Ideje o društvu Bjelinskog

Povezani članci

• Reis Kavazović: Prestanite sa zlonamjernom kampanjom
• Mostarski urbicid i hercegovački genocid su dio Tuđmanove doktrine
• Amir Hrnjičević: Mom Nedji kameni dar
• John Travolta o plesu sa Dianom: „Kao u bajci“
• Sutra otvorenje samostalne izložbe: ISMAR ČIRKINAGIĆ “OCEAN EUROPE”
• Promocija knjige “Vek jedne žene” u Sarajevu

‘’U rečima bog i religija vidim tamu, mrak, lance i bič’’

                                                  (V.G. Bjelinski)

Ideje o društvu  Visariona Grigorijeviča Bjelinskog po svom revolucionarnom dejstvu, po svom vaspitnom uplivu na čitave generacije odlikuju se specijalnom snagom. U razvoju borbenog i anangardnog života Bjelinskog razlikuju se određene faze njegovog metodološkog i teorijskog doprinosa društvenoj naučnoj misli. Gnoseološki posmatrano, prve, ranije ideje Bjelinskog obojene su objektivnim idealizmom. Ali, u konkretnom dejstvu, i ove ideje znamenitog borca protiv ‘’knute i tatarskih običaja’’ duboko su prožete racionalizmom i humanizmom. Nepomirljivi protivnik carskog samodržavlja svojim vatrenim zahtevima o preobražavanju društva samo je dokazao da je njegov prilaz društvenoj problematici sa idealističkih pozicija – ‘’odozgo’’.  Da Bjelinski nije ušao u  zakone društvenog razvoja u ovoj materiji, već da je izuzetnom pronicljivošću tragao za nekakvim naučnim polaznim fundamentom, dokaz su i njegovi pravilni pogledi u oblasti umetnosti. On je već tada branio ‘’društvenu sredinu’’ kao osnovu ideja i predstava ljudi.

Nekoliko godina kasnije Bjelinski će izričito napustiti čak I znameniti Hegelov postulat nekad branjen strasno, iz ‘’Filozofije prava’’ da sve ‘’što je racionalno jeste stvarno, a što je stvarno – racionalno je’’.

I kao što se pod uticajem Radiščeva u umetnosti oslanjao na ‘’društvenu sredinu’’ tako će pod uticajem Hercena, a još više zločina i muka nad narodom od strane ruske države, odbaciti ‘’racionalnost’’ ruske stvarnosti.

Epohalno ‘’Pismo Gogolju’’ nije imao očajnički poziv i oštra opomena piscu ‘’Mrtvih duša’’, već najkonsekventnija kritika carskog režima, režima ugnjetavanja. Rečju, to je bio najsažetiji i najprincipijelniji napad na mistično – religioznu ideologiju tadašnjih vlastodržaca.

Nije ni najmanje slučajno, ako se poznaju glavne linije razvoja Bjelinskog, što je u ovom spisu identifikovao religiju kao glavnog saveznika apsolutizma. To je samo deo njegovog ateističkog pogleda. Za sebe je tačno govorio da pri pomenu boga i religije on vidi tamu i mrak.

Na polju umetnosti od velikog su istorijskog značajne njegove analize iz oblasti estetike. Njegova teza jeste odbrana forme i sadržine i njihovoga uzajamnog dejstva.  No, pored naučnih predstava o društvenim pojavama, Bjelinski ima zasluga za razvoj jednog revolucionarnog pogleda na svet. On je posedovao izuzetnu snagu izražaja i logike izlaganja. Razbijajući na taj način učmalu tvrđavu tadašnjeg sveta. On je posedovao specijalnu osobinu: delovao je na mase poput neke nevidljive a jake sile!