Istorija kao poprište ljudskog iskustva

tačno.net
Autor 4.3.2013. u 09:33

Istorija kao poprište ljudskog iskustva

Dobitnik Ninove  i nagrade „Meša Selimović“ za roman “Veliki rat “ Aleksandar Gatalica u Staroj Pazovi

U Narodnoj bilioteci „Dositej Obradović“ u Staroj Pazovi promovisan je  “Veliki rat “ Aleksandra Gatalice, dobtnik Ninove i nagrade “ Meša Selimović”.

Pored autora, o ovom delu je govorio i predsednik Ninovog žirija kritike za roman godine   književni kritičar Vasa Pavković.

Roman o  dugom propadanju  neugasloj nadi

Nataša Filip, v. d, diretorka  Staropazovačke  biblioteke  predstavljajući Ninovovg  i Mešinog laureta je istakla da se Aleksandar Gatalica, koji za sebe kaže da je po opsesiji pisac, u književnosti se javio 1993. i otada je obajvio 11 knjiga, da je dobitnik najvažnijih srpskih nagrada za književnost. Ona je zatim pročitala deo obrazloženja Ninovog žirija :
„Ovaj roman se izdvojio od ostalih po   umetničkoj reviziji odnosa prema Prvom svetskom ratu. Suprostavljajući se lokalnom i  tradicionalisitičkom pogledu  na prošlost, Gatalica koristi  istoriju  kao živo poprište  ljuskog iskustva, dugog propadanja i neugalse nade.“

Ninov žiri  vodio “mali rat “ za “Veliki rat “ 

Predsednik  ovogodišnjeg Ninovog  žirija  za roman godine, književni kritičar Vasa Pavković, je obavestio  publiku  da se žiri  bio  podelio  oko dva favorite i vođen je „mali rat“: za „Veliki rat „( Izdanje : Mono&Manjana )  su pored njega kao predsednika  glasala   još dva člana žirija – Ljiljana Šop i Mileta Aćimović, dok  su za „Posmrtnu masku”  Lasla Blaškovića  („Arhipelag“) bili Vladislava Gordić Petković i Mića Vujčić. Zanimljivo je, objasnio je Pavković, da su redni brojevi favorita kod naklonjenim im članova žrija  promenili redosled, pa je tako kod većine ( „trojke“ )„Veliki rat” bio  na prvom, a „Posmrtna maska” na drugom mestu i obrnuto: kod „dvojke” je  prvorangirana bila „Maska”, dok je na drugoj poziciji bio „Rat“.

„Veliki rat“- originalna vizija  velikog preokreta u istoriji

Predstavljajući “Veliki rat“ ljubiteljima književnosti u  veoma posećenom čitalištu Gradske biblioteke u Staroj Pazovi, Vasa Pavković, inače čest i rado viđen gost na književnim tribinama ove, permanetno na  čitnje svikle sremske varoši, je najpre istakao da se roman Aleksandra Gatalice  istakao, zasluživši dva najviša književna priznanja u državi Srbiji   pre svega zbog svoje  vizije o velikom preokretu u istoriji, a to je Prvi  svetski rat. On se zatim pozvao na mišljenja istoričara da Velikim ratom završava vek racionalizma, poverenja u moć ljudskog razuma, napretka tehnike, itd.,  a onda je došlo do velikog svetskog sukoba koji je počeo atetantatom u Sarajevu.

“Gatalica počinje roman upravo  kad   na obdukcioni sto doktora Graha u Sarajevu stižu tela nadvojvode Franca Ferdinanda i njegove supruge, a zatim prati  stotinjak  likova tokom narednih pet godina, na ogromnom prstoru od Edinburga do Odese .”

Uravnotežen prsitup svim zaraćenim stranama 

Kao značajnu   odliku romana Pavković je naveo  uspešno kombinovanje  dokumentarističkog pristupa  sa nekom vrstom fantastike „koja je vrlo uspešan i kvaliteatn deo ovog romana.“

Pavković je  posebno ukazao da u „Velikom ratu“  čitalac ima prilike da se sretne sa popularnim ličnotima iz svetske kulture (Apoliner, De Kirko), a kao izuzetan kvalitet  ovog romana  treba istaći   „uravnotežen pristup svim zaraćenim  stranama,  pri  čemu se   ne daje prednost ni jednoj, a tu su i likovi iz srpske istorije koji su takođe vrlo važni u  ovom romanu”.

Gatalica :“Veliki rat“ je  moje sve

Obraćajući se čitalačkoj publici u Staroj Pazovi, dvostruki književni lauret, Aleksandar Gatalica,   (koji je inače završio svetsku književnnost) je na izvestan način parafrazirao opšte prihvaćenu misao u Rusiji „Puškin je naše sve” rekavši o svom  najnovijem književnom čedu :“Sve što sam ikada oprobao, znao i umeo, uložio sam u ovaj roman, tako da je „Veliki rat“ moje književno i stvaralačko sve. Knjigu sam pisao pune četiri godine, sabirajući  u njoj svoja iskustva, pa mi je zato Ninova, (a tek još i Mešina ) nagrada  donela veliku radost  jer su njima krunisani najveći napori u mom životu.“

Opisivanje smrti eophe  u kojoj bi rado živeo da se nije tako jezivo završila

Svojim budućim čiataocima, autor „Velikog rata” obimnog romanesknog štiva na preko  500 stranica velikog formata, je objasnio da mu je bio cilj “opisivanje smrti epohe  u kojoj bi voleo da je živeo samo da nije tako jezivo završila.

Neka se pisac muči, a čitalac uživa

Izlažući pred čiataocima svoju poetiku, Gatalica je naglasio  da je “aksioma književnosti  da stvori novi svet”, dok je svoj odnos prema teoriji i praksi postmodernizma ovako formulisao:”Verujem u književnost u kojoj se pisac muči, a čitalac uživa”.

Čitaocima u poverenju

Dvostruki nacionalni  laureat   za književnsot,  dirnut prijatnom atmosferom na koju je naišao u čitalištu Gradske bilioteke  u Staroj Pazovi, poverio se da je  bio  čvrsto uveren da će za svoj roman “Nevidlijivi “  dobiti Ninovu nagradu za 2009,. A kako se to nije desilo , nameravo je  je čak  i da ”baci pero u trnje”. Od te namere ga je odvratio, osokolio ga, kako kaže,  i ohrabrio da  dalje piše njegov veliki prijatelj Radovan Beli Marković, kojeg je ovo najviše nacionalno priznanje za roman (neopravdano) ne jednom zaobišlo, rečima: ”Ovi laureati su završili svoju spisateljsku karijeru, ništa značajno nisu više u stanju da napišu, a tvom talentu i   tvom maru “svud su brodi / gde god dođeš vodi”, na samom početku si, književni majstore”.

Kako Beli reče, tako se i zbi .

Roman nije samo veliki po obimu, nego i po odgovoru: šta se sve još može reći uoči stogodišnjice velikog rata

 Prpeoručujući “Veliki rat“ čitaocima, Nataša Fillp  je u ime aktiva bibliotekara čiji su svi članovi (oko desetak ) poslednjih sedmica noćivali i svanjivali na stranicama ovog, kako je rekla, potresnog štiva, je zaključila književnu tribinu rečima:
“Ovaj roman nije veliki samo po obimu, nego je i veliki po nastojanju da odgovori na pitanje  šta se još može reći uoči stogodišjice velikog rata.”

Tekst i foto: Branko Rakočević

 

 

 

 

tačno.net
Autor 4.3.2013. u 09:33

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija