Knjiga Bojana Marjanovića: „Politika, Pornografija, Poezija“ Emocija kao posljednje oružje

tačno.net
Autor 1.9.2015. u 10:41

Knjiga Bojana Marjanovića: „Politika, Pornografija, Poezija“ Emocija kao posljednje oružje

Tokom septembra izaći će knjiga pesama „Politika, Pornografija, Poezija“ Bojana Marjanovića u izdanju Književne radionice Rašić. Do tada, možete na fejsbuk stranici kreativnog studija Trosed  videti video-radove koji najavljuju knjigu, a nastali su inspirisani jednom od Bojanovih pesama.

O Bojanovoj knjizi Predrag Lucić je napisao sledeće „U Marjanovićevom suočavanju sa samim sobom i sa svijetom u sebi i oko sebe nema ničega izvještačenog ni patetičnog. Nije on od onih pisaca koji lebde iznad vanjskog svijeta niti od onih koji se skrivaju ispod artefakata kojima su nakrcali svoj unutrašnji svijet. Njegova autoironija je takva da čovjeka koji piše, pa tako i onoga koji čita, stavlja na mjesto s kojega se ne priviđa boljim nego s kojega se bolje vidi“, a Faruk Šehić je napisao i da je ova knjiga „svojevrstan pokušaj da se od intimnog svijeta, koji je tako krhak, podložan nestajanju, stvori neuništiva busija, dvorac u kojem će se moći odolijevati tonama gluposti i zla kojima smo neprekidno zalijevani od početka devedesetih pa sve do danas, a ni «svijetla budućnost» se ne čini baš svijetlom. To je knjiga u kojoj je emocija posljednje oružje, posljednja linija odbrane. Otud je samoća glavni junak ove knjige.“ Dok se knjiga ne pojavi, čitaoci portala tacno.net imaju priliku da pročitaju tri pesme iz nje.

 

Dečak sanja breskve i meso

moj kolega i ja ne slažemo se oko mnogo čega
recimo
on tvrdi da je pink flojd genijalan bend
meni se oni čine previše pretencioznim
ne mogu da ih zamislim
onako grandiozne i pompezne
da iskreno polude za ženom
popiju nekoliko flaša vina
i omađijano je prate
po ugostiteljskim objektima
dok noć odzvanja u kontrapunktu
njenog glasa
i sumnjivog muzičkog ukusa
vlasnika pomenutih ugostiteljskih objekata

osim toga
rekao bih i da moj kolega ima nešto više poverenja
u liberalnu demokratiju od mene

uprkos ovim važnim
gotovo nepremostivim razlikama
uspeli smo da se složimo
oko nekih stvari

lepa devojka ne sme da ima slab stisak ruke
lepa devojka ne sme da bude gadljiva na zvuk harmonike
lepa devojka ne sme da izdigne svoj režim ishrane na nivo ideologije
i pre svega
lepa devojka bi trebalo da izgleda
kao korpa puna svežeg voća
mandarina i jabuka
krušaka i pomorandži
jagoda i bresaka

ne znam na koga je on mislio
kada smo razgovarali o ovome
ali ja sam mu
zapravo
samo opisivao tebe

moj kolega
svaki dan na pauzi za ručak pojede
dve banane i keks
za to vreme
ja uglavnom uživam
u proždiranju mrtvih životinja

voće stvarno ne jedem često
previše sam lenj za to
ali izuzetno cenim
potencijal voća da se uzdigne
na nivo erotske metafore
breskve tu
svakako odrađuju najvažniji deo posla
uostalom
postoji li na svetu išta erotičnije od njih
pogledaj im boju
oblik
sok
mora da je bog bio ludački napaljen onog dana kada je
stvarao breskve

ipak
za razliku od pink flojda
izuzetno cenim pesmu
tvoje oči plave
s istoimenog albuma
ferida avdića
iz hiljadu devetsto osamdeset druge godine
ne razumem se u metafiziku
i ne umem da objasnim
tu mešavinu radosti i tuge
kada čujem stihove
kad sam dječak bio
o ženi sam snio
da joj kosa ima
zlatni sjaj

sasvim sam siguran da ti nemaš plave oči
ali rekao bih da je boja tvoje kose
dosta nalik boji breskve
nema sumnje u to
tvoja kosa je sekundardni breskvin proizvod
voleo bih da sam je kao dečak nekada sanjao
tu tvoju kosu
zbog koje
izmišljam gluposti koje ti šapućem
dok stojimo u kafani
komentarišem baš svakog idiota
koji prođe pored nas
i svaku pesmu koja se začuje iz zvučnika
sve to samo
da bih se približio tvojoj glavi
i da bi
dok se posle odšaputane poluduhovitosti
lagano odmičem
nekoliko vlasi tvoje kose
barem na koji tren
ostalo zalepljeno za moju bradu

ima nečeg magičnog
u tom nehotičnom telesnom spoju
za koji sigurno postoji
logično elektricitetsko objašnjenje
koje ja ne znam jer se ne zovem
nikola tesla

neverovatno te volim u tih par sekundi
a kada sve tesle i edisoni ovog sveta
otkriju kako da ljubav pretvore u struju
postaću najveća termoelektrana
i samo u tih nekoliko momenata
dok se moja brada i tvoja kosa miluju
proizvešću dovoljno svetlosti
da planeta zemlja postane
najbleštavija disko kugla
u ovom delu svemira

draga
ti gađaš breskvama
političku životinju u meni
teraš je da se povuče u neki zabačeni ugao
i da tamo nariče nad sudbinom društva
u kom živimo
recimo
pre nekoliko dana sam
sedeo u bašti jednog
restorana brze hrane
jeo sam pljeskavicu
s tucanom paprikom i pavlakom
za susednim stolom su dve devojke
izgledale zabrinuto
i nervozno se smejale
dok su razgovarale o ministru odbrane
bilo je lepo veče
suton se spustio na široki bulevar
i proleće je nadglasalo tv dnevnik
setio sam se reči onog američkog komedijaša
kada ti se u ustima topi parče slanine
zaista i nije toliko važno ko je u tom trenutku
predsednik države

 

ti si moja slanina
i moja breskva

ovo je izjava ljubavi

ti si moja bečka šnicla
i rumena jagoda

ovo je još jedna izjava ljubavi
istina
nešto prefinjenija

kad sam dječak bio
o ženi sam snio
koja će me žestoko izjebati
popeti se na mene
odvaliti me od pičke
tako da naredna tri dana
moram da hodam
kao džon vejn

ovo je takođe izjava ljubavi
a uz to
i dosta čvrst ideološki stav

ja sam džak pun informacija
stavova i osećanja
neko me je otisnuo u život
krajnje nemilosrdno
poslao me u osnovnu i srednju školu
upisao na fakultet
zainteresovao za politiku i književnost
čak me i zaposlio
ubedio me da je pisanje
stvar kojim bi trebalo da se
bavim

smešan sam džak
teturam se i padam
posrćem i pokušavam da letim
trčim i šetkam se
udaram o ivice života
kao u nekoj video igrici

uza sve to
negde na tom putu upoznao sam i tebe
a potom seo i napisao ogromnu pesmu
o voću i mesu
narodnjacima i pink flojdu
mom kolegi i tvojoj kosi
samo da bih pred prekim sudom
istorije književnosti
imao opravdanje
što sam ovako
besramno zaljubljen

 

Patrijarhalna nelagoda

možda uskoro
sledeće subote
ili sledećeg leta
možda tek za deset godina
neka devojka i ja
odlučimo da gajimo
njenu oplođenu jajnu ćeliju
da je ušuškamo konvencijom
i da je vodimo kroz ono što mi zamislimo
da bi ćelijin život trebalo da bude

i da se razumemo odmah
tu ćeliju
ima da rodno diferenciram
tako da se sve puši
od plave boje za dečake
i od roze za devojčice
neću njen život
koristiti kao vežbanku
za preslišavanje
zanimljivih teorija

ipak
bojim se

ne znam šta da radim
ako budem imao sina

lako ću
ako bude
nežan
feminiziran
da ne kažem pederast
nije u redu – ipak mi je dete

vodiću ga na časove baleta
flertovaću s dugonogom
balerinom učiteljicom
dok budem plaćao mesečnu članarinu
ma
flertovaću i s trapezolikim
baletanom učiteljem
tek da klinac vidi
da ni ćale nije iz devetnaestog veka
uprkos tome što je u nekim starijim pesmama
voleo da se poigrava normama političke korektnosti

lako ću
ako sin bude pljunuti ja
oblačiću mu karirane košulje
minijaturne starke
i levis 501
vodiću ga na koncerte
kupovaću mu hladne gazirane sokove
sladoled pljeskavicu picu i burek
učiti ga da skuplja sličice fudbalera
i dosađivati mu pričama kako današnji igrači
nisu ni prići zinedinu zidanu
učlaniću ga u biblioteku
terati ga da čita
marka tvena
branka ćopića
i kaubojske romane

ali šta da radim
ako moj sin
bude avanturista
ako bude ljubitelj ekstremnih sportova
ako bude želeo da gaji zmiju umesto psa
ako bude preskakao planine
ako bude umeo da leti
i ako bude želeo da upozna
istočnjačke borilačke veštine
tajne akupunkture i sličnih joga
ako bude želeo da nauči teške vežbe
što krote gravitaciju
i što ismejavaju
salo na stomaku
i život oivičen betonom

šta da radim
kada mi jednog dana
kaže
da mu napravim luk i strelu
da mu od parčeta drveta
stvorim nunčake
kakve je imao brus li

šta ako mi bude tražio
da ga naučim da pravilno
pliva kraul i radi sklekove
da ga naučim da skače u reku
s mosta na glavu
da mu pokažem kako
da bazen prepliva po dužini
jadransko more po širini
a savu po dijagonali

šta da mu odgovorim
kada me pita da li mogu da dohvatim
obruč na košu
i kada me bude pitao
kako to da ja
koji umem da nabrojim sve klubove
u kojima je igrao kristijan vijeri
ne umem da uhvatim
pošten volej

istina
bilo bi nezgodno
kada bi me sve ovo pitala
i kada bi mi sve ovo tražila
i devojčica
ali tu bar mogu da zaorem
po bogatoj riznici
zlih argumenata
i kažem joj
sine
takve stvari nisu za devojčice

ali šta da kažem
sinu
kako da se ne razotkrijem
kako da ne srušim svoj božanski status
jer uprkos svim
dekonstrukcijama tradicionalnih modela
uprkos svim centrima za rodne studije
i uprkos svim razočaranjima i sjebanim životima
gotovo da ne postoji muškarac
koji nije mislio
kad je bio dečak
da je njegov tata bog

stvarno
šta bih mu mogao reći
zašto nisam uspeo
da savladam sve te veštine
i zašto ne uspevam da budem otac
kakav mu je potreban

kako da mu kažem
da sam
dane provodio ispred ogledala
nameštajući naočare za sunce
spuštajući farmerke malo ispod kukova
imitirajući glumce i pevače
čija imena njemu ništa ne znače
da sam danima i mesecima
pohađao večernje škole
gde sam navikavao svoje grlo i novčanik
na rezak ukus i cenu viskija
da sam bio u stanju
da nekoliko života odsedim u stolici
temeljno proučavajući
političku teoriju
poeziju
pornografiju
da sam svirao u pank bendu
sa čika-ovim i čika-onim
da je u moje vreme već bilo ukinuto služenje
vojnog roka
te nisam mogao naučiti da
pucam iz puške
vezujem komplikovane čvorove
postavljam šator
i razne druge stvari njemu interesantne
ali sam uprkos tome
dane
mesece
godine
potrošio na tetoviranje ženskog imena
plavim mastilom
na vlastito srce
imena žene koja nije njegova majka
ali zbog koga me njegova majka
jutrima često gleda ljutito
i kaže
opet si je sanjao
jebale te kovrdže da te jebale

kako da mu kažem
da sam tokom letovanja
umesto da širim kapacitet svojih pluća
i otplivam do susedne države
sedeo na terasi
ispijao nezdrava pića i jeo keks
pisao pesme
i razočaravao vlastitog sina
pre nego se on i rodio

zato bi bilo bolje da imam ćerku
ona bi znala da ceni
moju sklonost poeziji
i tužnim filmovima
još ako bi ćerka
bila lezbejka
sve bi bilo savršeno
što manje muškaraca u familiji
to bolje

spakovao bih ženu i nju
odveo ih na daleki sever
gde su noćne more tiše
a zakoni fleksibilniji
moja ćerka i njena devojka bi jednog dana usvojile dete
ja bih šetao unuče
svejedno mi je kog bi pola bilo
pred dede se postavljaju drugačiji zahtevi
a njih bih
verujem
umeo da ispunim

mislim da bih tada
možda bio srećan

 

Strah

povremeno viđam tog momka u komšiluku
ne baš u najbližem komšiluku
ali ipak je to sve ista ulica

riđ
mršav
koščat
ćosav

malo je viši od mene i tek koju godinu stariji

ne znam kako se zove
ne znam čime se bavi u životu
ne znam da li se bilo čime bavi
ne znam tačno gde živi
ne znam kakva mu je boja glasa.

samo sam jednom pričao s njim

ne sećam se o čemu
ne sećam se kako smo se uopšte sreli
ne sećam se koliko sam tačno imao godina
ali rekao bih sedam ili osam.
ne sećam se šta sam mu rekao
ne sećam se da li sam ga uvredio

sećam se samo
njegove šiljate
pubertetske pesnice
kako se
sasvim iznenada
lepi za moje glatko
lajavo i kreštavo
benigno dečije čelo

sećam se samo tog osećaja
nepozvanog upada tuđeg tela u moje
probijanja barijere koja ne sme biti probijena
vrelih ušiju
suvih usana
i jezika paralisanog
od straha

uvek kada ga sretnem u komšiluku
doduše
ne baš u najbližem komšiluku
savijem glavu k zemlji
i ubrzam korak

* *

strah za bezbednost vlastitog tela
pokretačka sila
jezgro svih mojih moralnih principa

doduše
nešto kasnije dolazi i strah za
tela koja mi nešto znače

svi moji principi
sva moja moralna načela
sve moje hrabre odluke
sve je to misaona proteza
za najobičniji strah

a opet
svakodnevno
ocenjujem
morališem
presuđujem
vičem
pravim reference koje ništa ne znače
upućujem
propovedam
o moralu

i

zaista
u tim teškim pravedničkim trenucima
mislim za sebe da sam moralan
koliko se uopšte može misliti
u sobi
u kafani
na književnoj tribini.

u vakuumu

* *

najviše me plaše snimci i priče iz ratne bosne
udaljene tek pedesetak kilometara
od porodilišta u kom sam se rodio

čitav je balkanski krvavi rat
tek delić ruande
tamo je za tri i po meseca
ubijeno preko milion ljudi
ali te obrnuto proporcionalne brojke
lagano se odbijaju od kolonijalne komore mog
oči su mi more jadransko
mozga
koji nikako da zapamti
da li su tutsi ubijali hute
ili huti tutsije

ali

jednom sam na radiju slušao bosanku
koja je prepričavala
kako je svoju šesnaestogodišnju ćerku
krila u zamrzivaču
od četiri bradata
noža u erekciji

čistio sam prašinu s polica
slušao njene jecaje kako migolje iz crne kutije
stajao u sobi
i plakao

zamišljao sam kako se lokne moje devojke
lepe za smrdljive zidove zamrzivača
zamišljao sam njenu majku
objašnjava
sama sam kod kuće
verujte mi

i svaka majka
koja kopa po kostima
izgleda mi kao moja vesna
i svaki otac
pred čijim su očima ubijali decu
izgleda mi kao moj milutin
iako oni koji su stradali
pedesetak kilometara zapadno od mog detinjstva
uglavnom nisu imali tako lepa
ruska i srpska imena
kao moji roditelji

i u svim pričama
o prijateljima koji se gledaju preko nišana
u mojoj mentalnoj predstavi
glavne uloge igramo miloš i ja
a svi ti mrtvi mladići imaju naša lica
svi su oni naši klonovi u mojoj glavi

sav moj stid
sav moj bes
sva moja nemoć
sve moje nepripadanje
sve moje uzdizanje i kajanje
svi su oni negde naslonjeni
na onaj strah
za moje i moja
tela

a

eto
mnogi bi za meni rekli
da sam moralan čovek

i mnogi bi
u stvari
bili u pravu
stvarno
moralan sam
mora i to neko
gura se nekako
što se mora
nije teško
takav je posao
ni ja ga ne volim

a opet

kad sam tako moralan
zašto se onda osećam
kao malo uplašeno govno

i da li je ova pesma
jedini ili jalov
način da pobedim taj strah

tačno.net
Autor 1.9.2015. u 10:41

Tacno.net Aplikacija

Aplikacija