CVETOVI SLAVE

Povezani članci

• Samostalna izložba “Plovidba“ skulptorice Lejle Ćehajić u Počitelju
• Književan tribina “Slavonska rapsodija” u Tuzli
• Muzej književnosti i pozorišne umjetnosti obilježava “15 godina od smrti Izeta Sarajlića”
• Ecija Ojdanić: Tamo gdje umire kazalište, umire i kultura
• Aleksandar Ilić: Misija umetnosti u vremenu otuđenosti i vladavine Zlatnog teleta
• Roko Markovina: Requiem aeternam Starome mostu u Mostaru

Oni spavaju svi do jednog, redom,
U plitkom grobu, neskrštenih ruku,
Bez svog pokrova i pod teškom bedom,
I trunu mirno kao u sanduku.

Oni spavaju, nesebični, blagi,
S ranama živim i mrtvim očima,
Velike duše kao kamen dragi,
Večita pesma koju im otima.

Oni spavaju, ti naši sinovi,
U svojoj krvi, bezbrižni k’o tići,
Zaboravljeni k’o mrtvi krinovi,
I ponositi k’o stari plemići.

Oni spavaju po Balkanu celom,
Za dobro tudje, za spas svog plemena:
Nikad ne behu sa zastavom belom,
Ti mladi momci velikog vremena!

Oni spavaju prosti, bez ukrasa,
I njine grudi gusti crvi plave;
I dok se gube iz svog lepog stasa,
Humke im rastu u cvetove slave.

Vladislav Petkovic-Dis