Memento mori: Otišao je najbolji među nama

Povezani članci

• Predrag Blagovčanin: Dosta je mržnje, Vučićev poziv za dijalogom je istorijska šansa koja se mora iskoristiti
• Predizborne nedoumice: GLUPOST NIPOŠTO NE ODVAJATI OD VLASTI
• Kako prepoznati pokušaje razaranja Bosne i Hercegovine?
• Krvarenje ljepote
• Korona-virus kao sindrom naše iracionalnosti
• Kako su nacionalne stranke privatizirale policiju u Mostaru

Piše:  Svetlana Broz

Zorana Mandlbauma, uvek vedrog i nasmejanog Mostarca, Bosanca i Hercegovca, građanina sveta prepunog pozitivne energije, neću više viđati na ulicama njegovog rodnog grada, neće me raširenih ruku dočekivati na Hvaru, u Sarajevu, gde god bismo smo se sretali…

Otišao je u neki sigurno bolji svet od ovog koji ga nije ni zasluživao. Otišao je hitro, za tren, onako kako je i živeo. A živeo je za tren lepote, za tren ljudskosti koji je s lakoćom pretvarao u večnost. Razumeo je prošlost, koju je nosio duboko u sebi, borio se protiv sadašnjosti koja je bivala za prezir, životom svedočio da se može ostaviti pravi zalog za budućnost.

Pre pet godina u ovo vreme ispisivala sam s velikom radošću obrazloženje međunarodne komisije za Nagradu Duško Kondor za građansku hrabrost NVO Gariwo koja je „dodeljena Zoranu Mandlbaumu, zato što je, svakodnevno rizikujući sopstveni život, iskazivao građansku hrabrost od 1992. do 1995. godine, tako što je:

• Intervenisao za desetine građana koji su bili zatočeni u logorima Heliodrom i Dretelj, od kojih je nekoliko i uspeo osloboditi iz logora.
• Kao predsednik Jevrejske opštine Mostar izdao preko dvesto potvrda sa kojima su građani, životno ugroženi zbog svoje etničke pripadnosti, mogli prelaziti u Hrvatsku i odatle odlazili u druge zemlje, spašavajući se od progona, mučenja i vrlo često sigurne smrti.
• Kao predsednik Jevrejske općine Mostar izdavao potvrde životno ugroženim bošnjačkim porodicama, od kojih je najmanje pet porodica s tim potvrdama našlo utočište u Izraelu.
• Pomogao sklapanje desetine mješovitih brakova u ratu time što je jednog od budućih supružnika krišom prevodio na drugu obalu Neretve u tada podeljenom Mostaru, da se ponovo nađe i može venčati sa svojom predratnom ljubavi.
• U periodima najveće gladi i nestašice lekova, dovozio je konvoje humanitarne pomoći u ugroženi deo Mostara, zbog čega je pokušan i atentat na njega, kada mu je pod auto podmetnut eksploziv u delu Mostara u kojem je živeo.“

Večeras, s beskrajnom tugom, ispisujem ove redove za one koji su znali, da ih još jednom podsetim, kao i za one koji ne znaju da bi spoznali da je otišao najbolji među nama. Za njim ostaje blistavi trag čovečnosti na koji mu deca, unuci i buduće generacije mogu biti ponosni.

Hvala ti Zorane što si bio i ostaješ učitelj ljudskosti za sva vremena! Neka ti je večna slava!!!