MOJ NAROD ODLAZI, Diana Burazer

Povezani članci

• Ladislav Babić: Povratak otpisanih!
• Način kretanja u Studentskom kulturnom centru 21. maja
• Marinko Čulić: Ekonomija za glupane
• Inzko: Postoji samo jedna država na teritoriji Bosne i Hercegovine
• Kara Marko, Kara Mile i Kara Ko Stigne
• I Narodno pozorište Mostar u akciji za Anu Ritu Puljić: u petak humanitarna predstava “Hotel Plaza”

Moj narod odlazi

pravilno raspoređen

autobusima.

Rano ujutro

dugi i plavi oni nestaju

već iza prvog zavoja,

još trenutak traju u zrcalima trepavica

i već ih nema.

U oknima sviće,

dobro je,

krajolik domovine

koju zajedno ljubimo

u njihovu je kovčegu

Moj narod odlazi

prema velikom hladnom moru.

Eh

more,

jedina staza bez prepreka

jedina kuća brodova i utopljenika.

Eh,

more!

Moj narod odlazi

držeći u krilu

svoja uspavana zrnca mudrosti.

Toplinom juga

otopiti će snijeg dalekih zemalja.

A kad se u toj bjelini

probude

misliti će da su napokon

ušli u bajku.

Dobro je!

Diana Burazer,

Iz knjige pjesama „Na odmorištu između dva svijeta“, objavljena u Zagrebu 1994