ZAKUCAVANJE

Autor 30.3.2011. u 03:44

ZAKUCAVANJE

Samo nekoliko dana nakon pompeznog „zakucavanja“ pobede i trijumfa srbijanskog tenisera Novaka Đokovića na Australian Open-u u Melburnu, otpočela je velika sezona „zakucavanja“ u Srbiji. Mi Srbi smo poznati po tome što znamo da ga „zakucamo“ prvenstveno sebi ali i drugima. I taman kada pomislih da smo kao narod usavršili ovaj „pokret“, iznenadi me inovativnost mojih sunarodnika, građana/ki Srbije. I uvek se ispočetka prijatno iznenadim i istovremeno prenerazim. Iskoristiću ovu jedinstvenu priliku da Vama, svojim vernim čitaocima, predstavim svoju listu 10 naj zakucavanja u „modernoj“ Srbiji, budućem kandidatu za članstvo u EU, u poslednjih nekoliko meseci.

Deseto mesto pripada ministru Škundriću. Nakon emitovanja još jedne od „priča“ u serijalu „Insajder“ B92, ministar je pokazao da ima neke zajedničke osobine, kao i većina ministara u Vladi “Belke”, sa ex predsednikom SCG i ex premijerom Srbije, Vojom Koštunicom, a to je „neobaveštenost“. Još jedan primer „ministrovanja“ u Srbiji. Žalosno je što se naša vlast, baš kao i građani Srbije, informiše putem medija. No, dobro je da se Škundrić informisao na vreme tj. pre nego što je ugledao plakat kojim je oblepljena „prestonica“ Kolubare, Lazarevac. Radi se o plakatu na kojem „stoji“ rečenica „Uključi mozak, isključi B92!“. Bojim se i za zdravlje Koštunicinog kadra, Dragana Tomića. Nije mu lako bez obzira što ne znamo koliko je “težak”. Uh…zakucavanje.

Deveto mesto pripada još jednom Koštunicinom drugu, DB-ovcu i „punačkom“ generalu ex VJ, a i VS, Aci Tomiću. Nakon (ne)obraćanja „Specijalnom sudu“ u procesu „Đinđić“, marta 2007. godine (nisu znali gde živi u tom trenutku), Aca Tomić je pre par dana priveden (pronašli su mu adresu stanovanja) na saslušanje i ubrzo nakon toga pušten obzirom da nije mogao da se „seti“ gde se krije najtraženiji ‘aški (kako bi to rekao Rasim) optuženik za ratne zločine na ovim prostorima, đeneral Ratko Mladić. Uh, al ih je zakucao.

Mesto br. „(n)osam“ pripada borcu za “opstanak” Luke Beograd (otplovila), borcu za očuvanje platana (posečeni), bivšem saradniku Zorana Đinđića (ubijen), dramaturgu Čedomiru Jovanoviću. Dovoljno za zakucavanje.

Sedmo mesto pripada ministru Svetozaru Čipliću. Samo nekoliko meseci nakon kritike upućene na rad ministra, a zatim i ostavke državnog sekretara, Marka Karadžića, ministarstvo ovog „sjajnog ministra“ napustio je i njegov pomoćnik, Petar Antić. Antić je svojom izjavom u emisiji „Kažiprst“ B92 ponovio ono što je onomad rekao i Mare, a to je da je „ovaj“ Čiplić niko drugi do običan neradnik i neprofesionalac i optužio istog za nepotizam i nesavesno, ali svesno rukovođenje finansijama ministarstva. Pobogu, zar “otvarača” Parade ponosa u Beogradu tako nagrditi. Kakvo zakucavanje.

Šestica pripada ex grobaru i ex radikalu, demokratskom naprednjaku Tomi Nikoliću. Nastao kloniranjem od levog jajeta Vojislava Šešelja, ovaj dugogodišnji borac za Veliku Srbiju i član Vlade Srbije u vreme “onoga pod lipom” u Požarevcu gradu (ako je uopšte tamo), rešio je da uz pomoć „bageriste“ iz Čačka, magistra Velje Ilića, promeni Srbiju i istu uvede u Evropsku Uniju sa sve “govedinom”. Zajedno sa svojim „saradnikom“ punijih usana (stalno vlažnih zbog čestog oblizivanja), Aleksandom Vučićem, rešio je da 5. Februara zada konačan udarac vlastodršcima u Srbiji. Nakon uspešnog „skupljanja“ kamenica po Beogradskim ulicama od strane „nezaposlene omladine“ u akciji „Parada ponosa“ prošle godine, sledi akcija „Napred sa „novom“ i „naprednom“ Srbijom“ čije trajanje nije određeno, a po svemu sudeći biće okončano smanjenjem broja poslanika u „glasačkoj mašini“. Biće to sjajno zakucavanje.

Mesto broj „pet“ pripada najboljem slušaocu, šetaču, bivšem novinaru i bivšem Novopazarcu, lovcu na Hadžića i Mladića, ministru Rasimu Ljajiću. Samo nekoliko dana pošto je medijima saopštio da se „umalo“ razboleo nakon „priča“ u Leskovcu, nastavljajući dalje svoje putešestvije po Srbiji, ministar Ljajić je javnost „oduševio“ vešću da se povlači sa mesta ministra (koj put, more?), a svoju političku karijeru nastavlja stranačkim aktivizmom. Meni se nekako čini da ovaj „lik“ svoje trenutno „mesto“ ministra i tek kako koristi upravo za promociju sebe i svoje stranke. Ovako učestale posete gradovima Srbije na račun poreskih obveznika i sučeljavanje sa jadnim i gladnim poreskim obveznicima, bez adekvatne reakcije „resornog“ ministarstva na prikupljene probleme na terenu, u najmanju ruku liči na predizbornu kampanju jednog srbijanskog “socijaldemokrate”. Zakucavanje.

Četvrto mesto zaslužno pripada „prosvetarima“. Ovi školovani i učeni ljudi tokom poslednjih 20 godina tranzicije ako su išta naučili decu u Srbiji to je kako se (ne)zakonito štrajkuje. Ko o čemu kurva o poštenju, vojnik o skraćenju, a „prosvetari“ o većim platama i to, ako se može, za oko 25%. Došlo je krajnje vreme za „malu“ rokadu. Obzirom da je školstvo u Srbiji katastrofalno i da deca iz škola izlaze znatno nekulturnija i gluplja no što su u iste ušla, najbolje rešenje za „novonastalu“ situaciju bi bilo: „prosvetare“ zaposliti za kasama u Delta Maxi, a istovremeno „kasirke“ i „magacionere“ postaviti na njihova mesta u školskim učionicama. Sve bi manje više ostalo nepromenjeno s tim što bi budžet bio rasterećeniji. Ministar Obradović bi lepše spavao i manje opterećivao svoj poluzakržljali mozak, ex Maxijevi radnici bi „pevali“ za plate koje bi primali od „države“, prosvetri bi nastavili da štrajkuju u „novom okruženju“ i novonastalim okolnostima, a Vlada bi „stalni“ problem „štrajkova“ prebacila Miškoviću da se on sa njim jebava. Zakucavanje.

Treće mesto pripada hirurgu za životnu sredinu, magu srbijanskog “biznisa” i ministru koji redovno posećuje koncertna dešavanja u Beogradu, Subotičaninu, Oliveru Duliću. Samo par nedelja pošto je “Pištaljka” objavila sa koliko i kojim “vladinim preduzećima” iz Subotice i okoline posluje Dulićeva “kompanija”, minister je optužen i za preterano spremanje Srbije. Pored toga što je “očistio” i dalje jako prljavu Srbiju, Dulić je “pročistio” i njen budžet za oko pola miliona evra. Sića, ali i dobro zakucavanje.

Drugo mesto pripada Zoranu Bulatoviću, predsednik Udruženja tekstilnih radnika Novog Pazara. Nakon što je sebi odsekao prst tokom štrajka u aprilu 2009. godine u Tekstilnom kombinatu Raška, ovaj smeli “borac” za prava radničke klase u “privatizovanoj” Srbiji, u znak solidarnosti sa svojim istomišljenikom Haklom Društincem, sebi je zakucao esker u ruku prekrivši ga pamučnom maramicom “paloma”. Inteligentno odsecanje, a zatim i zakucavanje. Odgovor ljudi iz resornog ministarstva Rasima Ljajića (to je onaj što šeta po Srbiji i sluša tužne priče građana) poručili su štrajkačima iz Iskra metala da mogu da ga “duvaju”! Duplo zakucavanje.

I na kraju prvo mesto pripada sada već bivšem ministru zdravlja i mom omiljenom liku iz grupe onih koji nas već godinama karaju sa 17 i plus, Tomici Milosavljeviću. Nakon punih 8 (i plus) godina, ovaj „izuzetan“ stručnjak (ekspert bre!) i doktor medicine, srbijanskoj javnosti poznat kroz mnogobrojne reformske poteze, napustio je političku „scenu“ Srbije za samo 2 (i plus) minuta navodeći da to čini iz „duboko“ ličnih razloga. Da li su to možda Natalija Tešić, devojčica stara 16 meseci, stradala zbog loše dijagnoze doktorke u Domu zdravlja, četrnaestogodišnji Dalibor Havlek iz Rume umro nakon loše urađene gastroskopije, trogodišnja Anja Grahovac iz Beograda umrla nakon operacije oka, devetnaestogodišnja Jelica Radović umrla nakon operacije čukljeva, dečak koji je umro posle operacije krajnika ili beba umrla posle operacije od sepse? Odgovornost? Savest? Ma kakvi. Taj nije imao i nema savesti. 
Priznanje reformiranom srbijanskom zdravstvu, ovaj sada već bivši minister u Vladi Srbije, “predao” je prošle godine u Minhenu nakon uspešno obavljene operacije diskushernije. Nadam se da niste zaboravili i slavno “izvinjenje” novinarima zbog svog nedoličnog ponašanja u “odnosu” sa njima, kao ni nabavku “velikog broja” vakcina za borbu protiv “svinjećeg gripa” koje ste “zamalo” mogli da dobijete za Dž u Maxiju uz račun dobijen kupovinom artikala u iznosu preko hiljadu dinara. Svojim mnogobrojnim reformskim potezima ovaj lik je za vreme svog mandata “zakucao” zdravstvo u Srbiji. Bravo majstore. 

Dakle, nadam se da će se sezona “zakucavanja” nastaviti i da će ovaj, nadasve glup i konfuzan narod, spoznati muke Isusove. Uh, popizdeće pukovnik Anfilohije bude li vid’o ovo “zakucavanje”.

Tagovi:
Autor 30.3.2011. u 03:44