KOLINJE U BILOGORI

Povezani članci

• Sestre Kočo – izvor prijateljstva
• Božica Jelušić: Ponor, bilo kakav
• KRHOTINE DEVEDESETIH (1): Pjesnici bolje pale biblioteke nego što pjevaju
• U prosincu dvije izvedbe hit predstave “Identitluk” u Mostaru
• Promocija knjiga Marsele Šunjić: “Good night city” i “Greetings from the moon”
• Flykten valde oss – Bijeg izabra nas

Neđe šezdesetih, krajem,
pred zimu se kod nas klalo
i svak je svakom pomago
bez da se posebno zvalo

Ta slika mi otopi nekad
s kaputa starog inje,
kad su Džafer, Gojko i Mato
k nama došli klat svinje

Prvo po kuvanu rakju,
naložli sušce pod koto,
zapalili po Dravu (il Zetu),
a stari škiju smoto

Ko da vidim, kad snjeg zabjeli,
gumenih čizama trag,
oštre strugače kraj korta
i nakrivo postvaljen šrag

I lonac za vatat krv,
ranglu za čvarke topt
i glas ko davni da čujem
el neko nešt za popt

Nož brušen na lačnjak iz vojske
što slaninu za čvarke će rezat
i creva za mesne i kašne
i štrangu za gubcu vezat

Još cjepance pola pod kazan
cjelo se dvorište puši
dvojca će držat noge
jedan za u glavu i uši

I kad dogovor zadnji pane
drugu isprznli bocu,
pljunuli u šake – kad tamo
nijedne svinje u kocu