Uhapsilo Mladića

Autor 5.6.2011. u 09:22

Uhapsilo Mladića

Bezbednosno Informativna agencija danas u 11 sati uhapsila je Ratka Mladića, saznaje “Blic”. Mladić je uhapšen u Lazarevu kod Zrenjanina, a koristio je lažna dokumenta pod imenom Milorad Komadić.

Lazarevo je selo u blizini Zrenjanina, grada u kome radim i obitavam. U Lazarevu sam bio samo jedanput i to kada sam bio ‘volonter-kontrolor’ na nekim izborima… Sećam se da su meštani dosta nervozno delovali na naše prisustvo i da su tražili od nas da se pomerimo od glasačkog mesta. Mi volonteri nismo bili zaposleni kao kontrolori već smo samoinicijativno hteli da vidimo koliko će ljudi doista glasati. Na kraju je morala intervenisati i policija koja nas je zamolila da ne provociramo građane – što mi nismo ni činili – a njima su objasnili da mi imamo pravo da budemo tu jer ne ometamo glasanje i nalazimo se na zakonom utvrđenoj udaljenosti od glasačkog mesta. Potom su nam milicajci objasnili da su meštani Lazareva malo ‘čudni’ ljudi i da ne vole strance. Obavili smo ono što smo imali i otišli iz sela. Možda sam u životu još nekoliko puta prošao kroz to selo koje će sada ući u sudske i istorijske anale kao mesto gde je uhapšen general Ratko Mladić.

Pre dve-tri godine šetao sam se uveče praznim zrenjaninskim ulicama. Prolazio sam se pored napuštene vojne kasarne kada sam video jedan osvetljen prozor na bivšoj spavaonici. Zastao sam i zagledao se u svetlo unutar kojeg se nazirala silueta nekog čoveka. Učinila mi se poznata ta silueta, kao da sam je već negde video, nešto poput čuvenog ‘lika’ Hičkoka iza vrata sa ‘mlečnim’ staklom. Nešto me je vuklo da proverim o kome se radi i preskočio sam ogradu. Popeo sam se do prvog sprata i otvorio vrata ispod kojih je probijalo električno svetlo. U praznoj spavaonici bio je samo jedan krevet, sto i stolica na kojoj je sedeo neki sed čovek i nešto pisao. – Dobro veče – rekao sam bojažljivo. Polako se okrenuo i mirno mi odgovorio – dobro veče. Tada sam shvatio ko je čovek za stolom. Bio je to glavom i bradom general Ratko Mladić. – Šta vam treba?– upitao je general Mladić, a ja sam umesto odgovora pobegao glavom bez obzira. Trčao sam mračnim zrenjaninskim ulicama dok mi je u ušima odzvanjalo – šta vam treba? Probudio sam se ujutru sav u znoju i sa olakšanjem shvatio da je to bio samo san, čudan i jeziv, ali ipak samo san. Upalio sam televizor i prvo što sam čuo bila je vest da je policija sinoć pretražila zgradu vojne kasarne u Zrenjaninu jer se sumnja da je tu bio Ratko Mladić. Ledena jeza mi je krenula uz kičmu i dugo sam ležao u krevetu razmišljajući da li je to bio doista samo san? Možda su naši snovi i java više povezani nego što to mi mislimo.         

«Sad se setih onog vica kad zivotinje u sumi pricaju gde ce ko za 1. maj….  Uglavnom medved na kraju kaze: ja cu kod mojih u Lazarevo!» Ovaj vic sam preneo sa facebook-a, a ispričao-napisao ga je moj drugar iz Zrenjanina. Sjajno, zar ne!?

Čudno, toliko sam pričao, pisao, razmišljao o Ratku Mladiću, a sada kada je uhapšen ne osećam ništa – ni tugu ni sreću. Mnogo veći doživljaj mi je bilo hapšenje Radovana Karadžića, bilo je nekako uzbudljivije, sa više sjaja i glamura. Kada se pojavila prva fotografija Karadžića i kada sam video tu bradatu kreaturu, koja je sebe predstavljala kao Dragan Dabić – doktor alternativne medicine, bio sam ushićen jer je sve delovalo kao neki triler. A ovo hapšenje Mladića prošlo mi je nekako metiljavo i uobičajeno kao da se radi o nekom nevažnom kriminalcu. Uhapsili su ‘nekog’ Milorada Komadića za koga se ispostavilo da je toliko traženi general Mladić i to u selu Lazarevu u blizini Zrenjanina. Prozaično, da ne kažem banalno i pomalo patetično…

Skoro sam saznao kako je poginuo moj prijatelj Asaf Muranović o kome sam već pisao. Kažu da ga je ubio pijani vojnik ispred autobusa koji je vozio Muslimane u logor; ubili su i njega i oca. To sam saznao posle dvadeset godina… O mom bratu Murisu Mušiću ne znam ni danas skoro ništa. Ubijen je negde u okolini Prijedora i to je to.

Ima li sada neke pravde u tome što je uhapšen čovek koji je odgovoran za hiljade mrtvih ljudi u Bosni? Ne znam. Ja ne osećam ništa jer pravda, ako je ima, ne donosi i pomirenje. Nema moga brata kao ni mnogih koji se neće nikada vratiti. Ne znam ni gde je sahranjen. Želje za pravdom je bilo sve do hapšenja poslednjeg od ‘najvećih’ majstora smrti. Sada je ostala samo tuga…

Tagovi:
Autor 5.6.2011. u 09:22

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija