge staze, mogu dovesti do velikih komplikacija, a to su shvatili i ovi iz Prve Srbije pa se i oni zalažu za relaksaciju (mekši pristup) odnosa sa EU. Tragovi velike borbe sa tvrdom stolicom osobito su vidni na licu ministra vanjskih poslova-koordinatoru svih tajnih službi-prvom podpredsedniku vlade-borcu protiv korupcije  – Aleksandru Vučiću. Te njegove velike oči nam svedoče o noćobdenjima i velikim mukama koje je trpeo naš Eliot Nes. Jednog dana je Aca presavio toalet papir preko ruke i rekao: “Dosta više tog sranja od kog više ne mogu da živim, hajde malo da omekšamo i integrišemo se u evropske tokove”. No, Aca jeste omekšao prema Evropi,  ali je zato ostao tvrd i nepokolebljiv u borbi protiv korupcije i domaćih tajkunskih izrabljivača. Za Evropu mek, al’ za korupciju tvrd! Njegov neljudski bes prvi je osetio domaći tajkun Mišković koji je već odavno omekšao i postao kao “bakin kolač”, to jeste mek ko dekin… Mislio Mišković da mu niko ništa ne može, ali trt… Eto ga sada u zatvoru i tamo će verovatno još dugo ostati.

Na kraju sam i ja, sa suzama u očima, prihvatio realnost i rekao sebi: Da, ja imam  tvrdu stolicu!