NUB ostaje na milost i nemilost političarima i njihovim hirovima

Autor 14.2.2012. u 13:03

NUB ostaje na milost i nemilost političarima i njihovim hirovima

Ako dugotrajna finansijska kriza dovede do zatvaranja i ove poznate institucije, to će biti još jedna u nizu „državnih“ kulturnih institucija koje su nestale.

Piše: Mirza Ajnadžić, BIRN Sarajevo

Narodna i univerzitetska biblioteka Bosne i Hercegovine, NUB, se nalazi u velikoj nevolji. Grijanje je isključeno još 6. januara, a uskoro će biti isključena i struja, što će vjerovatno dovesti do obustave rada.

Zatvaranje ove državne institucije direktno će se odraziti na 4,000 stalnih korisnika, koji su većinom studenti. Takođe, zatvaranje biblioteke bi moglo dovesti do neizvjesnosti u pogledu opstanka njene arhive.

Kao i u slučaju drugih institucija, poput Narodnog i Zemaljskog muzeja, dolazi do opasnosti propadanja dragocjene arhive.

„Obratili smo se svim nadležnim institucijama po nekoliko puta, ali nažalost nikada nismo dobili odgovor“, kaže Ismet Ovčina, direktor biblioteke.
Nakon što je u vrijeme mraza isključeno grijanje, postalo je nemoguće koristiti prostorije biblioteke.

“Mi ne zatvaramo, ali pitanje da li je moguće raditi na efikasan način“, kaže Ovčina.

Ako struja bude isključena zbog nagomilanih dugova, što direktor naziva vrlo mogućim, zatvaranje institucije neće biti predmet razmatranja. To bi imalo sramne posljedice za cijelu državu, jer je biblioteka član mnogih međunarodnih institucija i projekata. 
Narodna i univerzitetska biblioteka Bosne i Hercegovine ustanovljena je dekretom ubrzo nakon Drugog svjetskog rata – 31. oktobra 1945. godine.
Institucija je stekla univerzitetsku funkciju pa su zato njeni članovi mahom studenti, akademici i profesori.

Biblioteka je bila aktivno uključena u većinu projekta vezanih za poslijeratnu obnovu dokumentarnog naslijeđa BIH.

Ustanovila je centar za usavršavanje bibliotekara, osnovala laboratoriju za restauraciju i konzervaciju bibliotečkih materijala kao i Centara: za međunarodni standardni broj knjige, ISBN; za Međunarodni standardni broj za serijske publikacije, ISSN; za Međunarodni standardni broj za štampane muzikalije, ISMN.

NUB je, takođe, ustanovila saradnju sa brojnim stranim bibliotekama uključujući Narodni biblioteku Srbije, Narodnu i univerzitetsku biblioteku u Zagrebu i Aleksandrijsku biblioteku u Egiptu.

NUB je članica Međunarodne federacije udruženja biblioteka i institucija, IFLA; Konferencije evropskih nacionalnih biblioteka ,CENL; Evropske biblioteke , TEL, kao i Lige evropskih istraživačkih biblioteka, Libero.
Armin Hadžialijagić, student postdiplomskog studija na kriminalističkom fakultetu u Sarajevu, kaže da je prestanak grijanja već otežao rad u biblioteci.

„Pošto je u biblioteci ciča zima, ne planiram da idem tamo. Čak i da odem, ne bih uspio da učim“, kaže Hadžialijagić.

Armin kaže da je mirna atmosfera u čitaonici veoma važna da bi njegovo studiranje napredovalo, jer te uslove nema kod kuće.

Kao za svakog studenta koji nema dovoljno para za kupovinu knjiga, fond biblioteke je ključan da bi došao do literature koja mu je potrebna. „Jedino tako ne moram da platim 100 bosanskih maraka svaki put kada mi zatreba neka knjiga“, kaže Armin.

Glavni problem sa kojim se biblioteka suočava jeste to što BIH nema ministarstvo kulture na državnom nivou. Teorijski, novac za institucije kulture bi trebalo da obezbijedi Ministarstvo civilnih poslova.

Ministarstva kulture u BIH postoj samo na nivo entiteta i kantona – jedinica uprave u okviru većeg entiteta – Federacije Bosne i Hercegovine.

Kao nacionalna institucija, biblioteka ne može da se finansira iz budžeta 
ministarstva kulture entiteta i kantona.
Iako je u prethodnim godinama kanton Sarajevo jednokratnim donacijama pomogao biblioteci da prikupi oko 125,000 EURa godišnje i preživi, on nije bio u obavezi da to učini, i pronalazio je novac samo da bi odložio zatvaranje institucije.

Složeni sistemi finansiranja kulturnih ustanova u BIH, kao i manjak transparentnosti i konfuzija su neposredna posljedica Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. godine, koji je opteretio zemlju nezgrapnim sistemom vlasti.

Revizija sporazuma se često pojavljivala kao tema među bosanskim političarima, ali zbog oklijevanja oba entiteta, Republike Srpske i Federacije BIH da se dogovore oko finansiranja kulturnih institucija, u ovoj oblasti nije bilo napretka.

U međuvremenu NUB ostaje na milost i nemilost političarima i njihovim hirovima. Da li će biblioteka dobiti novac ili ne, njihova je odluka.
Međutim, političari nisu odlučni da se posvete ovom pitanju. Odgovarajući na pitanje o eventualnoj pomoći NUB-u Ministar kulture i sporta kantona Sarajevo, Ivica Šarić, odgovorio je da će dati sve od sebe, ali ne želi da obećava.

„Uradiću sve što mogu, ali nisam siguran da ću moći“, upozorio je.

Biblioteka nije jedina kulturna ustanova koja se nalazi u krizi. Druge velike kulturne institucije suočavaju se sa još težim vremenima. Umjetnička galerija je zatvorena 1. septembra prošle godine, a Zemaljski muzej je zatvoren 5. januara.

Narodni muzej je gotovo bio pred zatvaranjem, ali je nedavno primio kratkoročna sredstva.

Čak i ako kanton Sarajevo prikupi dodatni novac, vjerovatno je da će on biti raspoređen na one institucije koje su u još goroj situaciji.
Direktor NUB-a Ismet Ovčina podvlači da ne može ništa da očekuje od institucija na državnom nivou, iako „ovakve institucije u svim zemljama finasira država“.

Ako se biblioteka zatvori, svi dogovori koji je ona postigla sa stranim partnerima će biti ništavni.
Po riječima Jasenka Pasica, mladog glumca i reditelja, BIH sa svakom izgubljenom institucijom, gubi i dio svog identiteta.

„Ako se zatvore NUB i Narodni muzej, šta će ostati od Bosne i Hercegovine?“, pita se Pašić.

*Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)”, koji realizuje BIRN. SEEcult.org je jedan od partnera projekta koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu – SCP.

Seecult.org

Tagovi:
Autor 14.2.2012. u 13:03