Umete li da brojite?

Zlatko Jelisavac
Autor 14.1.2014. u 08:09

Umete li da brojite?

Lepo je to, po običaju, napisao Viktor Ivančić… Treba propagirati odozdo, a ne odozgo…  Treba regrutovati nezadovoljstvo, ali ne preko političke “elite” već preko neposrednih nezadovoljnika.

Piše: Zlatko Jelisavac

Zamislimo, isključivo zabave radi (jer mi, za razliku od lijepog broja novinskih kolumnista, nije namjera baviti se agitacijom), da nad terminom „nacionalno jedinstvo“, kao i u slučaju one „narodne volje“, obavimo malu retoričku sabotažu, pa umjesto jedinstva umetnemo solidarnost, a nacionalno zamijenimo klasnim, i potom, prelazeći s riječi na djela, tu klasnu solidarnost – koja je dakle stupila na mjesto nacionalnog jedinstva – propagiramo odozdo, umjesto odozgo. Epilog takve inicijative, u odnosu na aktualne prijedloge, mogao bi ispasti zapanjujuće sličan: kada bi, naime, klasna solidarnost, potaknuta odozdo, doista zaživjela, sadašnje bi se političke elite po svemu sudeći konačno ujedinile, tako što bi bile zbrisane. (Viktor Ivančić, Protiv nacionalnog jedinstva, Tačno.net)

U ovo predizborno vreme  (a kad kod nas nije predizborno vreme)ponovo, po ko zna koji put gledamo&slušamo  otrcanu predstavu političara u kojoj se oni tako prenemažu na sceni puni “razumevanja” za probleme građanki&građana, a pri tome, ustvari, osluškuju nam puls kako bi osetili jesmo li spremni za još jedno izborno ludilo. A mi, opet, uvek nekako bezvoljni i nespremni, ali kad nam vođa-gazda-veliki brat očita par političkih lekcija odmah se ‘vatamo u kolo i budimo se puni izbornog elana. Tada Srbija postaje regrutni centar u kome se love neodlučni kako bi im se objasnilo da je njihova neodlučnost loša po društvo, neozbiljna, pa ako hoćete i nepatriotski- neodgovorna.  Izborno-politička regrutacija najedanput postaje svevideća i svepristuna (mada je, opet kažem, ustvari stalno tu) i izborna apstinencija naprosto ne dolazi u obzir: Ima da glasaš, bre, pa makar i uništio izborni listić ili ga pretvorio u “beli” i na njemu napisao Teofil Pančić forever, na primer…

Ako je ova trenutna vlast iole socijalno odgovorna onda sigurno neće bespotrebno trošiti novce građana na izbore koji i onako neće ništa promeniti, osim što će SNS ostvariti istorijski uspeh i uzeti više glasova od svih političkih stranaka zajedno. Ako već želite uštedeti novce, u ovo doba ekonomske krize, onda nemojte trošiti milione na kampanje i ubeđivanje građana jer će i onako glasati za vas. Imate sve pod nogama, šta još hoćete? Kažete da najjača politička partija mora imati mesto premijera vlade; pa što  niste taj stav zastupali na prošlim izborima i rekli SPS-u: Ili Vučić premijer ili ništa! Sad ste se setili da možete imati i premijersko mesto…  No, svi sada čekaju amin neprikosnovenog prvog podpredsednika vlade (PPV) – dalje da ne nabrajam sve funkcije koje ovaj čovek obnaša –  koji će konačno presuditi Srbiji: Idete na izbore ili ne!

Ako mene pitate, odmah da vam kažem: Ne pada mi na pamet da izađem na buduće izbore…  Neću glasati pa makar mi obećali tonu čvaraka i to bez holesterola. A za buduće “sigurne glasove” imam sledeće pitanje: Pa dobro, koliko puta treba da vas zeznu (zajebu) da shvatite da vas zezaju (zajebavaju)?! Pogledajte samo te kreature što sebe nazivaju političarima. Koliko ste puta zažalili što ste glasali za njih, a opet ćete… Ja ne mogu da razumem tu količinu mazohizma i želje za samodestrukcijom, a još teže je podnosim. Šta hoćete još da vam urade, a što već nisu uradili više puta? Hoćete da budete opljačkani, zatvoreni, odvedeni u rat, osakaćeni, osramoćeni, ubijeni; imate svog favorita, eno ga smeši se sa bilborda; obukao lepo odelo, namestili mu frizuru i osmeh, rekao bi čovek uvezlo ga iz neke skandinavske države, a ono isto ono đubre zbog kojeg smo se toliko namučili.

Lepo je to, po običaju, napisao Viktor Ivančić… Treba propagirati odozdo, a ne odozgo…  Treba regrutovati nezadovoljstvo, ali ne preko političke “elite” već preko neposrednih nezadovoljnika. Za našu bedu nije kriv nedostatak nacionalnog jedinstva i narodske “samosvesti” već upravo to što smo slušali ludake koji su nas ubeđivali da će se kroz odbranu nacionalnog identite rešiti svi problemi. I šta se desilo? Tonuli smo samo više i dublje… Trgnite se ljudi i pogledajte u svoje novčanike. Da li smeš pogledati svom detetu u oči kada nemaš da mu daš novaca za užinu ili mesečnu kartu za bus? Ko ti je kriv za to? Pa isti onaj koji te ubeđivao da ti je Slovenac ili Hrvat ukrao pare i upropastio ti život; isti onaj za koga ćeš sutra da glasaš. Stvar je vrlo prosta, a komplikovanom je čine upravo političari koji nam se nameću kao neophodna karika u društvenom lancu; nisu nam neophodni, verujte mi na reč, samo se tako žele pokazati jer znaju kada shvatimo da nam više ne trebaju da će otpasti kao čir sa našeg tela.

U filmu Voltera Hila Ratnici podzemlja, na samom početku, jedan od vođa gradskih bandi dolazi na ideju da ujedini sve bande u jednu jer bi na taj način preuzeli kontrolu nad gradom. Zato ih i pita na “konvenciji” gde su se okupili predstavnici bandi: Da li umete da brojite?  U gradu postoji 50000 uličnih boraca/vojnika, dok policajaca jedva da ima 20000… Budućnost je naša, samo ako umete da brojite!

Da, stvari su ponekada vrlo jednostavne, samo je potrebno pogledati ih iz pravog ugla. Treba poći odozdo, od stomaka – osetiti mučninu, pa preko srca – da li to stvarno osećate i imate li hrabrosti da se borite, do glave ili razuma – kada shvatite da “umete da brojite” i povežete dva i dva… A kada imate “vrelo srce i hladan razum” (kako je to Niče “propagirao) onda ste nepobediva sila koju više ne može zavarati ni jedan političar! Budućnost je naša, samo ako umete da brojite!

 

Zlatko Jelisavac
Autor 14.1.2014. u 08:09

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija